Holy Bible in Gĩkũyũ

Thimo 1:1-33

Ciugo cia Kwambĩrĩria: Gĩtũmi na Muoroto

11:1 Math 13:3; 1Ath 4:29-34Ici nĩ thimo cia Solomoni mũrũ wa Daudi, ũrĩa warĩ mũthamaki wa Isiraeli:

2nĩ thimo cia gũtũma mũndũ agĩe na ũũgĩ, na ataarĩke;

nĩ cia gũtũma ahote gũtaũkĩrwo nĩ ciugo cia ũũgĩ;

3nĩ cia gũtũma mũndũ ataarĩke ahote kũbarĩrĩra mũtũũrĩre wake,

ekage maũndũ marĩa magĩrĩire, na ma kĩhooto, na marĩa mega;

41:4 Thim 8:5; Thim 8:12nĩ cia gũtũma ũrĩa ũtarĩ na ũũgĩ agĩe na ũmenyo,

na cia gũtũma mũndũ mwĩthĩ agĩe na ũmenyo na ũgereri:

51:5 Thim 9:9arĩa oogĩ-rĩ, nĩmathikĩrĩrie na mongerere wĩruti wao,

nao arĩa akũũrani maũndũ metĩkĩre gũtongorio.

61:6 Thab 49:4; Atiir 14:12Ningĩ nĩ cia gũtũma mũndũ ataũkĩrwo nĩ thimo na ngerekano,

na ataũkĩrwo nĩ ciugo cia andũ arĩa oogĩ, na ndaĩ ciao.

7Kĩambĩrĩria kĩa ũmenyo nĩ gwĩtigĩra Jehova,

no arĩa akĩĩgu nĩ mathũire ũũgĩ na ũtaaro.

Mwĩmenyererei Kũheenererio

81:8 Thim 4:1; Jer 35:8Mũrũ wakwa, thikĩrĩria mataaro ma thoguo,

na ndũgatigane na ũrutani wa maitũguo.

9Maũndũ macio magaatuĩka ithaga rĩa kũgemia mũtwe waku,

na ta mũgathĩ wa kũgemia ngingo yaku.

101:10 Ayub 24:15; Gũcook 13:8Mũrũ wakwa, ehia mangĩgakũheenereria-rĩ,

ndũkanetĩkanie nao.

11Mangĩgakwĩra atĩrĩ, “Ũka ũthiĩ hamwe na ithuĩ;

reke tuoherie mũndũ tũite thakame yake,

reke tũcemaceeme mũndũ o na ũtehĩtie;

121:12 Thab 35:25ningĩ reke tũmamerie marĩ muoyo, o ta ũrĩa mbĩrĩra ĩĩkaga,

na marĩ agima, o ta arĩa maharũrũkaga irima;

13Na ithuĩ-rĩ, tũkĩgĩe na indo cia goro cia mĩthemba yothe,

na tũiyũrie nyũmba ciitũ na indo cia ndaho;

14rutithania wĩra na ithuĩ,

tũkorwo na mũhuko ũmwe ithuothe”;

151:15 Thab 119:101; Kĩam 49:6mũrũ wakwa, tiga gũtwarana nao,

ndũkagerere njĩra ciao;

161:16 Isa 59:7nĩgũkorwo magũrũ mao mahanyũkaga mathiĩ mehia-inĩ,

nao mahiũhaga magaite thakame.

17Kaĩ nĩ wĩra wa tũhũ kũiga gĩkerenge

nyoni ciothe igĩkuonaga-ĩ!

181:18 Thab 71:10Andũ aya mohagĩria thakame yao ene;

maceemaga o mĩoyo yao ene!

19Ũcio nĩguo mũthia wa arĩa othe magĩaga na indo na njĩra ya ungumania;

indo icio iniinaga mĩoyo ya arĩa magĩaga nacio.

Mwĩmenyererei Mũtikarege Ũũgĩ

201:20 Ayub 28:12Ũũgĩ nĩ aretana anĩrĩire njĩra-inĩ,

ningĩ agakayũrũrũka arĩ ihaaro-inĩ cia mũingĩ;

21Aragũthũka na mũgambo mũnene arĩ magomano-inĩ ma njĩra kũu kũrĩ inegene,

o na itoonyero rĩa itũũra inene akoria atĩrĩ:

221:22 Thim 6:32; Thab 50:17“Inyuĩ mũtarĩ ũũgĩ-rĩ, nĩ nginya rĩ mũgũtũũra mwendete njĩra cianyu itarĩ cia ũũgĩ?

Nĩ nginya rĩ anyũrũrania megũtũũra makenagĩra kĩnyũrũri,

na arĩa akĩĩgu mathũire ũmenyo?

23Korwo nĩmwetĩkĩrire kũigua ũtaaro wakwa-rĩ,

nĩingĩamũhingũrĩire ngoro yakwa,

ndũme mũmenye meciiria makwa.

241:24 Isa 65:12; Jer 7:13No tondũ nĩmwaregire kũnjigua rĩrĩa ndetanire,

na gũtirĩ mũndũ werũmbũirie hĩndĩ ĩrĩa ndatambũrũkirie guoko gwakwa,

25na mũkĩagĩra mataaro makwa mothe bata,

na mũkĩaga gwĩtĩkĩra ikaanania rĩakwa-rĩ,

261:26 Thab 2:4; 2Ath 19:21niĩ na niĩ nĩngamũthekerera hĩndĩ yanyu ya mwanangĩko,

na ndĩmũnyũrũrie rĩrĩa mũgaakorererwo nĩ mũtino:

27ĩĩ hĩndĩ ĩrĩa guoya ũkaamũkorerera ta kĩhuhũkanio,

rĩrĩa mwanangĩko ũkaamũhaata ta rũhuho rwa kĩhuhũkanio,

rĩrĩa mũgaakinyĩrĩrwo nĩ mĩnyamaro na ruo rwa ngoro.

281:28 Gũcook 1:45; Ezek 8:18“Hĩndĩ ĩyo nĩmakangaĩra, no ndikametĩka;

nĩmakanjetha na kĩyo, no matikanyona.

291:29 Ayub 21:14Tondũ nĩmathũũrire ũmenyo,

na matiigana gũthuura gwĩtigĩra Jehova,

30tondũ matietĩkĩrire mataaro makwa,

na nĩmamenire ikaanania rĩakwa,

311:31 2Maũ 36:16; Jer 6:19makaarĩa maciaro ma mĩthiĩre yao,

na mahũũnio nĩ maciaro ma mathugunda mao.

321:32 Thim 5:22; Isa 66:4Nĩgũkorwo ũgenyũ wa arĩa matarĩ ũũgĩ nĩũkamooraga,

nakuo kwĩgangara kwa arĩa akĩĩgu nĩgũkamaniina;

331:33 Ndar 24:21; Thab 112:8no ũrĩa wothe ũnjiguaga arĩtũũraga na thayũ,

na atũũre ahooreire, atarĩ ũgwati angĩĩtigĩra.”

New Serbian Translation

Приче Соломонове 1:1-33

Сврха и тема

1Мудре приче1,1 Или: пословице, мудре изреке. Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:

2да се стекну мудрост и укор,

поука разумним речима;

3да се прими укор,

размишља о правди, о праведности и честитости;

4да се разборитост лаковернима, знање

и домишљатост младима.

5Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,

нека учени добије мудар савет:

6да проникне поуку, загонетку,

речи мудрих и њихове приче.

7Знање отпочиње богобојазношћу,

а мудрост и прекор будале презиру.

Увод: позив на прихватање мудрости

Упозорење на позив грешника

8Сине мој, послушај поуку оца свога

и мајке своје савет не одбацуј.

9Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави

и привесци око твога врата.

10Сине мој, ако ли те грешници заводе,

ти не пристај.

11Кажу ли: „Хајде с нама,

у заседу да легнемо, крв невиног

и недужног хајде да вребамо!

12Хајде да их попут Света мртвих1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих. прогутамо,

и живе и једре, као оне што у раку иду.

13Покупимо сва добра, све благо!

Накрцајмо своје куће пленом!

14Са нама ћеш добитак да делиш,

нек нам свима буде једна кеса.“

15Сине мој, немој ићи путем с њима,

не дај нози на њихове стазе.

16Јер им ноге ка злу трче

и срљају да крв лију.

17Узалуд се шири мрежа

наочиглед птице.

18Али они чекају у заседи крв своју,

вребају свој живот.

19Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,

живота коштају.

Мудрост прекорева

20Мудрост по улицама виче,

по трговима диже глас свој;

21по раскршћима, у највећој вреви објављује,

на улазима градских врата казивања своја даје:

22„Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;

докле ћете, ругачи, у ругању уживати;

докле ћете, тупоглави, мрзети знање?

23Обратите се по прекору моме.

Ево, излићу вам духа свога,

објавићу вам своје речи.

24Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,

пружала сам руку, а нико марио није;

25све моје савете сте занемарили

и прекоре моје нисте прихватили.

26Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,

ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;

27кад ваша страхота прође као разарање

и пропаст ваша као олуја када хучи,

када вас задесе мука и невоља.

28Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,

тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.

29Зато што су мрзели знање

и нису изабрали богобојазност;

30мој савет нису послушали

и одбацили су сваки мој прекор.

31Зато ће јести плод свог пута,

прејешће се савета својих.

32Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,

а будале сатрће лакомисленост.

33А ко мене слуша живеће спокојно,

сигуран, без бојазни од недаћа.“