Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 39

Al director musical. Para Jedutún. Salmo de David.

1Me dije a mí mismo:
«Mientras esté ante gente malvada,
    vigilaré mi conducta,
    me abstendré de pecar con la lengua,
    me pondré una mordaza en la boca».
Así que guardé silencio, me mantuve callado.
    ¡Ni aun lo bueno salía de mi boca!
Pero mi angustia iba en aumento;
    ¡el corazón me ardía en el pecho!
Al meditar en esto, el fuego se inflamó
    y tuve que decir:

«Hazme saber, Señor, el límite de mis días,
    y el tiempo que me queda por vivir;
    hazme saber lo efímero que soy.
Muy breve es la vida que me has dado;
    ante ti, mis años no son nada.
¡Un soplo nada más es el mortal! Selah
    Es un suspiro que se pierde entre las sombras.
Ilusorias son las riquezas que amontona,[a]
    pues no sabe quién se quedará con ellas.

»Y ahora, Señor, ¿qué esperanza me queda?
    ¡Mi esperanza he puesto en ti!
Líbrame de todas mis transgresiones.
    Que los necios no se burlen de mí.

»He guardado silencio; no he abierto la boca,
    pues tú eres quien actúa.
10 Ya no me castigues,
    que los golpes de tu mano me aniquilan.
11 Tú reprendes a los mortales,
    los castigas por su iniquidad;
como polilla, acabas con sus placeres.
    ¡Un soplo nada más es el mortal! Selah

12 »Señor, escucha mi oración,
    atiende mi clamor;
    no cierres tus oídos a mi llanto.
Ante ti soy un extraño,
    un peregrino, como todos mis antepasados.
13 No me mires con enojo, y volveré a alegrarme
    antes que me muera y deje de existir».

Notas al pie

  1. 39:6 Ilusorias … que amontona (lectura probable); En vano hace ruido y amontona (TM).

New Serbian Translation

Псалми 39

Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.

1Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
    држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
    али бол мој само жешћи поста.
Запалило се срце у мени,
    у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:

„Објави ми, Господе, мој свршетак
    и колика је дужина мојих дана,
    да бих знао како сам пролазан.
Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
    и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
    тек је дашак. Села

Баш као сенка човек пролази;
    узалуд се кида и скупља богатство,
    а не зна ко ће га побрати.

Чему сада да се надам, Господе?
    Моја нада је у теби.
Избави ме од свих мојих преступа,
    не дај да будем на подсмех безумнику.
Ја сам нем, не отварам уста,
    јер ти си то са̂м учинио.
10 Уклони свој бич од мене,
    изгибох од силине руке твоје!
11 Кад опоменама караш човека због греха,
    као мољац растачеш што му је најдраже;
    да, сваки човек је тек дашак. Села

12 Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
    не оглуши се о моје сузе,
    јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13 Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
    пре него што одем и не буде ме више.“