Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 104

1¡Alaba, alma mía, al Señor!

Señor mi Dios, tú eres grandioso;
    te has revestido de gloria y majestad.
Te cubres[a] de luz como con un manto;
    extiendes los cielos como un velo.
Afirmas sobre las aguas tus altos aposentos
    y haces de las nubes tus carros de guerra.
    ¡Tú cabalgas sobre las alas del viento!
Haces de los vientos tus mensajeros,[b]
    y de las llamas de fuego tus servidores.

Tú pusiste la tierra sobre sus cimientos,
    y de allí jamás se moverá;
la revestiste con el mar,
    y las aguas se detuvieron sobre los montes.
Pero a tu reprensión huyeron las aguas;
    ante el estruendo de tu voz se dieron a la fuga.
Ascendieron a los montes,
    descendieron a los valles,
    al lugar que tú les asignaste.
Pusiste una frontera que ellas no pueden cruzar;
    ¡jamás volverán a cubrir la tierra!

10 Tú haces que los manantiales
    viertan sus aguas en las cañadas,
    y que fluyan entre las montañas.
11 De ellas beben todas las bestias del campo;
    allí los asnos monteses calman su sed.
12 Las aves del cielo anidan junto a las aguas
    y cantan entre el follaje.
13 Desde tus altos aposentos riegas las montañas;
    la tierra se sacia con el fruto de tu trabajo.
14 Haces que crezca la hierba para el ganado,
    y las plantas que la gente cultiva
    para sacar de la tierra su alimento:
15 el vino que alegra el corazón,
    el aceite que hace brillar el rostro,
    y el pan que sustenta la vida.
16 Los árboles del Señor están bien regados,
    los cedros del Líbano que él plantó.
17 Allí las aves hacen sus nidos;
    en los cipreses tienen su hogar las cigüeñas.
18 En las altas montañas están las cabras monteses,
    y en los escarpados peñascos tienen su madriguera los tejones.

19 Tú hiciste[c] la luna, que marca las estaciones,
    y el sol, que sabe cuándo ocultarse.
20 Tú traes la oscuridad, y cae la noche,
    y en sus sombras se arrastran los animales del bosque.
21 Los leones rugen, reclamando su presa,
    exigiendo que Dios les dé su alimento.
22 Pero al salir el sol se escabullen,
    y vuelven a echarse en sus guaridas.
23 Sale entonces la gente a cumplir sus tareas,
    a hacer su trabajo hasta el anochecer.

24 ¡Oh Señor, cuán numerosas son tus obras!
    ¡Todas ellas las hiciste con sabiduría!
    ¡Rebosa la tierra con todas tus criaturas!
25 Allí está el mar, ancho e infinito,[d]
    que abunda en animales, grandes y pequeños,
    cuyo número es imposible conocer.
26 Allí navegan los barcos y se mece Leviatán,
    que tú creaste para jugar con él.

27 Todos ellos esperan de ti
    que a su tiempo les des su alimento.
28 Tú les das, y ellos recogen;
    abres la mano, y se colman de bienes.
29 Si escondes tu rostro, se aterran;
    si les quitas el aliento, mueren y vuelven al polvo.
30 Pero, si envías tu Espíritu, son creados,
    y así renuevas la faz de la tierra.

31 Que la gloria del Señor perdure eternamente;
    que el Señor se regocije en sus obras.
32 Él mira la tierra y la hace temblar;
    toca los montes y los hace echar humo.

33 Cantaré al Señor toda mi vida;
    cantaré salmos a mi Dios mientras tenga aliento.
34 Quiera él agradarse de mi meditación;
    yo, por mi parte, me alegro en el Señor.
35 Que desaparezcan de la tierra los pecadores;
    ¡que no existan más los malvados!

¡Alaba, alma mía, al Señor!

¡Aleluya! ¡Alabado sea el Señor![e]

Notas al pie

  1. 104:2 Te cubres. Lit. Él se cubre.
  2. 104:4 mensajeros. Alt. ángeles.
  3. 104:19 Tú hiciste. Lit. Él hace.
  4. 104:25 infinito. Lit. amplio de manos.
  5. 104:35 En LXX este verso aparece al principio del Salmo 105.

New Serbian Translation

Псалми 104

1Благосиљај, душо моја, Господа!

О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
    оденут си и сјајем и славом!

Светлошћу је као плаштом заогрнут,
    као шатор простиреш небеса.
    Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
    на крилима ветра језди.
Он своје анђеле чини ветровима,
    и своје слуге огњеним пламеновима.

Он је земљу поставио на њене темеље,
    у веке векова неће се помаћи.
Дубинама си је покрио као покривачем,
    а воде су јој биле над горама.
Повлаче се од прекора твога,
    одтекле су од тутњаве грома твога –
када су се горе дигле и долине слегле –
    тамо где си им и одредио место;
не прелазе међу што си им ставио,
    вратити се неће да земљу прекрију.

10 Ти изворе шаљеш долинама
    да потеку међу планинама.
11 Они поје сваку пољску зверку
    и жеђ гасе дивљим магарцима.
12 Небеске се птице крај њих гнезде
    и певају у растињу.
13 Из горњих одаја својих натапаш горе
    и земља је пуна плода дела твојих.
14 Ти чиниш да за стоку трава расте,
    биље што га човек обрађује,
    да би земља уродила хлебом;
15 и вино што човеку разгаљује срце,
    уље што лице озари
    и хлеб што храни човеку срце.
16 Господња су стабла наливена,
    кедрови што их је усадио на Ливану;
17 на њима се птице гнезде,
    у чемпресима рода им се скући.
18 На високим горама живе дивокозе,
    а камењари даманима уточиште дају.

19 Он је месец начинио да се мери време,
    а и сунце зна када да зађе.
20 Ти спушташ таму и ноћ бива,
    па измиле све шумске живуљке.
21 Лавови за пленом ричу
    тражећи од Бога за себе храну.
22 Кад сунце заруди
    они се окупе у јазбини својој и лежу.
23 А човек иде за послом својим
    и ради до вечери.

24 О, Господе, како је много дела твојих!
    Свако си од њих учинио мудро
    и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
    врве од безбројних створења,
    животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
    и Левијатан[a] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
    да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
    и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
    и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
    они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
    и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
    ти обнављаш лице земље.

31 Нек довека буде слава Господња!
    Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
    он дотиче горе и оне се диме.

33 Кроз свој живот певаћу Господу,
    док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
    а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
    и злобника нека више нема!

Благосиљај, душо моја, Господа!

Славите Господа!

Notas al pie

  1. 104,26 Не зна се тачно значење ове речи. Преводи се као кит, крокодил, или морска неман.