Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 89

Masquilde Etán el ezraíta.

1Oh Señor, por siempre cantaré
    la grandeza de tu amor;
por todas las generaciones
    proclamará mi boca tu fidelidad.
Declararé que tu amor permanece firme para siempre,
    que has afirmado en el cielo tu fidelidad.

Dijiste: «He hecho un pacto con mi escogido;
    le he jurado a David mi siervo:
“Estableceré tu dinastía para siempre,
    y afirmaré tu trono por todas las generaciones”». Selah

Los cielos, Señor, celebran tus maravillas,
    y tu fidelidad la asamblea de los santos.
¿Quién en los cielos es comparable al Señor?
    ¿Quién como él entre los seres celestiales?
Dios es muy temido en la asamblea de los santos;
    grande y portentoso sobre cuantos lo rodean.
¿Quién como tú, Señor Dios Todopoderoso,
    rodeado de poder y de fidelidad?

Tú gobiernas sobre el mar embravecido;
    tú apaciguas sus encrespadas olas.
10 Aplastaste a Rahab como a un cadáver;
    con tu brazo poderoso dispersaste a tus enemigos.
11 Tuyo es el cielo, y tuya la tierra;
    tú fundaste el mundo y todo lo que contiene.
12 Por ti fueron creados el norte y el sur;
    el Tabor y el Hermón cantan alegres a tu nombre.
13 Tu brazo es capaz de grandes proezas;
    fuerte es tu mano, exaltada tu diestra.

14 La justicia y el derecho son el fundamento de tu trono,
    y tus heraldos, el amor y la verdad.
15 Dichosos los que saben aclamarte, Señor,
    y caminan a la luz de tu presencia;
16 los que todo el día se alegran en tu nombre
    y se regocijan en tu justicia.
17 Porque tú eres su gloria y su poder;
    por tu buena voluntad aumentas nuestra fuerza.[a]
18 Tú, Señor, eres nuestro escudo;
    tú, Santo de Israel, eres nuestro rey.

19 Una vez hablaste en una visión,
    y le dijiste a tu pueblo fiel:
«Le he brindado mi ayuda a un valiente;
    al mejor hombre del pueblo lo he exaltado.
20 He encontrado a David, mi siervo,
    y lo he ungido con mi aceite santo.
21 Mi mano siempre lo sostendrá;
    mi brazo lo fortalecerá.
22 Ningún enemigo lo someterá a tributo;
    ningún inicuo lo oprimirá.
23 Aplastaré a quienes se le enfrenten
    y derribaré a quienes lo aborrezcan.
24 La fidelidad de mi amor lo acompañará,
    y por mi nombre será exaltada su fuerza.[b]
25 Le daré poder sobre el mar[c]
    y dominio sobre los ríos.[d]
26 Él me dirá: “Tú eres mi Padre,
    mi Dios, la roca de mi salvación”.
27 Yo le daré los derechos de primogenitura,
    la primacía sobre los reyes de la tierra.
28 Mi amor por él será siempre constante,
    y mi pacto con él se mantendrá fiel.
29 Afirmaré su dinastía y su trono
    para siempre, mientras el cielo exista.

30 »Pero, si sus hijos se apartan de mi ley
    y no viven según mis decretos,
31 si violan mis estatutos
    y no observan mis mandamientos,
32 con vara castigaré sus transgresiones
    y con azotes su iniquidad.
33 Con todo, jamás le negaré mi amor,
    ni mi fidelidad le faltará.
34 No violaré mi pacto
    ni me retractaré de mis palabras.
35 Una sola vez he jurado por mi santidad,
    y no voy a mentirle a David:
36 Su descendencia vivirá para siempre;
    su trono durará como el sol en mi presencia.
37 Como la luna, fiel testigo en el cielo,
    será establecido para siempre». Selah

38 Pero tú has desechado, has rechazado a tu ungido;
    te has enfurecido contra él en gran manera.
39 Has revocado el pacto con tu siervo;
    has arrastrado por los suelos su corona.
40 Has derribado todas sus murallas
    y dejado en ruinas sus fortalezas.
41 Todos los que pasan lo saquean;
    ¡es motivo de burla para sus vecinos!
42 Has exaltado el poder de sus adversarios
    y llenado de gozo a sus enemigos.
43 Le has quitado el filo a su espada,
    y no lo has apoyado en la batalla.
44 Has puesto fin a su esplendor
    al derribar por tierra su trono.
45 Has acortado los días de su juventud;
    lo has cubierto con un manto de vergüenza. Selah

46 ¿Hasta cuándo, Señor, te seguirás escondiendo?
    ¿Va a arder tu ira para siempre, como el fuego?
47 ¡Recuerda cuán efímera es mi vida![e]
    Al fin y al cabo, ¿para qué creaste a los mortales?
48 ¿Quién hay que viva y no muera jamás,
    o que pueda escapar del poder del sepulcro? Selah
49 ¿Dónde está, Señor, tu amor de antaño,
    que en tu fidelidad juraste a David?
50 Recuerda, Señor, que se burlan de tus siervos;
    que llevo en mi pecho los insultos de muchos pueblos.
51 Tus enemigos, Señor, nos ultrajan;
    a cada paso ofenden a tu ungido.

52 ¡Bendito sea el Señor por siempre!

Amén y amén.

Notas al pie

  1. 89:17 aumentas nuestra fuerza. Lit. levantas nuestro cuerno.
  2. 89:24 su fuerza. Lit. su cuerno.
  3. 89:25 el mar. Probable referencia al mar Mediterráneo.
  4. 89:25 los ríos. Probable referencia a Mesopotamia.
  5. 89:47 Véase 39:4.

New Serbian Translation

Псалми 89

Поучна песма Етан Езраита.

1О милости Господњој ја довека певам;
    устима својим верност твоју разглашавам
    нараштају сваком!
Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,
    верност ти је постављена у небеса.“
А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,
    заклео се свом слузи Давиду:
’Потомство ћу твоје довека да учврстим,
    твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села

О, Господе, небеса славе чудеса твоја
    и твоју верност у збору светих!
Јер ко је тај на небу да је Господу налик,
    да је као Господ међу синовима Божијим?
Бог је величанствен на сабору светих,
    страшнији је од свих што га окружују.
Господе, Боже над војскама,
    ко је попут тебе моћан Господ?
    Верношћу си својом обавијен.

Ти управљаш морем поноситим,
    ти му спушташ таласе немирне.
10 Скршио си Раву као да је заклан,
    душмане си своје растерао силом руке своје.
11 Твоја су небеса, баш као и земља;
    свет и оно што га чини ти си поставио.
12 Југ и север ти си начинио,
    и Тавор и Ермон твом имену кличу.
13 Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,
    десница је твоја подигнута.

14 Твог престола темељи су праведност и правда;
    милост и истина иду испред твога лица.
15 Благо народу коме је клицање знано,
    који живи у светлости лица твога, о, Господе!
16 Имену се твоме они поваздан радују,
    праведношћу твојом они се уздижу.
17 Јер ти си слава њихове јакости,
    наклоношћу твојом наш се рог[a] уздиже.
18 Јер наш је штит од Господа,
    наш је цар од Светитеља Израиљевог.

19 Тада си у виђењу говорио
    свом верном народу и рекао:
„Своју помоћ дао сам јунаку,
    изабраног из народа дигох.
20 Нашао сам Давида, слугу свога,
    уљем својим светим помазао сам га.
21 На њему ће моја рука да почива,
    мишица ће моја да га јача.
22 Неће га варати непријатељ,
    неће му наудити неправедник.
23 Изломићу пред њим душмане његове,
    и потући оне што га мрзе.
24 Моја верност и милост моја биће са њим,
    у моје ће се име подићи рог његов.
25 Његову ћу руку дигнути на море
    и на реке десницу његову.
26 А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,
    Стено мог спасења!’
27 А ја ћу га поставити за прворођеног,
    за најузвишенијег међу царевима земље.
28 Довека ћу му очувати милост своју
    и свој ћу савез да учврстим са њим.
29 Довека ћу да учврстим потомство његово,
    престо његов биће док је дана небу.

30 А ако синови његови мој Закон напусте
    и не живе по мојим уредбама;
31 ако прекрше одредбе моје
    и заповести моје не држе;
32 казнићу им преступе шибом
    и кривицу ударцима.
33 Али милост своју никад нећу да им узмем,
    верност своју нећу да порекнем.
34 Нећу да погазим свој савез,
    нећу да порекнем оно што устима обећо сам.
35 Једном сам се заклео Давиду светошћу својом
    и порећи нећу!
36 Потомство ће његово довека да траје
    и преда мном попут сунца престо његов;
37 као месец заувек ће потрајати,
    попут неба сведок верни.“ Села

38 А сада си га свргнуо, згрозио се
    и разјарио на свог помазаника;
39 Порекао си савез са слугом својим,
    у прашини му круну оскрнавио.
40 Зарушио си му све зидине
    и утврђења му у руине претворио.
41 Харају га сви што путем прођу,
    комшијама својим постао је ругло.
42 Дигао си десницу душмана његових,
    крвника његовог ти чиниш веселим.
43 Још си му оштрицу мача отупио,
    у боју му помогао ниси.
44 Његов сјај си окончао,
    срушио му престо у прашину.
45 Скратио си дане младости његове
    и загрнуо га срамотом. Села

46 О, Господе, докле ћеш се крити?
    Довека ти срџба као ватра букти?
47 Присети се дужине мог живота.
    Зар узалуд створио си све потомке људи?
48 Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?
    Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села
49 О, Господе, где су твоја милосрђа давна
    којима си се у верности својој заклео Давиду?
50 Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,
    која носим у недрима од народа многих!
51 Господе, њима су нас срамотили противници твоји;
    њима су срамотили кораке твог помазаника.

52 Благословен довека да је Господ!
Амин! Амин!

Notas al pie

  1. 89,17 Рог је симбол, метафора војне снаге, достојанства.