Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 129

Cántico de los peregrinos.

1Mucho me han angustiado desde mi juventud
    —que lo repita ahora Israel—,
mucho me han angustiado desde mi juventud,
    pero no han logrado vencerme.
Sobre la espalda me pasaron el arado,
    abriéndome en ella profundos[a] surcos.
Pero el Señor, que es justo,
    me libró de las ataduras de los impíos.

Que retrocedan avergonzados
    todos los que odian a Sión.
Que sean como la hierba en el techo,
    que antes de crecer se marchita;
que no llena las manos del segador
    ni el regazo del que cosecha.
Que al pasar nadie les diga:
    «La bendición del Señor sea con vosotros;
    os bendecimos en el nombre del Señor».

Notas al pie

  1. 129:3 profundos. Lit. largos.

New Serbian Translation

Псалми 129

Песма поклоничка.

1„Много су ме тлачили још од како млад сам био“ –
    нек каже Израиљ –
„Много су ме тлачили још од како млад сам био,
    а ипак ме нису надвладали.
Преко мојих леђа су орали орачи
    своје дуге бразде.
Праведан је Господ,
    пресеко је конопце злотвора!“

Нек се стиде, нек устукну
    сви што Сион мрзе.
Нек су као трава по крововима,
    која свене пре него се почупа;
која жетеоцу руку не испуни,
    ни наручје оном који снопље веже.
А ни пролазници нек не кажу:
    „Благословени од Господа да сте!
    Благосиљамо вас у Господње име!“