Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 141

Salmo de David.

1A ti clamo, Señor; ven pronto a mí.
    ¡Atiende a mi voz cuando a ti clamo!
Que suba a tu presencia mi plegaria
    como una ofrenda de incienso;
que hacia ti se eleven mis manos
    como un sacrificio vespertino.

Señor, ponme en la boca un centinela;
    un guardián a la puerta de mis labios.
No permitas que mi corazón se incline a la maldad,
    ni que sea yo cómplice de iniquidades;
no me dejes participar en banquetes
    en compañía de malhechores.

Que la justicia me golpee,
    que el amor me reprenda;
que el ungüento de los malvados
    no perfume mi cabeza,
pues mi oración está siempre
    en contra de sus malas obras.
Cuando sus gobernantes sean lanzados desde los despeñaderos,
    sabrán que mis palabras eran bien intencionadas.
Y dirán: «Así como se dispersa la tierra
    cuando en ella se abren surcos con el arado,
así se han dispersado nuestros huesos
    a la orilla del sepulcro».

En ti, Señor Soberano, tengo puestos los ojos;
    en ti busco refugio; no dejes que me maten.
Protégeme de las trampas que me tienden,
    de las trampas que me tienden los malhechores.
10 Que caigan los impíos en sus propias redes,
    mientras yo salgo bien librado.

New Serbian Translation

Псалми 141

Псалам Давидов.

1О, Господе, теби вапим: брзо мени дођи,
    глас ми почуј када те дозивам!
Молитва моја нек пред тобом као тамјан буде,
    моје руке подигнуте ко вечерњи принос.

О, Господе, пред уста ми стражу стави,
    чувај врата усана мојих!
Моме срцу не дај злој речи да скрене,
    да се предам злоби са злобним људима;
    не дај да се сладим сластима њиховим.

Нек праведник милошћу удара ме;
    нек ме кори, нек ми глава не одбије уље одабрано;
још увек се молим
    против злих дела злотвора.

Низ литицу бацише их њихове судије
    што су чуле речи моје,
    јер су милозвучне.
Ко кад неко оре и по земљи рије,
    расуте су кости наше све до ждрела Света мртвих.

А ја теби, о, Господе Боже,
    очи своје дижем;
ти си моје уточиште,
    душу моју не сатири!
Чувај ме, да ме не зграби замка
    што су ми је поставили
    и клопке злочинаца.
10 У мреже своје нек падну злобници,
    а ја нек их прођем!