Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 88

Cántico. Salmo de los hijos de Coré. Al director musical. Según majalat leannot. Masquil de Hemán el ezraíta.

1Señor, Dios de mi salvación,
    día y noche clamo en tu presencia.
Que llegue ante ti mi oración;
    dígnate escuchar mi súplica.

Tan colmado estoy de calamidades
    que mi vida está al borde del sepulcro.
Ya me cuentan entre los que bajan a la fosa;
    parezco un guerrero desvalido.
Me han puesto aparte, entre los muertos;
    parezco un cadáver que yace en el sepulcro,
de esos que tú ya no recuerdas,
    porque fueron arrebatados de tu mano.

Me has echado en el foso más profundo,
    en el más tenebroso de los abismos.
El peso de tu enojo ha recaído sobre mí;
    me has abrumado con tus olas. Selah
Me has quitado a todos mis amigos
    y ante ellos me has hecho aborrecible.
Estoy aprisionado y no puedo librarme;
    los ojos se me nublan de tristeza.

Yo, Señor, te invoco cada día,
    y hacia ti extiendo las manos.
10 ¿Acaso entre los muertos realizas maravillas?
    ¿Pueden los muertos levantarse a darte gracias? Selah
11 ¿Acaso en el sepulcro se habla de tu amor,
    y de tu fidelidad en el abismo destructor?[a]
12 ¿Acaso en las tinieblas se conocen tus maravillas,
    o tu justicia en la tierra del olvido?

13 Yo, Señor, te ruego que me ayudes;
    por la mañana busco tu presencia en oración.
14 ¿Por qué me rechazas, Señor?
    ¿Por qué escondes de mí tu rostro?

15 Yo he sufrido desde mi juventud;
    muy cerca he estado de la muerte.
Me has enviado terribles sufrimientos
    y ya no puedo más.
16 Tu ira se ha descargado sobre mí;
    tus violentos ataques han acabado conmigo.
17 Todo el día me rodean como un océano;
    me han cercado por completo.
18 Me has quitado amigos y seres queridos;
    ahora solo tengo amistad con las tinieblas.

Notas al pie

  1. 88:11 abismo destructor. Lit. abadón.

New Serbian Translation

Псалми 88

Песма. Псалам. Потомака Корејевих. Хоровођи. Жалосно. Пева се наизменично. Поучна песма Емана Езраита.

1О, Господе, Боже мог спасења,
    и дању и ноћу ја пред тобом вапим!
Нек пред тебе дође молитва моја,
    моме преклињању ти ухо приклони!

Душа ми је препуна очаја,
    Свету мртвих живот ми све ближи.
У друштву сам оних што иду у раку,
    ја сам као човек који снаге нема;
положен сам међу мртве,
    попут мртвих што леже у гробу,
као они које више не спомињеш
    и што су далеко од твоје помоћи.

Ти си ме положио у најдубљу раку,
    у тамне дубине.
Срџба твоја на мене је легла
    и плаве ме сви таласи твоји. Села
Од мене си одвојио пријатеље моје,
    гадним си ме њима учинио;
сада сам спутан, напоље не могу!
    Очи су ми усахле од беде.

Призивам те сваког дана,
    о, Господе, теби ширим руке своје!
10 Зар ћеш чуда за мртве да чиниш?
    Хоће ли покојни устати да те славе? Села
11 Да ли се у гробу твоја милост разглашава,
    и верност твоја у трулежу мртвих?
12 Па зар се у тами зна за чуда твоја,
    за праведност твоју у земљи заборава?

13 А ја тебе, о, Господе, призивам у помоћ;
    молитва се моја јутром подиже до тебе.
14 Господе, зашто ме одбацујеш?
    Зашто своје лице од мене сакриваш?

15 Ојађен сам, од младости близу смрти;
    очајан сам, натоварен ужасима твојим.
16 Срџба твоја ме је прегазила,
    страхоте ме твоје уништиле.
17 Окружише ме попут воде поваздан,
    наваљују једнодушно на ме.
18 Вољене и блиске од мене си уклонио
    и ја сада другујем са тамом.