Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 79

Salmo de Asaf.

1Oh Dios, los pueblos paganos han invadido tu herencia;
    han profanado tu santo templo,
    han dejado en ruinas Jerusalén.
Han entregado los cadáveres de tus siervos
    como alimento a las aves del cielo;
han destinado los cuerpos de tus fieles
    para comida de los animales salvajes.
Por toda Jerusalén han derramado su sangre,
    como si derramaran agua,
    y no hay quien entierre a los muertos.
Nuestros vecinos hacen mofa de nosotros;
    somos blanco de las burlas de quienes nos rodean.

¿Hasta cuándo, Señor?
    ¿Vas a estar enojado para siempre?
    ¿Arderá tu celo como el fuego?
¡Enójate con las naciones que no te reconocen,
    con los reinos que no invocan tu nombre!
Porque a Jacob lo han devorado,
    y el país lo han dejado en ruinas.
No nos tomes en cuenta los pecados de ayer;
    ¡venga pronto tu misericordia a nuestro encuentro,
    porque estamos totalmente abatidos!

Oh Dios y Salvador nuestro,
    por la gloria de tu nombre, ayúdanos;
    por tu nombre, líbranos y perdona nuestros pecados.

10 ¿Por qué van a decir las naciones:
    «¿Dónde está su Dios?»?
Permítenos ver, y muéstrales a los pueblos paganos
    cómo tomas venganza de la sangre de tus siervos.
11 Que lleguen a tu presencia
    los gemidos de los cautivos,
y por la fuerza de tu brazo
    salva a los condenados a muerte.

12 Señor, haz que sientan nuestros vecinos,
    siete veces y en carne propia,
    el oprobio que han lanzado contra ti.
13 Y nosotros, tu pueblo y ovejas de tu prado,
    te alabaremos por siempre;
de generación en generación
    cantaremos tus alabanzas.

New Serbian Translation

Псалми 79

Псалам Асафов.

1О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје!
    Опоганили су Дом твоје светости,
    Јерусалим учинили рушевином!
Мртва тела твојих слугу
    као храну птицама небеским су дали
    и зверима земаљским тела твојих верних.
Крв њихову излили су око Јерусалима
    као да је вода, и нико их сахранио није.
Својим комшијама постали смо ругло,
    на подсмех смо и на презир својој околини.

Докле ћеш се гневити, Господе? До када?
    Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
Јарост своју излиј на туђинце што те не познају
    и на царства која твоје име не призивају!
Јер они су прождрали Јакова
    и насеље му уништили.

Не памти нам пређашње кривице! Похитај!
    Милосрђем својим пресретни нас
    јер смо у великој беди!
Помози нам, о, Боже спасења нашега!
    Избави нас ради свог имена славног!
    Опрости нам грехе наше због имена свога!
10 Зашто да туђинци кажу:
    „Где је њихов Бог?“

Дај да нам очи виде освету међу народима
    због проливене крви слугу твојих.
11 Нек пред тебе допре јецај заточених,
    па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12 Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим
    презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13 А ми, твој народ и стадо твоје паше,
    у векове хвалићемо тебе!
Славу твоју јавићемо
    сваком нараштају!