El futuro de Jerusalén
1¡Ay de la ciudad opresora,
rebelde y contaminada!
2No atiende a consejos,
ni acepta corrección.
No confía en el Señor,
ni se acerca a su Dios.
3Las autoridades que están en ella
son leones rugientes,
sus gobernantes son lobos nocturnos
que no dejan nada para la mañana.
4Sus profetas son impertinentes,
hombres traicioneros.
Sus sacerdotes profanan las cosas santas
y violentan la ley.
5Pero el Señor que está en ella es justo;
no comete iniquidad.
Cada mañana imparte su justicia,
y no deja de hacerlo cada nuevo día,
pero el inicuo no conoce la vergüenza.
6«Exterminé naciones;
quedaron desolados sus bastiones.
Dejé sus calles desiertas,
y nadie pasa por ellas.
Quedaron arrasadas sus ciudades,
sin ningún habitante.
7Dije a la ciudad:
“¡Ciertamente me temerás;
aceptarás corrección!”
Entonces no sería destruida su morada,
según todo lo que decreté contra ella.
A pesar de todo, se empeñaron
en corromper todas sus obras.
8Esperadme, por tanto,
hasta el día en que me levante a buscar el botín
—afirma el Señor—,
porque he decidido reunir a las naciones
y juntar a los reinos
para derramar sobre ellos mi indignación,
toda mi ardiente ira.
En el fuego de mi celo
será toda la tierra consumida.
9»Purificaré los labios de los pueblos
para que todos invoquen el nombre del Señor
y le sirvan de común acuerdo.
10Desde más allá de los ríos de Cus
me traerán ofrendas
mis adoradores, mi pueblo disperso.
11Aquel día no tendrás que avergonzarte más
de todas tus rebeliones contra mí.
Quitaré de en medio de ti
a esa gente altanera y jactanciosa,
y así nunca más volverás a ser arrogante
en mi santo monte.
12Dejaré un remanente en medio de ti,
un pueblo pobre y humilde.
En el nombre del Señor,
se cobijará 13el remanente de Israel;
no cometerá iniquidad,
no dirá mentiras,
ni se hallará engaño en su boca.
Pastarán y se echarán a descansar
sin que nadie los espante».
14¡Lanza gritos de alegría, hija de Sión!
¡da gritos de victoria, Israel!
¡Regocíjate y alégrate de todo corazón,
hija de Jerusalén!
15El Señor te ha levantado el castigo,
ha puesto en retirada a tus enemigos.
El Señor, rey de Israel, está en medio de ti:
nunca más temerás mal alguno.
16Aquel día le dirán a Jerusalén:
«No temas, Sión, ni te desanimes,
17porque el Señor tu Dios está en medio de ti
como guerrero victorioso.
Se deleitará en ti con gozo,
te renovará con su amor,
se alegrará por ti con cantos
18como en los días de fiesta».
«Yo te libraré de las tristezas,
que son para ti una carga deshonrosa.3:18 Versículo de difícil traducción.
19En aquel tiempo yo mismo me ocuparé
de todos los que te oprimen;
salvaré a la oveja que cojea
y juntaré a la descarriada.
Os daré a vosotros fama y renombre
en los países donde fueron avergonzados.
20En aquel tiempo yo os traeré,
en aquel tiempo os reuniré.
Os daré a vosotros fama y renombre
entre todos los pueblos de la tierra
cuando yo os restaure3:20 os restaure. Alt. haga volver a vuestros cautivos.
ante vuestros mismos ojos».
Así lo ha dicho el Señor.
Јерусалим
1Јао поганом и оскрнављеном граду силеџији!
2Он не слуша глас
и не прихвата прекор Господњи.
Не поуздаје се у Бога свога
и не прилази му.
3Усред њега главари његови
су лавови што ричу,
судије су му ноћни вуци
што до јутра све кости оглођу.
4Његови пророци су бахати,
људи издајници.
Свештеници његови светињу скрнаве
и Закон крше.
5Праведан је Господ усред њега!
Он не чини неправду.
Свако јутро своју правду даје
и кад сване он се не повлачи.
Али злотвор ни тад за срамоту не зна.
Јерусалим се не каје
6„Затро сам народе
и срушио им куле.
Улице сам им опустошио
да ни пролазника нема.
Градове им зарушио
и никога нема,
нема становника.
7А рекох:
’Свакако ћеш ме се уплашити,
прихватићеш прекор.’
Тада му се неће порушити пребивалиште
свим оним што сам наумио за њега.
Ипак, упорно су грешили
свим делима својим.
8Зато ме чекајте
– говори Господ –
до дана када ћу се дићи због плена.
Јер је моја одлука да окупим народе,
да саберем царства
и на њих излијем своју јарост
и сав пламен гнева свога.
Тако ће у ватри ревности моје
сва земља бити прогутана.
Обнова остатка Израиља
9Тада ћу да дам народима чиста уста
да сваки од њих призива име Господње
и раме уз раме му служе.
10С друге стране, од река кушанских,
донеће ми житне жртве моји молиоци,
ћерка мојих расејаних.
11Нећеш се стидети тога дана свих својих поступака
којима си се бунио против мене.
Тада ћу уклонити од тебе оне охоле,
твоје поносите,
па се више нећеш бахатити
на мојој светој гори.
12У теби ћу оставити
народ кротак и сиромашан,
и они ће уточиште наћи
у имену Господњем.
13Остатак Израиља неће чинити неправду
и лажи неће говорити.
Неће им у устима бити језик обмане
него ће се напасати и почиваће.
Неће бити никог да их плаши.“
14Кличи, ћерко сионска!
Подвикуј, Израиљу!
Радуј се и величај од свег срца,
о, ћерко јерусалимска!
15Уклонио је Господ пресуду против тебе,
помео је душмане твоје.
Цар Израиља – Господ је у средини твојој!
Од зла се ти више не плаши.
16Тог дана ће се рећи Јерусалиму:
„О, Сионе, не плаши се!
Нека ти руке не клону!
17Господ, Бог твој је усред тебе,
ратник што ти победу даје.
Радоваће се силно због тебе,
утишаће те љубављу својом.
Клицаће због тебе радосним повиком.“
18„Ојађене, одстрањене од празника
ја ћу да окупим.
Били су далеко од тебе,
обремењени срамотом.
19Ево, окрећем се свим твојим тлачитељима у време ово.
Спашћу хроме и сабраћу протеране.
Даћу част и име осрамоћенима
што су били по целој земљи.
20Довешћу вас у оно време,
у то време ја ћу вас сабрати.
Јер ја ћу вам дати и име и част
међу свим земаљским народима,
када на ваше очи вратим изгнане ваше“ –
каже Господ.
