1Mga hinigugma, tungod sining mga promisa sang Dios sa aton, bayaan ta na ang tanan nga nagapahigko sa aton bug-os nga kabuhi,7:1 aton bug-os nga kabuhi: sa literal, lawas kag espiritu. kag tinguhaan ta nga mangin matinlo ang aton kabuhi nga may pagtahod sa Dios.
Ang Kalipay ni Pablo
2Kon mahimo, batuna ninyo kami sa inyo mga tagipusuon. Wala kami sing may ginhimo nga malain sa bisan kay sin-o sa inyo. Wala man kami sing may gin-guba sa inyo ukon gindayaan. 3Wala ako nagahambal sini agod pakalainon kamo. Kay pareho sang akon ginsiling sadto, ginapalangga gid namon kamo kag bisan ano ang matabo, mabuhi man ukon mapatay, magaunungay gid kita. 4Dako gid ang akon pagsalig sa inyo kag ginapabugal ko gid kamo. Bisan masyado kabudlay sang amon ginaagihan, puno ako sing kalipay sang nakabati ako parte sa inyo. 5Kay sang pag-abot namon sa Macedonia, wala gid sing pahuway ang amon lawas tungod kay bisan diin nagaantos kami. Gin-away kami sang mga nagakontra sa amon, kag nagpalibog man kami parte sa kahimtangan sang mga tumuluo. 6Pero ang Dios nga nagapabakod kag nagalipay sa mga nagakasubo amo ang nagpabakod kag naglipay sa amon paagi sa pag-abot ni Tito. 7Indi lang ang iya pag-abot ang nakahatag kabakod kag kalipay sa amon, kundi ang iya man nga ginsugid nga ginpabakod kag ginlipay ninyo siya. Ginsugiran niya kami nga nahidlaw kamo sa akon kag nagakasubo kamo sang natabo, kag ginaapinan ninyo ako. Gani malipayon na gid ako subong.
8Bisan ang akon sulat nga ato nagdala sing kasubo sa inyo, wala ako nagahinulsol nga ginsulat ko ato. Sang una, matuod nga naghinulsol ako kay nakita ko nga sang premiro nagkasubo kamo. 9Pero subong malipayon ako, indi tungod nga nagkasubo kamo, kundi tungod nga amo ato ang nangin paagi agod maghinulsol kamo. Kay ginpasubo kamo suno sa kabubut-on sang Dios, gani wala nagdala sing malain sa inyo atong amon ginsulat. 10Kay ang kasubo nga suno sa kabubut-on sang Dios nagadala sa tawo sa paghinulsol, kag ina nagaresulta sing kaluwasan nga indi dapat hinulsulan. Pero ang kasubo sang mga tawo nga wala nagakilala sa Dios nagadala sa ila sa kamatayon. 11Tan-awa ninyo ang resulta sadtong kasubo nga nag-abot sa inyo suno sa kabubut-on sang Dios. Nangin desidido gid kamo sa pagpakita sa amon nga kamo matinlo sa sadto nga sala nga akon ginasiling sa inyo. Naakig gid kamo sa nakahimo sang sadto nga sala, kag nahadlukan kamo kon ano ang mangin resulta sadto. Gusto gid ninyo nga magbalik liwat ang aton daan nga relasyon. Ginsilutan pa gid ninyo ang nakahimo sadto. Kag sa tanan nga butang, ginpakita ninyo nga kamo wala gid sing salabton sa sadto nga sala.
12Gani atong akon sulat indi lang para sa nakahimo sing malain ukon sa ginhimuan sing malain, kundi labi na gid para sa inyo tanan agod sa presensya sang Dios makita gid ninyo ang inyo pagkasinsero sa amon. 13Kag sa sini napabakod kag napalipay ninyo kami.
Kag indi lang ina, kundi nadugangan pa gid ang amon kabakod kag kalipay sang makita namon nga nalipay si Tito, kay wala na siya nagapalibog parte sa inyo. 14Gindayaw ko kamo sang una sang nag-estoryahanay kami ni Tito parte sa inyo. Kag nakita niya nga matuod ang akon ginsugid sa iya, gani wala ako nahuy-an. Matuod gid ang tanan nga amon ginhambal sa inyo, kag napamatud-an nga matuod man ang amon pagdayaw sa inyo kay Tito. 15Kag kada madumduman ni Tito nga kamo tanan nagsunod sa iya ginhambal kag dako ang inyo pagtahod sa iya, nagadugang pa gid ang iya pagpalangga sa inyo. 16Kag nagakalipay man ako kay masaligan ko gid kamo.
1Пошто, дакле, имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке телесне и духовне окаљаности, те довршавајмо своје посвећење у страху Божијем.
2Направите за нас места у својим срцима! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. 3Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. 4Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.
5Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. 6Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. 7И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.
8Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. 9Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост долази од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. 10Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. 11И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. 12Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. 13То нас је утешило.
А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. 14Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. 15Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. 16Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.
