Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 74

Masquilde Asaf.

1¿Por qué, oh Dios,
    nos has rechazado para siempre?
¿Por qué se ha encendido tu ira
    contra las ovejas de tu prado?
Acuérdate del pueblo que adquiriste
    desde tiempos antiguos,
de la tribu que redimiste
    para que fuera tu posesión.
Acuérdate de este monte Sión,
    que es donde tú habitas.
Dirige tus pasos hacia estas ruinas eternas;
    ¡todo en el santuario lo ha destruido el enemigo!
Tus adversarios rugen en el lugar de tus asambleas
    y plantan sus banderas en señal de victoria.
Parecen leñadores en el bosque,
    talando árboles con sus hachas.
Con sus hachas y martillos
    destrozaron todos los adornos de madera.
Prendieron fuego a tu santuario;
    profanaron el lugar donde habitas.
En su corazón dijeron: «¡Los haremos polvo!»,
    y quemaron en el país todos tus santuarios.
Ya no vemos ondear nuestras banderas;
    ya no hay ningún profeta,
y ni siquiera sabemos
    hasta cuándo durará todo esto.

10 ¿Hasta cuándo, oh Dios, se burlará el adversario?
    ¿Para siempre insultará tu nombre el enemigo?
11 ¿Por qué retraes tu mano, tu mano derecha?
    ¿Por qué te quedas cruzado de brazos?

12 Tú, oh Dios, eres mi rey desde tiempos antiguos;
    tú traes salvación sobre la tierra.
13 Tú dividiste el mar con tu poder;
    les rompiste la cabeza a los monstruos marinos.
14 Tú aplastaste las cabezas de Leviatán
    y lo diste por comida a las jaurías del desierto.
15 Tú hiciste que brotaran fuentes y arroyos;
    secaste ríos de inagotables corrientes.
16 Tuyo es el día, tuya también la noche;
    tú estableciste la luna y el sol;
17 trazaste los límites de la tierra,
    y creaste el verano y el invierno.

18 Recuerda, Señor, que tu enemigo se burla,
    y que un pueblo insensato ofende tu nombre.
19 No entregues a las fieras
    la vida de tu tórtola;
no te olvides, ni ahora ni nunca,
    de la vida de tus pobres.
20 Ten en cuenta tu pacto,
    pues en todos los rincones del país
    abunda la violencia.
21 Que no vuelva humillado el oprimido;
    que alaben tu nombre el pobre y el necesitado.

22 Levántate, oh Dios, y defiende tu causa;
    recuerda que a todas horas te ofenden los necios.
23 No pases por alto el griterío de tus adversarios,
    el creciente tumulto de tus enemigos.

New Serbian Translation

Псалми 74

Асафова поучна песма.

1Зашто си нас, о, Боже, одбацио довека?
    Зашто да се јарост твоја пуши на стадо твоје паше?
Присети се своје заједнице што си је од давнина стекао,
    племена свога наследства које си откупио –
    горе Сион на којој си пребивао.
Кораке своје окрени ка руинама вечним,
    свему чему је наудио противник у Светињи.

Душмани твоји ричу усред твог места састанка,
    поставише заставе своје за знакове.
Познати су као човек
    што секиру на шипражје диже;
и онда секиром и полугама
    све резбарије ломи.
Светилиште твоје до тла спалише,
    опоганише Пребивалиште имена твог.
У срцу су своме рекли: „Хајде да их сасвим потлачимо!“
    Спалили су сва Божија места састанка у земљи.

А наше знакове видели нисмо,
    ни пророка још нема,
    и никога с нама ко би знао – докле?
10 Докле ће се, о, Боже, ругати душманин?
    Хоће ли противник довека твоје име да презире?
11 Зашто руку своју, баш своју десницу, повлачиш?
    Из недара својих извуци је и сатри их!

12 А Бог цар мој је од давнина,
    посред земље спасоносна дела чини.

13 Силом својом ти си море разделио,
    у водама смрскао си главе морским неманима.
14 Левијатану си главе раздробио,
    народима уз обалу за храну си га дао.
15 Ти си дао да набуја и врело и поток,
    ти си непресушне пресушио реке.
16 Твој је дан, баш као и ноћ;
    ти си поставио и месец и сунце.
17 Ти си земљи одредио сваку међу;
    и лето и зиму начинио ти си.

18 Сети се тог противника који те презире, Господе,
    и безумних што презиру ти име.
19 Не дај звери живот голубице своје,
    довека не заборави на живот својих сиромаха.
20 Погледај на савез,
    јер се мрачни крајеви земље напунише местима насиља.
21 Не дај угњетеном да се понижен врати,
    нека име твоје славе и сиромах и убоги.
22 Устани, о, Боже, свој случај одбрани!
    Сети се презира безумног према теби од јутра до сутра.
23 Не заборави глас душмана својих,
    поклич што се непрестано диже,
    оних што се против тебе буне.