Ang mga Asawa ni Solomon
1Madamo nga mga babayi nga indi Israelinhon ang ginhigugma ni Haring Solomon. Luwas sa anak sang hari sang Egipto, may mga asawa pa gid siya nga mga Moabnon, Ammonhon, Edomnon, Sidonhon, kag mga Hithanon. 2Ginsilingan na nga daan sang Ginoo ang mga Israelinhon nga indi sila magpangasawa ukon magpamana halin sa sina nga mga nasyon, tungod kay ang ila mapangasawa ukon mapamana amo ang magaimpluwensya sa ila sa pagsimba sa iban nga mga dios. Pero naghigugma gihapon si Solomon sa sini nga mga babayi. 3May 700 ka asawa si Solomon nga mga anak sang mga hari kag mga opisyal, kag may 300 pa gid siya ka mga asawa nga mga suluguon. Ang iya mga asawa amo ang nagpahilayo sa iya sa Dios. 4Sang tigulang na siya gin-impluwensya siya sang iya mga asawa sa pagsimba sa iban nga mga dios. Indi na maayo ang iya relasyon sa Ginoo nga iya Dios; indi pareho sang iya amay nga si David. 5Nagsimba siya kay Ashtoret, ang diosa sang mga Sidonhon, kag kay Molec,11:5 Molec: sa Hebreo, Milcom. Amo man sa bersikulo 33. ang makangilil-ad nga dios sang mga Ammonhon. 6Sa sini nga paagi, naghimo si Solomon sang malain sa panulok sang Ginoo. Wala siya magsunod sing bug-os sa Ginoo; indi pareho sa ginhimo sang iya amay nga si David.
7Nagpahimo si Solomon sang simbahan sa mataas nga lugar, sa sidlangan dampi sang Jerusalem, para kay Kemosh, ang makangilil-ad nga dios sang mga Moabnon. Nagpahimo man siya sang simbahan para kay Molec, ang makangilil-ad nga dios sang mga Ammonhon. 8Ginpahimuan man niya sang mga simbahan ang mga dios-dios sang tanan niya nga asawa nga indi Israelinhon, kag didto sila nagasunog sang mga insenso kag nagahalad para sa ila mga dios-dios.
9Naakig ang Ginoo kay Solomon tungod kay nagtalikod siya sa Ginoo, ang Dios sang Israel, nga nagpakita sa iya sing makaduha ka beses. 10Bisan ginpaandaman na niya si Solomon nga indi magsunod sa iban nga mga dios, wala gihapon magtuman si Solomon sa iya. 11Gani nagsiling ang Ginoo kay Solomon, “Tungod kay wala mo pagtumana ang akon kasugtanan kag ang akon mga sugo, kuhaon ko sa imo ang imo ginharian kag ihatag ko ini sa isa sa imo mga alagad. 12Pero tungod sa imo amay nga si David indi ko ini paghimuon samtang buhi ka pa. Himuon ko ini sa panahon na sang paghari sang imo anak. 13Pero indi ko pagkuhaon ang bug-os nga ginharian sa iya, kundi bilinan ko siya sang isa ka tribo tungod sa akon alagad nga si David kag tungod sa Jerusalem nga akon pinili nga siyudad.”
Ang mga Kaaway ni Solomon
14Ginbuot sang Ginoo nga may magkontra kay Solomon. Siya amo si Hadad nga Edomnon, nga kaliwat sang isa sang mga hari sang Edom. 15Sang una, sang nagpakig-away si David sa Edom, si Joab nga kumander sang mga soldado ni David nagkadto didto sa Edom agod ilubong ang mga napatay sa inaway. Kag sang didto siya, ginpamatay niya kag sang iya mga tinawo ang tanan nga lalaki sa Edom. 16Anom ka bulan ang ila pagtiner didto. Wala sila naghalin hasta naubos nila pamatay ang tanan nga lalaki didto. 17Pero si Hadad nga bata pa sadto nakapalagyo sa Egipto kaupod sang iban nga mga Edomnon nga mga opisyal nga nag-alagad sa iya amay. 18Naghalin sila sa Midian kag nagkadto sa Paran. Kag kaupod sang iban nga mga taga-Paran, nagkadto sila sa Egipto kag nagpakigkita sa Faraon nga hari sang Egipto. Ginhatagan sang hari si Hadad sang balay, duta, kag pagkaon.
19Nagustuhan gid sang hari11:19 hari: sa Hebreo, Faraon. Amo man sa bersikulo 20, 21 kag 22. si Hadad, gani ginpaasawa niya kay Hadad ang iya bayaw, nga utod sang iya asawa nga si Rayna Tapenes. 20Sang ulihi, nagbata sing lalaki ang asawa ni Hadad, kag gin-ngalanan nila nga Genubat. Si Tapenes ang nagpadako sa bata didto sa palasyo. Nagpuyo ang bata upod sa mga anak sang hari.
21Sang didto si Hadad sa Egipto, nabalitaan niya nga patay na si David kag si Joab nga kumander sang mga soldado. Nagsiling si Hadad sa hari, “Papulia na ako sa akon nasyon.” 22Nagpamangkot ang hari, “Ngaa? Ano pa bala ang kulang sa imo diri nga gusto mo gid magpauli sa inyo?” Nagsabat si Hadad, “Wala; basta papaulia lang ako.”
23May isa pa ka tawo nga ginbuot sang Dios nga magkontra kay Solomon. Siya amo si Rezon nga anak ni Eliada. Naglayas siya sa iya agalon nga si Haring Hadadezer sang Zoba, 24kag nangin pangulo siya sang mga rebelde nga iya gintipon. Sang mapierdi ni David ang mga soldado ni Hadadezer, nagkadto si Rezon kag ang iya mga tinawo sa Damascus. Ginsakop nila ini nga lugar kag didto sila nag-estar. 25Nangin hari si Rezon sang Aram,11:25 Aram: ukon, Syria. kag ginkontra niya ang Israel. Nangin kaaway siya sang Israel samtang buhi pa si Solomon. Gindugangan pa niya ang kagamo nga ginahimo ni Hadad sa Israel.
Nagrebelde si Jeroboam kay Solomon
26Isa pa sa mga nagkontra kay Solomon amo si Jeroboam nga isa sang iya mga opisyal. Halin siya sa banwa sang Zereda sa Efraim. Ang iya amay nga si Nebat patay na, pero ang iya iloy nga si Zerua buhi pa. 27Amo ini ang estorya kon paano siya nagrebelde sa hari: Ginapatampukan sadto ni Solomon ang manubo nga parte11:27 manubo nga parte: sa Hebreo, Millo. Indi klaro ang buot silingon sini. sang banwa sang iya amay nga si David, kag ginapakay-o ang mga pader sini. 28Ining si Jeroboam maabilidad nga tawo, kag sang matalupangdan ni Solomon ang iya kapisan, ginhimo niya siya nga manugdumala sang tanan nga tawo nga ginpilit nga mag-obra halin sa tribo ni Efraim kag ni Manase.11:28 tribo ni Efraim kag ni Manase: sa literal, panimalay ni Jose.
29Isa sina ka tion, samtang nagapaguwa si Jeroboam sa Jerusalem, ginsugata siya ni Propeta Ahia nga taga-Shilo. Bag-o ang ginasuksok ni Ahia nga pangguwa nga bayo. Sila lang nga duha didto sa kapatagan. 30Gin-uba ni Ahia ang iya pangguwa nga bayo kag gin-gisi ini sa dose ka parte. 31Dayon nagsiling siya kay Jeroboam, “Kuha ka sang napulo ka parte sini, kay amo ini ang ginasiling sang Ginoo, ang Dios sang Israel: Kuhaon ko ang ginharian ni Solomon kag ihatag sa imo ang napulo ka tribo sini. 32Pero tungod kay David nga akon alagad kag sa siyudad sang Jerusalem nga akon pinili sa tanan nga siyudad sang Israel, ibilin ko ang isa ka tribo kay Solomon. 33Himuon ko ini tungod kay ginsikway niya11:33 niya: Amo ini sa Septuagint, Latin Vulgate kag Syriac. Sa Hebreo, nila. ako kag ginsimba si Ashtoret, ang diosa sang mga Sidonhon, si Kemosh, ang dios sang mga Moabnon, kag si Molec, ang dios sang mga Ammonhon. Wala siya11:33 siya: Tan-awa ang nagligad nga footnote. nagsunod sa akon mga pamaagi kag wala siya nagkabuhi sing husto sa akon panulok. Wala siya nagtuman sa akon mga pagsulundan kag mga sugo; indi pareho sa iya amay nga si David. 34Pero indi ko pagkuhaon ang bug-os nga ginharian kay Solomon. Magahari siya sa bug-os niya nga kabuhi tungod sa akon alagad nga si David nga akon ginpili, nga nagtuman sang akon mga sugo kag mga pagsulundan. 35Pagakuhaon ko ang napulo ka tribo sa ginharian sang iya anak nga magabulos sa iya bilang hari, kag ihatag ko ini sa imo. 36Hatagan ko sang isa ka tribo ang iya anak agod nga ang mga kaliwat ni David nga akon alagad magapadayon sa paghari sa Jerusalem, ang siyudad nga akon ginpili para padunggan ako. 37Kon parte sa imo, himuon ko ikaw nga hari sang Israel. Dumalahan mo ang tanan nga gusto mo. 38Kon tumanon mo ang tanan nga isugo ko sa imo kag magsunod ka sa akon mga pamaagi, kag kon maghimo ka sing maayo sa akon panulok paagi sa pagtuman sang akon mga pagsulundan kag mga sugo pareho sang ginhimo ni David nga akon alagad, magaupod ako sa imo. Magapabilin sa paghari ang imo mga kaliwat pareho sa mga kaliwat ni David. Mangin imo ang Israel. 39Tungod sa mga sala ni Solomon, silutan ko ang mga kaliwat ni David, pero indi hasta san-o.”
40Gani gintinguhaan ni Solomon nga patyon si Jeroboam, pero nagpalagyo si Jeroboam kay Shishak, ang hari sang Egipto, kag didto siya nag-estar hasta napatay si Solomon.
Ang Katapusan sang Paghari ni Solomon
(2 Cro. 9:29-31)
41Ang iban pa nga estorya parte sa paghari ni Solomon, kag ang tanan nga iya ginhimo, kag ang parte sa iya kaalam nasulat sa Libro sang mga Binuhatan ni Solomon. 42Sa Jerusalem nag-estar si Solomon samtang nagahari siya sa bug-os nga Israel sa sulod sang 40 ka tuig. 43Sang napatay siya, ginlubong siya sa banwa sang iya amay nga si David. Kag si Rehoboam nga iya anak ang nagbulos sa iya bilang hari.
Соломонови греси
1Цар Соломон је, осим фараонове ћерке, волео многе стране жене: Моавке, Амонке, Едомке, Сидонке и Хетитке. 2Оне су биле од народа за које је Господ рекао Израиљцима: „Не ступајте у брак са њима, нити они с вама, јер ће завести ваше срце да следите њихове богове.“ Соломон се таквима приклањао и волео их. 3Имао је седам стотина жена царског рода и три стотине иноча. Оне су завеле његово срце. 4Кад је Соломон остарео његове жене су завеле његово срце да следи друге богове, тако да његово срце није било сасвим с Господом, Богом својим, као што је било срце његовог оца Давида. 5Соломон је следио Аштарту, богињу Сидонаца, и Молоха11,5 Или: Малхома, што је друго име овог амонског божанства., гадост Амонаца. 6Тако је учинио зло у Господњим очима, и није потпуно следио Господа, као његов отац Давид.
7Тада је Соломон саградио узвишицу за Хамоса, гадост Моаваца, на гори код Јерусалима, и Молоха, гадост Амонаца. 8Тако је чинио за све своје жене странкиње, које су палиле кад и приносиле жртве својим боговима.
9Господ се разгневио на Соломона, зато што му се срце одвратило од Господа, Бога Израиљевог, који му се двапут указао, 10заповедивши му да не следи друге богове. Ипак, он није држао што је Господ заповедио. 11Зато Господ рече Соломону: „Када тако стоје ствари с тобом, и пошто ниси чувао мој савез и моје одредбе које сам ти заповедио, јамачно ћу отргнути царство од тебе и дати га твоме слузи. 12Но, то нећу учинити за твог живота ради твог оца Давида, него ћу га отргнути из руке твог сина. 13Међутим, нећу отргнути од њега сво царство, него ћу дати једно племе твоме сину ради Давида и ради Јерусалима који сам изабрао.“
Соломонови непријатељи
14Тада је Господ подигао противника Соломону, Едомца Адада, из царске лозе у Едому. 15Наиме, кад је Давид био у Едому, а Јоав заповедник отишао да сахрани погинуле, побио је све мушке у Едому. 16Јоав и Израиљ су остали тамо шест месеци, док није истребио све мушке у Едому. 17Међутим, Адад побегне са неким Едомцима, слугама свога оца и дође у Египат. Адад је тада био дечак. 18Отишли су из Мадијана и дошли у Фаран. Из Фарана су повели људе са собом, па су дошли у Египат, к фараону, египатском цару. Он му је дао кућу и храну, а дао му је и земљу.
19Фараон је показао велику благонаклоност према Ададу, те му је дао за жену своју ћерку, сестру царице Тахпенесе. 20Тахпенесина сестра му је родила сина Генувата, кога је Тахпенеса отхранила у фараоновом дому. Генуват је живео у фараоновом дому међу фараоновим синовима.
21Кад је Адад чуо у Египту да је Давид починуо са својим прецима, и да је умро Јоав заповедник војске, Адад рече фараону: „Дозволи ми да одем у своју земљу.“
22Фараон му рече: „Зар ти нешто недостаје код мене кад тражиш да идеш у своју земљу?“
Али он рече: „Не, ипак, дозволи ми да одем.“
23Господ је Соломону подигао још једног противника, Резона, сина Елијадиног, који је одбегао од свога господара Адад-Езера, совског цара. 24Он је окупио око себе људе поставши заповедник чете одметника, које је Давид побио. Они су отишли у Дамаск, настанили се у њему, и поставили га за цара у Дамаску. 25Он је био противник Израиљу у све дане Соломонове, осим Адада који је стварао неприлике; владао је над Арамом и презирао Израиљ.
Јеровоамова побуна
26Јеровоам, син Наватов, Јефремовац из Сариде и Соломонов слуга, коме се мајка звала Серуја, удовица, такође се побунио против цара.
27Ово је разлог зашто се побунио против цара. Соломон је изградио Милон и затворио пролом у граду свога оца Давида. 28Јеровоам је био способан човек. Кад је Соломон видео како младић обавља посао, поставио га је за надгледника принудног рада свег дома Јосифовог.
29У то време, кад је Јеровоам излазио из Јерусалима, наиђе на њега путем пророк Ахија, Силомљанин заогрнут новим огртачем. Кад су њих двојица били сами у пољу, 30Ахија узе са себе нови огртач, поцепа га на дванаест делова 31и рече Јеровоаму: „Узми себи десет делова, јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Ево, истргнућу царство из Соломонових руку, па ћу ти дати десет племена. 32Једно племе ће остати њему ради мога слуге Давида и ради Јерусалима, који сам изабрао од свих племена Израиљевих. 33Јер, они су ме оставили да се клањају Аштарти, богињи Сидонаца, Хамосу, моавском богу и Молоху, богу Амонаца, и нису следили моје путеве, ни вршили што је право у мојим очима, нити су држали моје одредбе и прописе као Соломонов отац Давид.
34Ипак, нећу одузети све царство из његових руку, јер сам га поставио за кнеза док год је жив, ради мога слуге Давида кога сам изабрао, који је држао моје заповести и одредбе. 35Узећу царство из руку његовог сина, па ћу ти дати десет племена. 36А његовом сину даћу једно племе, да Давиду остане заувек светиљка преда мном у Јерусалиму, граду који сам изабрао за себе, да тамо поставим своје име. 37А тебе ћу поставити да владаш над свиме што ти душа жели, и бићеш цар над Израиљем. 38Ако будеш слушао све што ти заповедим, и будеш следио моје путеве и чинио што је право у мојим очима, ако будеш држао моје одредбе и заповести, као што је чинио мој слуга Давид, бићу с тобом и подићи ћу ти трајни дом, као што сам подигао Давиду, и даћу ти Израиљ. 39Због овога ћу понизити Давидово потомство, али не заувек.’“
40Соломон је настојао да убије Јеровоама, али је Јеровоам устао и побегао у Египат, к Сисаку, цару египатском. Тамо је остао до Соломонове смрти.
Соломонова смрт
41Остала Соломонова дела, и све што је постигао, и његова мудрост, нису ли записана у Књизи дела Соломонових? 42Цар Соломон је владао у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. 43Кад је Соломон починуо са својим прецима сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ровоам.
