Ang Paghari ni Jehoahaz sa Juda
(2 Har. 23:30-35)
1Ang anak ni Josia nga si Jehoahaz amo ang ginbulos sang mga tawo nga hari sa Jerusalem. 2Nagaedad si Jehoahaz sang 23 ka tuig sang nangin hari siya. Sa Jerusalem siya nag-estar, kag naghari siya sa sulod sang tatlo ka bulan. 3Sang ulihi ginpahalin siya sa trono sang hari sang Egipto nga si Neco, kag ginpabayad ni Neco ang Juda sang buhis nga mga 3,500 ka kilo nga pilak kag 35 ka kilo nga bulawan. 4Ginbihag ni Neco si Jehoahaz sa Egipto, kag ginhimo niya si Eliakim nga utod ni Jehoahaz nga hari sang Juda kag Jerusalem. Gin-ilisan ni Neco ang ngalan ni Eliakim nga Jehoyakim.
Ang Paghari ni Jehoyakim sa Juda
(2 Har. 23:36–24:7)
5Nagaedad si Jehoyakim sang 25 ka tuig sang nangin hari siya. Sa Jerusalem siya nag-estar, kag naghari siya sa sulod sang 11 ka tuig. Malain ang iya ginhimo sa panulok sang Ginoo nga iya Dios. 6Ginsalakay siya ni Haring Nebucadnezar sang Babilonia kag ginkadenahan, kag gindala sa Babilonia. 7Gindala man ni Nebucadnezar sa Babilonia ang iban nga mga kagamitan sang templo sang Ginoo kag ginbutang sa iya palasyo.36:7 palasyo: ukon, templo.
8Ang iban pa nga mga estorya parte sa paghari ni Jehoyakim kag ang mga makangilil-ad kag malaot nga mga butang nga iya ginhimo nasulat sa Libro sang Kasaysayan sang mga Hari sang Israel kag Juda. Kag si Jehoyakin nga iya anak amo ang nagbulos sa iya bilang hari.
Ang Paghari ni Jehoyakin sa Juda
(2 Har. 24:8-17)
9Nagaedad si Jehoyakin sang 18 ka tuig sang nangin hari siya. Sa Jerusalem siya nag-estar, kag naghari siya sa sulod sang tatlo ka bulan kag napulo ka adlaw. Malain ang iya ginhimo sa panulok sang Ginoo. 10Pagsugod sang bag-o nga tuig, ginbihag ni Haring Nebucadnezar si Jehoyakin sa Babilonia. Ginpanguha niya ang malahalon nga mga pagkabutang sa templo sang Ginoo, kag ginhimo niya ang tiyo ni Jehoyakin nga si Zedekia nga hari sang Juda kag Jerusalem.
Ang Paghari ni Zedekia sa Juda
(2 Har. 24:18-20; Jer. 52:1-3)
11Nagaedad si Zedekia sang 21 ka tuig sang nangin hari siya. Sa Jerusalem siya nag-estar, kag naghari siya sa sulod sang 11 ka tuig. 12Malain ang iya ginhimo sa panulok sang Ginoo nga iya Dios kag wala siya nagpaubos sang iya kaugalingon kay Propeta Jeremias nga manughambal sang Ginoo. 13Nagrebelde man siya kay Haring Nebucadnezar, bisan ginpasumpa niya siya sa ngalan sang Dios nga indi siya magtraidor sa iya. Matig-a gid ang tagipusuon ni Zedekia. Indi gid siya magbalik sa Ginoo, ang Dios sang Israel. 14Wala labot sa iya, ang tanan nga pangulo sang mga pari kag sang katawhan nangin maluibon pa gid sa Dios. Ginsunod nila ang makangilil-ad nga mga ginahimo sang iban nga mga nasyon kag gindagtaan nila ang templo sang Ginoo, nga ginpakabalaan niya sa Jerusalem.
Ang Pagkalaglag sang Jerusalem
(2 Har. 24:20b–25:21; Jer. 52:3b-11)
15Permi nagapakighambal sa ila ang Ginoo, ang Dios sang ila mga katigulangan, paagi sa iya mga propeta, tungod kay naluoy siya sa ila kag sa iya templo. 16Pero ginyaguta nila ang mga propeta sang Dios, ginkadlawan, kag ginbaliwala ang ila mga mensahi. Gani naakig ang Ginoo sa ila, kag wala sing may makapugong sa iya. 17Ginpasalakay niya ang mga taga-Babilonia36:17 taga-Babilonia: sa literal, Kaldeanhon. Amo ini kon kaisa ang tawag sa mga taga-Babilonia. sa ila. Ginpamatay sang mga taga-Babilonia ang ila bataon nga mga lalaki bisan sa templo. Wala gid sila sing kaluoy sa kay bisan sin-o, lalaki man ukon babayi, bata man ukon tigulang, masakiton man ukon indi. Gintugyan sang Dios ang tanan niya nga katawhan kay Nebucadnezar. 18Gindala ni Nebucadnezar sa Babilonia ang tanan nga kagamitan sa templo sang Dios, gagmay kag dalagko, kag ang tanan nga manggad sang templo, sang hari, kag sang iya mga opisyal. 19Ginsunog nila ang templo sang Dios kag ginrumpag ang pader sang Jerusalem. Ginsunog man nila ang tanan nga mabakod nga parte sang siyudad, kag gin-guba ang tanan nga malahalon nga mga butang. 20Ginbihag ni Nebucadnezar sa Babilonia ang mga Israelinhon nga wala mapatay, kag nangin mga ulipon niya sila kag sang iya mga anak hasta nga naggahom ang ginharian sang Persia. 21Gani natuman ang ginsiling sang Ginoo paagi kay Propeta Jeremias nga mangin mamingaw ang duta kag makapahuway ini sa sulod sang 70 ka tuig.
Ginpabalik ni Cyrus ang mga Israelinhon sa Ila Duta
(Ezr. 1:1-4)
22Sang nahauna nga tuig sang paghari ni Cyrus sa Persia, gintandog sang Ginoo ang tagipusuon ni Cyrus nga magsulat sang isa ka pahibalo nga ibantala sa bug-os niya nga ginharian. Natabo ini agod matuman ang ginsiling sang Ginoo paagi kay Jeremias.36:22 agod matuman ang ginsiling sang Ginoo paagi kay Jeremias nga mahilway ang mga Israelinhon sa pagkabihag sa Babilonia pagkaligad sang 70 ka tuig. (Tan-awa ang Jeremias 25:11; 29:10.) 23Amo ini ang pahibalo ni Haring Cyrus sang Persia:
“Ginhatag sa akon sang Ginoo, ang Dios sang langit,36:23 Dios sang langit: ukon, Dios nga ara sa langit; ukon, Dios nga naghimo sang langit; ukon, Dios nga labaw sa tanan. ang tanan nga ginharian diri sa kalibutan, kag gintugyanan niya ako sa pagpatindog sang templo para sa iya didto sa Jerusalem nga sakop sang Juda. Kamo tanan nga katawhan sang Dios, magbalik na kamo sa inyo duta. Kag kabay pa nga updan niya kamo.”
Јоахаз, цар Јуде
1А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза и зацарили су га уместо његовог оца у Јерусалиму.
2Јоахазу је било двадесет три године кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. 3Свргнуо га је египатски цар у Јерусалиму и земљи наметнуо данак од стотину таланата36,3 Око 3,4 t. сребра и једног таланта36,3 Око 34 kg. злата. 4Египатски цар је поставио Елијакима, његовог брата, за цара над Јудом и Јерусалимом. Али му је променио име у Јоаким, а Нехаон је његовог брата Јоахаза узео и одвео у Египат.
Јоаким, цар Јуде
5Јоакиму је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога. 6Навуходоносор, цар вавилонски, је дошао и свезао га бронзаним оковима и одвео у Вавилон. 7Навуходоносор је понео део прибора из Господњег Дома у Вавилон и ставио их у свој двор у Вавилону.
8Остала Јоакимова дела, одвратне ствари које је починио и оне које су се о њему откриле, записано је у Књизи о царевима Израиља и Јуде. На његово место се зацарио његов син Јоахин.
Јоахин, цар Јуде
9Јоахину је било осамнаест36,9 Осам година према јеврејском тексту, а осамнаест према Септуагинти, неким старим преписима и паралелном тексту 2. Цар 24,8. година кад се зацарио, а владао је три месеца и десет дана у Јерусалиму. Чинио је што је зло у очима Господњим 10А када је прошло годину дана Навуходоносор је послао по њега, па га је довео у Вавилон заједно са драгоценостима из Господњег Дома. На његово место, над Јудом и Јерусалимом, зацарио је Седекију, његовог стрица.
Седекија, цар Јуде
11Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. 12Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога, и није се понизио пред пророком Јеремијом и поруком уста Господњих. 13Још се и побунио против цара Навуходоносора који га је заклео заветом пред Богом. Укрутио је врат и отврднуо срце да се не врати Господу, Богу Израиља. 14Чак су и сви главари свештеника и народ све више и више грешили, према одвратним обичајима других народа. Оскрнавили су Дом Господњи који је он посветио у Јерусалиму.
Пад Јерусалима
15Господ, Бог њихових отаца, им је упорно слао своје гласнике јер је имао самилости према свом народу и свом Пребивалишту. 16Али они су исмејавали Божије гласнике, презирали су његове речи и ругали се његовим пророцима, све док гнев Господњи није дошао на његов народ и док више није било лека. 17Тако је он довео на њих халдејског цара који је мачем побио њихове младиће у Дому њиховог Светилишта. Није имао милости ни према младићу, ни према девојци, ни према старцу и немоћноме. Господ их је све дао у цареве руке. 18А све ствари Дома Божијег, велике и мале, све благо Дома Господњег, царево благо и благо кнезова – све је однео у Вавилон. 19Спалили су Дом Божији, срушили су јерусалимске зидине, све дворове у њему су попалили и уништили све његове драгоцености.
20Остатак који је преживео мач одвео је у изгнанство, у Вавилон, и они су њему и његовим синовима постали робови све до персијског царства. 21А све то да се испуни Господња реч казана преко Јеремије – док земља није намирила све њене суботе, јер је почивала све дане њене опустошености док се није испунило седамдесет година.
22Прве године Кира, цара Персије, да би се испунила реч Господња казана преко Јеремије, Господ је подигао дух Кира, цара Персије. Тако је он дао да целим његовим царством прође проглас, и још га је објавио написмено.
23„Овако каже Кир, цар Персије:
’Сва земаљска царства ми је дао Господ Бог небески. Он ми је и заповедио да му изградим Дом у Јерусалиму, у Јуди. Ко год је међу вама од свег његовог народа, нека је са њим Господ, Бог његов, и нека иде горе.’“
