Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 65

Al director musical. Salmo de David. Cántico.

1A ti, oh Dios de Sión,
    te pertenece la alabanza.
A ti se te deben cumplir los votos,
    porque escuchas la oración.
A ti acude todo mortal,
    a causa de sus perversidades.
Nuestros delitos nos abruman,
    pero tú los perdonaste.
¡Dichoso aquel a quien tú escoges,
    al que atraes a ti para que viva en tus atrios!
Saciémonos de los bienes de tu casa,
    de los dones de tu santo templo.

Tú, oh Dios y Salvador nuestro,
    nos respondes con imponentes obras de justicia;
tú eres la esperanza de los confines de la tierra
    y de los más lejanos mares.
Tú, con tu poder, formaste las montañas,
    desplegando tu potencia.
Tú calmaste el rugido de los mares,
    el estruendo de sus olas,
    y el tumulto de los pueblos.
Los que viven en remotos lugares
    se asombran ante tus prodigios;
del oriente al occidente,
    tú inspiras canciones de alegría.

Con tus cuidados fecundas la tierra,
    y la colmas de abundancia.
Los arroyos de Dios se llenan de agua,
    para asegurarle trigo al pueblo.
    ¡Así preparas el campo!
10 Empapas los surcos, nivelas sus terrones,
    reblandeces la tierra con las lluvias
    y bendices sus renuevos.
11 Tú coronas el año con tus bondades,
    y tus carretas se desbordan de abundancia.
12 Rebosan los prados del desierto;
    las colinas se visten de alegría.
13 Pobladas de rebaños las praderas,
    y cubiertos los valles de trigales,
    cantan y lanzan voces de alegría.

New Serbian Translation

Псалми 65

Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.

1Боже, на Сиону те хвала очекује,
    теби дани завет испуњен ће бити.
Теби, што чујеш молитву,
    сваки човек стиже.
Кривице ме надвладаше,
    ти опрости преступе нам наше.
Како је блажен изабраник, онај ког привучеш,
    што пребива у твојим двориштима.
Сити били од добара Дома твога,
    од твог светог храма.

Чудесним и праведним делима си нас услишио,
    Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
    и мора далеких.
Ти си снагом својом основао горе,
    силом си се опасао.
Ти стишаваш хук мора,
    хук таласа њихових
    и вреву народа.
Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
    и јутро и вече од радости кличу.

Земљом пролазиш и натапаш је;
    изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
    Ето, то си тако уредио.
10 Бразде јој натапаш,
    орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
    и њен урод благосиљаш.
11 Годину си окрунио уродом својим,
    стазе твоје кипе изобиљем.
12 Бујају пашњаци пустињски,
    весељем се брда опасују.
13 Стадима се облаче пашњаци,
    долине се огрћу пшеницом,
    па певају, па још ускликују.