Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 69

Al director musical. Sígase la tonada de «Los lirios». De David.

1Sálvame, Dios mío,
    que las aguas ya me llegan al cuello.
Me estoy hundiendo en una ciénaga profunda,
    y no tengo dónde apoyar el pie.
Estoy en medio de profundas aguas,
    y me arrastra la corriente.
Cansado estoy de pedir ayuda;
    tengo reseca la garganta.
Mis ojos languidecen,
    esperando la ayuda de mi Dios.
Más que los cabellos de mi cabeza
    son los que me odian sin motivo;
muchos son sin motivo los enemigos
    que se han propuesto destruirme.
    ¿Cómo voy a devolver lo que no he robado?

Oh Dios, tú sabes lo insensato que he sido;
    no te puedo esconder mis transgresiones.
Señor Soberano, Todopoderoso,
    que no sean avergonzados por mi culpa
    los que en ti esperan;
oh Dios de Israel,
    que no sean humillados por mi culpa
    los que te buscan.
Por ti yo he sufrido insultos;
    mi rostro se ha cubierto de ignominia.
Soy como un extraño para mis hermanos;
    soy un extranjero para los hijos de mi madre.
El celo por tu casa me consume;
    sobre mí han recaído
    los insultos de tus detractores.
10 Cuando lloro y ayuno,
    tengo que soportar sus ofensas;
11 cuando me visto de luto,
    soy objeto de burlas.
12 Los que se sientan a la puerta murmuran contra mí;
    los borrachos me dedican parodias.

13 Pero yo, Señor, te imploro
    en el tiempo de tu buena voluntad.
Por tu gran amor, oh Dios, respóndeme;
    por tu fidelidad, sálvame.
14 Sácame del fango;
    no permitas que me hunda.
Líbrame de los que me odian,
    y de las aguas profundas.
15 No dejes que me arrastre la corriente;
    no permitas que me trague el abismo,
    ni que el foso cierre sus fauces sobre mí.
16 Respóndeme, Señor, por tu bondad y tu amor;
    por tu gran compasión, vuélvete a mí.
17 No escondas tu rostro de este siervo tuyo;
    respóndeme pronto, que estoy angustiado.
18 Ven a mi lado, y rescátame;
    redímeme, a causa de mis enemigos.

19 Tú bien sabes cómo me insultan,
    me avergüenzan y denigran;
    sabes quiénes son mis adversarios.
20 Los insultos me han destrozado el corazón;
    para mí ya no hay remedio.
Busqué compasión, y no la hubo;
    busqué consuelo, y no lo hallé.
21 En mi comida pusieron hiel;
    para calmar mi sed me dieron vinagre.

22 Que se conviertan en trampa sus banquetes,
    y su prosperidad en lazo.
23 Que se les nublen los ojos, para que no vean;
    y que sus fuerzas flaqueen para siempre.
24 Descarga tu furia sobre ellos;
    que tu ardiente ira los alcance.
25 Quédense desiertos sus campamentos,
    y deshabitadas sus tiendas de campaña.
26 Pues al que has afligido lo persiguen,
    y se burlan del dolor del que has herido.
27 Añade a sus pecados más pecados;
    no los hagas partícipes de tu salvación.
28 Que sean borrados del libro de la vida;
    que no queden inscritos con los justos.

29 Y a mí, que estoy pobre y dolorido,
    que me proteja, oh Dios, tu salvación.
30 Con cánticos alabaré el nombre de Dios;
    con acción de gracias lo exaltaré.
31 Esa ofrenda agradará más al Señor
    que la de un toro o un novillo
    con sus cuernos y pezuñas.
32 Los pobres verán esto y se alegrarán;
    ¡animaos vosotros, los que buscáis a Dios!
33 Porque el Señor oye a los necesitados,
    y no desdeña a su pueblo cautivo.

34 Que lo alaben los cielos y la tierra,
    los mares y todo lo que se mueve en ellos,
35 porque Dios salvará a Sión
    y reconstruirá las ciudades de Judá.
Allí se establecerá el pueblo
    y tomará posesión de la tierra.
36 La heredarán los hijos de sus siervos;
    la habitarán los que aman al Señor.

New Serbian Translation

Псалми 69

Хоровођи. Напев: „Љиљани“. Давидов

1Спаси ме, о, Боже,
    дођоше до грла воде!
Потонуо сам у блато дубоко,
    а нигде ослонца;
доспео сам у воде дубоке,
    бујица ме захватила.
Клонуо сам зовући те,
    промуче ми грло;
очи су ми усахнуле
    чекајући Бога мога.
Бројнији су ти што ме без разлога мрзе
    од косе на глави мојој,
ти моћници што би да ме збришу,
    безразложни противници.
    Враћам, а украо нисам.

Лудост моју ти познајеш, Боже;
    греси моји скривени ти нису.

Нека се због мене не постиде они
    који у тебе наду своју полажу,
    Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
    који те траже,
    Боже Израиљев.
Јер ја због тебе трпим презир,
    лице моје прекрила је брука.
Браћи својој незнанац постадох,
    туђинац сам деци моје мајке.
Изједа ме ревност за твој Дом.
    Увреде оних који тебе вређају,
        пале су на мене.
10 Плакао сам и постио,
    и то ми је на презир било.
11 За одећу себи кострет огрнух,
    и постадох ругло за њих.
12 О мени причају они што седе на градским вратима
    и певају песме пијанице.

13 А ја се само теби молим, о, Господе,
    у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
    по верности свог спасења.
14 Из блата ме ослободи,
    не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
    од дубоких вода.
15 Бујица воде нек ме не захвати,
    нек ме не прогута дубина
    и ждрело њено нада мном не затвори се.

16 Услиши ме, Господе,
    јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
    на мене се осврни.
17 Лице своје од свог слуге не сакривај,
    јер сам на мукама;
    похитај, услиши ме.
18 Приђи ближе души мојој, откупи је;
    ради мојих противника, избави ме.

19 Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
    пред тобом су сви душмани моји.
20 Презир ми је срце сломио,
    разболех се;
жудео сам за утехом –
    никог ниоткуда;
за утешитељима –
    нашао их нисам.
21 Пелен су ми у храну ставили,
    сирће су ми жедном дали да пијем.

22 Нек им сто постане замка,
    одмазда и клопка;
23 нек им очи потамне, да не виде,
    и леђа им се заувек погрбе.
24 Срџбу своју на њих излиј,
    јарка љутња твоја нека их сустигне.
25 Табор нек им опустоши;
    не живео нико у њиховим шаторима.
26 Јер они гоне оне што си ударио
    и јављају јаде оних које си ранио.
27 Кривицу им на кривицу додај,
    да не уђу у праведност твоју.
28 Избрисани били из Књиге живота,
    да са праведнима не буду записани.

29 А ја сам сиромах, у боловима сам;
    спасење твоје, Боже, нека ме заштити.

30 Име Божије песмом ћу да славим,
    величаћу га хвалоспевом.
31 То ће бити Господу милије од вола
    и од бика, рогатог папкара.
32 Видеће то понизни,
    радоваће се;
ви, што Бога тражите,
    нек вам срце буде живо.
33 Јер убоге Господ чује,
    не презире заточене своје.

34 Нек га славе небеса, земља, мора
    и све што се у њима креће.
35 Јер Сион ће Бог да спасе,
    сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
    и живеће тамо.
36 И потомци његових слуга
    то ће да наследе,
и они што име његово воле
    боравиће тамо.