Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 71

1En ti, Señor, me he refugiado;
    jamás me dejes quedar en vergüenza.
Por tu justicia, rescátame y líbrame;
    dígnate escucharme, y sálvame.
Sé tú mi roca de refugio
    adonde pueda yo siempre acudir;
da la orden de salvarme,
    porque tú eres mi roca, mi fortaleza.
Líbrame, Dios mío, de manos de los impíos,
    del poder de los malvados y violentos.

Tú, Soberano Señor, has sido mi esperanza;
    en ti he confiado desde mi juventud.
De ti he dependido desde que nací;
    del vientre materno me hiciste nacer.
    ¡Por siempre te alabaré!
Para muchos, soy motivo de asombro,
    pero tú eres mi refugio inconmovible.
Mi boca rebosa de alabanzas a tu nombre,
    y todo el día proclama tu grandeza.

No me rechaces cuando llegue a viejo;
    no me abandones cuando me falten las fuerzas.
10 Porque mis enemigos murmuran contra mí;
    los que me acechan se confabulan.
11 Y dicen: «¡Dios lo ha abandonado!
    ¡Perseguidlo y agarradlo, que nadie lo rescatará!»
12 Dios mío, no te alejes de mí;
    Dios mío, ven pronto a ayudarme.
13 Que perezcan humillados mis acusadores;
    que se cubran de oprobio y de ignominia
    los que buscan mi ruina.

14 Pero yo siempre tendré esperanza,
    y más y más te alabaré.
15 Todo el día proclamará mi boca
    tu justicia y tu salvación,
    aunque es algo que no alcanzo a descifrar.
16 Soberano Señor, relataré tus obras poderosas,
    y haré memoria de tu justicia,
    de tu justicia solamente.
17 Tú, oh Dios, me enseñaste desde mi juventud,
    y aún hoy anuncio todos tus prodigios.
18 Aun cuando sea yo anciano y peine canas,
    no me abandones, oh Dios,
hasta que anuncie tu poder
    a la generación venidera,
y dé a conocer tus proezas
    a los que aún no han nacido.

19 Oh Dios, tú has hecho grandes cosas;
    tu justicia llega a las alturas.
    ¿Quién como tú, oh Dios?
20 Me has hecho pasar por muchos infortunios,
    pero volverás a darme vida;
de las profundidades de la tierra
    volverás a levantarme.
21 Acrecentarás mi honor
    y volverás a consolarme.

22 Por tu fidelidad, Dios mío,
    te alabaré con instrumentos de cuerda;
te cantaré, oh Santo de Israel,
    salmos con la lira.
23 Gritarán de júbilo mis labios
    cuando yo te cante salmos,
    pues me has salvado la vida.
24 Todo el día repetirá mi lengua
    la historia de tus justas acciones,
pues quienes buscaban mi mal
    han quedado confundidos y avergonzados.

New Serbian Translation

Псалми 71

1У теби је уточиште моје, Господе;
    о, да се никад не постидим.
Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
    пригни ухо своје к мени и спаси ме.
Буди ми стена пребивалишта
    којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
    јер си моја стена и тврђава.
Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
    од руке преступника и окрутнога.

Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
    поуздање си ми од младости моје.
На тебе се ослањам од утробе,
    из крила мајке моје си ме извукао;
    славићу те непрестано.
Попут знака постао сам многима,
    а ти си ми уточиште јако.
Уста си ми славом својом испунио
    и красотом својом од јутра до сутра.

Не одбаци ме у доба старости,
    кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
    они што ми живот вребају
    заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
    Гоните га, ухватите,
    јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
    О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
    тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
    оне који ми о глави раде.

14 А ја ћу увек да се надам,
    све више и више славићу те.

15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
    о делима твог спасења од јутра до сутра,
    јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
    твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
    и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
    Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
    силу твоју сваком што долази.

19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
    велика си дела учинио;
    ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
    ти ћеш ми опет обновити живот;
    из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
    и поново утеши ме.

22 И ја ћу харфом да те хвалим
    због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
    Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
    јер ћу ти свирати,
    и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
    причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
    ти што ми о глави раде.