Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 44

Al director musical. Masquil de los hijos de Coré.

1Oh Dios, nuestros oídos han oído
    y nuestros padres nos han contado
las proezas que realizaste en sus días,
    en aquellos tiempos pasados:
Con tu mano echaste fuera a las naciones
    y en su lugar estableciste a nuestros padres;
aplastaste a aquellos pueblos,
    y a nuestros padres los hiciste prosperar.[a]
Porque no fue su espada la que conquistó la tierra,
    ni fue su brazo el que les dio la victoria:
fue tu brazo, tu mano derecha;
    fue la luz de tu rostro, porque tú los amabas.

Solo tú eres mi rey y mi Dios.
    ¡Decreta las victorias de Jacob!
Por ti derrotamos a nuestros enemigos;
    en tu nombre aplastamos a nuestros agresores.
Yo no confío en mi arco,
    ni puede mi espada darme la victoria;
tú nos das la victoria sobre nuestros enemigos,
    y dejas en vergüenza a nuestros adversarios.
¡Por siempre nos gloriaremos en Dios!
    ¡Por siempre alabaremos tu nombre! Selah

Pero ahora nos has rechazado y humillado;
    ya no sales con nuestros ejércitos.
10 Nos hiciste retroceder ante el enemigo;
    nos han saqueado nuestros adversarios.
11 Cual si fuéramos ovejas
    nos has entregado para que nos devoren,
    nos has dispersado entre las naciones.
12 Has vendido a tu pueblo muy barato,
    y nada has ganado con su venta.

13 Nos has puesto en ridículo ante nuestros vecinos;
    somos la burla y el escarnio de los que nos rodean.
14 Has hecho que seamos el hazmerreír de las naciones;
    todos los pueblos se burlan de nosotros.
15 La ignominia no me deja un solo instante;
    se me cae la cara de vergüenza
16 por las burlas de los que me injurian y me ultrajan,
    por culpa del enemigo que está presto a la venganza.

17 Todo esto nos ha sucedido,
    a pesar de que nunca te olvidamos
    ni faltamos jamás a tu pacto.
18 No te hemos sido infieles,
    ni nos hemos apartado de tu senda.
19 Pero tú nos arrojaste a una cueva de chacales;
    ¡nos envolviste en la más densa oscuridad!

20 Si hubiéramos olvidado el nombre de nuestro Dios,
    o tendido nuestras manos a un dios extraño,
21 ¿acaso Dios no lo habría descubierto,
    ya que él conoce los más íntimos secretos?
22 Por tu causa, siempre nos llevan a la muerte;
    ¡nos tratan como a ovejas para el matadero!

23 ¡Despierta, Señor! ¿Por qué duermes?
    ¡Levántate! No nos rechaces para siempre.
24 ¿Por qué escondes tu rostro
    y te olvidas de nuestro sufrimiento y opresión?
25 Estamos abatidos hasta el polvo;
    nuestro cuerpo se arrastra por el suelo.
26 Levántate, ven a ayudarnos,
    y por tu gran amor, ¡rescátanos!

Notas al pie

  1. 44:2 los hiciste prosperar. Lit. los arrojaste.

New Serbian Translation

Псалми 44

За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.

1О, Боже, својим смо ушима чули,
    наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
    у дане прадавне.
Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
    пуке си разбио, а њих умножио.
Нису они земљу мачем освојили,
    нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
    и светло твога лица, јер си их заволео.

Ти си мој цар, Боже!
    Нареди, и Јаков ће бити спасен.
С тобом пробадамо душмане своје,
    у име твоје газимо непријатеље своје.
Јер ја се не уздам у лук свој,
    мач мој мене не спасава.
Јер ти нас избави од наших душмана,
    ти осрамоти наше мрзитеље.
Богом смо се хвалили поваздан,
    име твоје славили поваздан.

Но, ти си нас одбацио и понизио,
    и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
    да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
    расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
    а од продаје се ниси обогатио.

13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
    на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
    машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
    стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
    пред душманином, осветником.

17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
    а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
    нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
    и у смртну нас таму завио.

20 Ако заборавимо име Бога нашега,
    и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
    кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
    сматрају нас овцама за клање.

23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
    Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
    Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?

25 Јер душа наша лежи у прашини,
    стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
    откупи нас због милости своје!