1¡Abre tus puertas, monte Líbano,
para que el fuego devore tus cedros!
2¡Gime tú, ciprés, porque los cedros se han caído
y los majestuosos árboles se han derrumbado!
¡Gemid, robles de Basán!
¡Los tupidos bosques han sido derribados!
3Escuchad el gemido de los pastores;
¡sus ricos pastizales han sido destruidos!
Escuchad el rugido de los leones;
¡la espesura del Jordán ha quedado devastada!
Los dos pastores
4Así dice el Señor mi Dios: «Cuida de las ovejas destinadas al matadero. 5Quienes las compran las matan impunemente, y quienes las venden dicen: “¡Bendito sea el Señor, porque me he enriquecido!” Ni sus propios pastores se compadecen de ellas. 6Pero ya no tendré piedad de los que habitan este país —afirma el Señor—, sino que los entregaré en manos de su prójimo y de su rey. Aunque devasten el país, no los rescataré de sus manos».
7Así que me dediqué a cuidar las ovejas que los mercaderes habían destinado al matadero. Tomé dos varas de pastor: a una le puse por nombre Gracia, y a la otra, Unión, y me dediqué a cuidar del rebaño. 8En un solo mes me deshice de tres pastores.
Pero me cansé de las ovejas, y ellas se cansaron de mí. 9Así que les dije:11:8-9 me cansé … les dije. Alt. me cansé de los pastores, y ellos se hastiaron de mí. 9 Así que les dije a las ovejas. «Ya no voy a ser vuestro pastor. Las que se vayan a morir, que se mueran; las que vayan a perecer, que perezcan; y las que queden con vida, que se devoren unas a otras».
10Tomé entonces la vara a la que había llamado Gracia, y la quebré. De ese modo anulé el pacto que había hecho con todas las naciones. 11Ese mismo día quedó anulado, y los mercaderes de ovejas que me observaban supieron que se trataba de la palabra del Señor.
12Les dije: «Si os parece bien, pagadme mi jornal; de lo contrario, quedaos con él». Y me pagaron solo treinta monedas de plata.11:12 treinta monedas de plata. Lit. treinta [siclos] de plata. 13¡Valiente precio el que me pusieron!
Entonces el Señor me dijo: «Entrégaselas al fundidor». Así que tomé las treinta monedas de plata y se las di al fundidor del templo del Señor.
14Quebré luego la segunda vara, a la que había llamado Unión, y anulé el vínculo fraternal entre Judá e Israel. 15El Señor me dijo entonces: «Vístete ahora como uno de esos pastores insensatos, 16porque voy a poner sobre el país a un pastor que no se preocupará por las ovejas moribundas, ni buscará a las ovejas pequeñas, ni curará a las ovejas heridas ni dará de comer a las ovejas sanas, sino que devorará a las más gordas y les arrancará las pezuñas».
17¡Ay del pastor inútil
que abandona su rebaño!
¡Que la espada le hiera el brazo,
y el puñal le saque el ojo derecho!
¡Que del brazo quede tullido,
y del ojo derecho, ciego!
1О, Ливане, врата своја отвори
да прождере огањ твоје кедре!
2Јадикуј, чемпресу, јер је пао кедар.
Та су моћна стабла уништена.
Јадикујте, храстови Васана,
јер је оборена густа шума.
3Ево јаука пастирског ридања
јер је ојађен њихов сјај.
Ево јеке рикања лавића
јер су опустошени јордански честари.
Два пастира
4Овако каже Господ, мој Бог: „Напасај стадо које је за клање. 5Купци њихови их кољу и не мисле да су криви. А они који их продају говоре: ’Благословен Господ! Обогатио сам се.’ Њихови пастири су немилосрдни према њима. 6Зато ни ја више нећу да се смилујем на становнике земље – говори Господ. Ево, предајем свакога у руке његовог ближњег и у руке његовог цара. Они ће сатрти земљу, а ја нећу да их избавим из њихових руку.“
7И ја сам напасао стадо за клање, баш оне најнезнатније у стаду. Узео сам два штапа. Један сам назвао „Благост“, а други сам назвао „Слога“, па сам напасао стадо. 8Онда сам за месец дана збрисао три пастира јер су ми се смучили, а и ја сам њима огадио. 9Онда сам рекао: „Нећу више да вас напасам! Нека скапа овца која је за смрт и нека пропадне која је за пропаст. А оне којe преживе нека глођу једна другу.“
10Елем, узео сам „Благост“, свој штап, и преломио га. Тако сам раскинуо свој савез који сам склопио са свим народима. 11Тог дана је био сломљен, па су и најнезнатнији у стаду, они што су у мене гледали, знали да је ова реч била од Господа.
12Рекао сам им: „Ако је право у вашим очима ви ми дајте моју надницу. А ако није, не дајте ми.“ Онда су ми одмерили надницу од тридесет сребрњака.
13Господ ми је рекао: „Баци грнчару ту силну вредност којом су ме проценили!“ И ја сам узео од њих тридесет сребрњака и бацио их грнчару Дома Господњег.
14Затим сам преломио „Слогу“, свој други штап, и тако прекинуо братство између Јуде и Израиља.
15Господ ми је казао: „Поново узми опрему безумног пастира. 16Јер, ево, подижем у земљи пастира који неће марити за оне што скапавају, неће тражити залутале, неће лечити рањене, неће водити врлудаве. Он ће јести месо угојених оваца и кидаће им папке.
17Јао безумном пастиру
који напушта стадо!
Мач му је над руком и над десним оком.
Рука му се сасвим осушила,
десно му се око сасвим замутило!“
