Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 38

Salmo de David, para las ofrendas memoriales.

1Señor, no me reprendas en tu enojo
    ni me castigues en tu ira.
Porque tus flechas me han atravesado,
    y sobre mí ha caído tu mano.
A causa de tu indignación
    no hay nada sano en mi cuerpo;
por mi pecado,
    mis huesos no hallan descanso.
Mis maldades me abruman,
    son una carga demasiado pesada.

A causa de mi insensatez,
    mis llagas hieden y supuran.
Estoy agobiado, del todo abatido;
    todo el día ando acongojado.
Estoy ardiendo de fiebre;
    no hay nada sano en mi cuerpo.
Me siento débil, completamente deshecho;
    mi corazón gime angustiado.

Ante ti, Señor, están todos mis deseos;
    no te son un secreto mis anhelos.
10 Late mi corazón con violencia,
    las fuerzas me abandonan,
    hasta la luz de mis ojos se apaga.
11 Mis amigos y vecinos se apartan de mis llagas;
    mis parientes se mantienen a distancia.
12 Tienden sus trampas los que quieren matarme;
    maquinan mi ruina los que buscan mi mal
    y todo el día urden engaños.

13 Pero yo me hago el sordo, y no los escucho;
    me hago el mudo, y no les respondo.
14 Soy como los que no oyen
    ni pueden defenderse.
15 Yo, Señor, espero en ti;
    tú, Señor y Dios mío, serás quien responda.
16 Tan solo pido que no se burlen de mí,
    que no se crean superiores si resbalo.

17 Cerca estoy de desfallecer;
    el dolor no me deja un solo instante.
18 Voy a confesar mi iniquidad,
    pues mi pecado me angustia.
19 Muchos son mis enemigos gratuitos;[a]
    abundan los que me odian sin motivo.
20 Por hacer el bien, me pagan con el mal;
    por procurar lo bueno, se ponen en mi contra.

21 Señor, no me abandones;
    Dios mío, no te alejes de mí.
22 Señor de mi salvación,
    ¡ven pronto en mi ayuda!

Notas al pie

  1. 38:19 gratuitos (lectura probable); vivientes (TM).

New Serbian Translation

Псалми 38

Псалам Давидов. За сећање.

1Не карај ме у гневу свом, Господе,
    не кажњавај у јарости својој,
јер твоје су се стреле заболе у мене,
    и твоја ме је рука притиснула.
На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
    ради мог греха кости ми немају починка.
Јер моје ме неправде преплавише,
    навалише се на мене као терет претешки.

Моје ране смрде, гноје се
    због моје лудости,
погнуо сам се, сасвим се згурио,
    па поваздан ходам у жалости.
Јер бедра су моја пуна бола љутог,
    на телу ми здравог места нема.
Потпуно сам укочен и сломљен,
    урлам јер ми срце стење.

О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
    уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
    снага ме моја напушта,
    нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
    одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
    и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
    они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
    такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.

13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
    као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
    и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
    ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
    да ликују нада мном кад ми нога посрне.“

17 Јер мој пад већ се примакао,
    бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
    забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
    моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
    оптужују ме што следим добро.

21 Не остављај ме, Господе,
    не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!