Nueva Versión Internacional (Castilian)

Salmos 10

Lámed

1¿Por qué, Señor, te mantienes distante?
    ¿Por qué te escondes en momentos de angustia?
Con arrogancia persigue el malvado al indefenso,
    pero se enredará en sus propias artimañas.
El malvado hace alarde de su propia codicia;
    alaba al ambicioso y menosprecia al Señor.
El malvado va con la cabeza levantada,
    y no da lugar a Dios en sus pensamientos.
Todas sus empresas son siempre exitosas;
    tan altos y alejados de él están tus juicios
    que se burla de todos sus enemigos.
Y se dice a sí mismo: «Nada me hará caer.
    Siempre seré feliz. Nunca tendré problemas».

Pe

Llena está su boca de maldiciones,
    de mentiras y amenazas;
    bajo su lengua esconde maldad y violencia.
Se pone al acecho en las aldeas,
    se esconde en espera de sus víctimas,
    y asesina a mansalva al inocente.

Ayin

Cual león en su guarida se agazapa,
    listo para atrapar al indefenso;
    le cae encima y lo arrastra en su red.
10 Bajo el peso de su poder,
    sus víctimas caen por tierra.
11 Se dice a sí mismo: «Dios se ha olvidado.
    Se cubre el rostro. Nunca ve nada».

Qof

12 ¡Levántate, Señor!
    ¡Levanta, oh Dios, tu brazo!
    ¡No te olvides de los indefensos!
13 ¿Por qué te ha de menospreciar el malvado?
    ¿Por qué ha de pensar que no le pedirás cuentas?

Resh

14 Pero tú ves la opresión y la violencia,
    las tomas en cuenta y te harás cargo de ellas.
Las víctimas confían en ti;
    tú eres la ayuda de los huérfanos.

Shin

15 ¡Rómpeles el brazo al malvado y al impío!
    ¡Pídeles cuentas de su maldad,
    y haz que desaparezcan por completo!

16 El Señor es rey eterno;
    los paganos serán borrados de su tierra.

Tav

17 Tú, Señor, escuchas la petición de los indefensos,
    les infundes aliento y atiendes su clamor.
18 Tú defiendes al huérfano y al oprimido,
    para que el hombre, hecho de tierra,
    no siga ya sembrando el terror.

New Serbian Translation

Псалми 10

1Зашто, Господе, стојиш далеко?
    Што се скриваш у време невоље?

Опаки, надмени, љуто гони убогог,
    у сплетке га хвата које је исплео.
Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
    похлепни проклиње, презире Господа.
У својој га охолости он не тражи,
    нема Бога ни у једној мисли својој.
Тај увек успева на својим стазама,
    на судове твоје он с висока гледа,
    и својим се душманима руга.
Он у срцу каже:
    „Ништа мене неће уздрмати,
    зло ме никад задесити неће.“

Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
    а мука и невоља под језиком његовим.
У дворишту вреба из заседе,
    из потаје убија невинога,
    из скровишта мотри немоћнога.
Као лав он вреба у шипражју,
    у заседи чека да улови убогога;
    у своју га мрежу хвата и одвлачи.
10 Беспомоћне ломи и обара,
    они му у канџе допадају.
11 Он говори у срцу:
    „Бог заборавља, скрива лице,
    никада он то неће видети.“

12 Устани, Господе,
    дигни своју руку, Боже,
    понизне немој заборавити!
13 Зашто опаки да презире Бога,
    зашто да у свом срцу каже:
    „Ти ме нећеш за то питати“?
14 Али, ти то ипак видиш,
    јер посматраш муку и невољу,
да ствар узмеш у своје руке.
    Немоћни се ослања на тебе,
    сиротоме ти си помоћник.
15 Сломи руку опакоме, зломе,
    па кад тражиш његову опакост,
    ни трага од ње да не нађеш.

16 Господ је цар у веке векова,
    нестаће народи са његове земље.
17 Ти, Господе, чујеш чежњу понизних,
    храбриш их, ухо своје приклањаш,
18 да даш право сиротоме и угњетеном,
    да човек на земљи не задаје више страх.