Leyes adicionales sobre las ofrendas
1El Señor le ordenó a Moisés 2que les dijera a los israelitas: «Después de que hayáis entrado en la tierra que os doy para que la habitéis, 3tal vez alguno quiera ofrecerle al Señor una vaca o una oveja, ya sea como ofrenda presentada por fuego, o como holocausto, o como sacrificio para cumplir un voto, o como ofrenda voluntaria, o para celebrar una fiesta solemne. Para que esa ofrenda sea un aroma grato al Señor, 4el que presente su ofrenda deberá añadirle, como ofrenda de cereal al Señor, dos kilos de flor de harina mezclada con un litro15:4 dos kilos … un litro. Lit. una décima (de efa) … un cuarto de hin. de aceite. 5A cada cordero que se le ofrezca al Señor como holocausto o sacrificio se le añadirá como libación un litro15:5 un litro. Lit. un cuarto de hin. de vino.
6»Si se trata de un carnero, se preparará una ofrenda de cereal de cuatro kilos15:6 cuatro kilos. Lit. dos décimas (de efa). de flor de harina, mezclada con un litro y medio15:6 litro y medio. Lit. un tercio de hin; también en v. 7. de aceite. 7Como libación ofrecerás también un litro y medio de vino. Así será una ofrenda de aroma grato al Señor.
8»Si ofreces un novillo como holocausto o sacrificio, a fin de cumplir un voto o hacer un sacrificio de comunión para el Señor, 9junto con el novillo presentarás, como ofrenda de cereal, seis kilos15:9 seis kilos. Lit. tres décimas (de efa). de flor de harina mezclada con dos litros15:9 dos litros. Lit. medio hin; también en v. 10. de aceite. 10Presentarás también, como libación, dos litros de vino. Será una ofrenda presentada por fuego, de aroma grato al Señor. 11Cada novillo, carnero, cordero o cabrito deberá prepararse de la manera indicada. 12Procederás así con cada uno de ellos, sin que importe el número de animales que ofrezcas.
13»Cada vez que un israelita presente una ofrenda por fuego, de aroma grato al Señor, se ceñirá a estas instrucciones. 14Si un extranjero que viva entre vosotros desea presentar una ofrenda por fuego, de aroma grato al Señor, se ceñirá a estas mismas instrucciones, 15porque en la comunidad regirá un solo estatuto para ti y para el extranjero que viva en tus ciudades. Será un estatuto perpetuo para todos tus descendientes. Tú y el extranjero sois iguales ante el Señor, 16así que la misma ley y el mismo derecho regirán, tanto para ti como para el extranjero que viva contigo».
Ofrenda de los primeros frutos
17El Señor le ordenó a Moisés 18que les dijera a los israelitas: «Cuando entréis en la tierra adonde os llevo 19y comáis de lo que ella produce, ofreceréis una contribución al Señor. 20De tu primera horneada presentarás, como contribución, una torta de flor de harina. 21Todos tus descendientes ofrecerán perpetuamente al Señor una contribución de la primera horneada.
Ofrendas por pecados inadvertidos
22»Podría ocurrir que vosotros pecarais inadvertidamente y que no cumplierais con todos los mandamientos que el Señor entregó a Moisés, 23es decir, con todos los mandamientos que el Señor os dio por medio de Moisés, desde el día en que los promulgó para todos vuestros descendientes. 24Si el pecado de la comunidad pasa inadvertido, esta ofrecerá un novillo como holocausto de aroma grato al Señor, junto con la libación, la ofrenda de cereal y un macho cabrío como sacrificio expiatorio, tal como está prescrito. 25El sacerdote hará propiciación en favor de toda la comunidad israelita, y serán perdonados porque fue un pecado inadvertido y porque presentaron al Señor una ofrenda por fuego y un sacrificio expiatorio por el pecado inadvertido que cometieron. 26Toda la comunidad israelita será perdonada, junto con los extranjeros, porque todo el pueblo pecó inadvertidamente.
27»Si es una persona la que peca inadvertidamente, deberá presentar, como sacrificio expiatorio, una cabra de un año. 28El sacerdote hará propiciación ante el Señor en favor de la persona que haya pecado inadvertidamente. El sacerdote hará propiciación, y la persona que pecó será perdonada. 29Una sola ley se aplicará para todo el que peque inadvertidamente, tanto para el israelita como para el extranjero residente.
30»Pero el que peque deliberadamente, sea nativo o extranjero, ofende al Señor. Tal persona será eliminada de la comunidad, 31y cargará con su culpa, por haber despreciado la palabra del Señor y quebrantado su mandamiento».
Quebrantamiento del día de reposo
32Un sábado, durante la estancia de los israelitas en el desierto, un hombre fue sorprendido recogiendo leña. 33Quienes lo sorprendieron lo llevaron ante Moisés y Aarón, y ante toda la comunidad. 34Al principio solo quedó detenido, porque no estaba claro qué se debía hacer con él. 35Entonces el Señor le dijo a Moisés: «Ese hombre debe morir. Que toda la comunidad lo apedree fuera del campamento». 36Así que la comunidad lo llevó fuera del campamento y lo apedreó hasta matarlo, tal como el Señor se lo ordenó a Moisés.
Flecos recordatorios
37El Señor le ordenó a Moisés 38que les dijera a los israelitas: «Vosotros y todos vuestros descendientes deberéis confeccionaros flecos, y coserlos sobre vuestros vestidos con hilo de color púrpura. 39Estos flecos os ayudarán a recordar que debéis cumplir con todos los mandamientos del Señor, y que no debéis prostituiros ni dejaros llevar por los impulsos de vuestro corazón ni por los deseos de vuestros ojos. 40Tendréis presentes todos mis mandamientos, y los pondréis por obra. Así seréis mi pueblo consagrado. 41Yo soy el Señor vuestro Dios, que os sacó de Egipto para ser vuestro Dios. ¡Yo soy el Señor!»
Жртве за разне прилике
1Господ рече Мојсију: 2„Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем да се у њој населите, 3па будете хтели да принесете паљену жртву Господу од крупне или ситне стоке на угодан мирис Господу, било жртву свеспалницу или жртву ради испуњења завета, или добровољну жртву, или у време празника, 4онај ко приноси принос Господу, нека принесе и житну жртву, једну десетину ефе15,4 Око 1,5 l. брашна умешеног са четвртином хина15,4 Око 1 l. уља. 5За свако јагње које се приноси на жртву свеспалницу или неку другу жртву, принеси и четвртину хина вина за жртву изливницу.
6За овна, принеси житну жртву од две десетине ефе15,6 Нешто више од 3 kg. брашна умешеног с једном трећином хина уља, 7а за жртву изливницу принеси једну трећину хина15,7 Око 1,5 l. вина на угодан мирис Господу.
8Кад приносиш Господу јунца на жртву свеспалницу, било као жртву за испуњење завета, или као жртву мира, 9уз јунца принеси и житну жртву од три десетине ефе15,9 Око 5 kg. брашна замешеног с пола хина15,9 Око 1,5 l. уља. 10За жртву изливницу принеси пола хина вина на угодан мирис Господу. 11Тако треба учинити са сваким волом и овном, и са сваким живинчетом, јагњетом или јаретом. 12Колико год да их принесете, тако учините са сваким, колико год да их има.
13Нека свако ко је рођен у земљи поступи овако кад приноси паљену жртву на угодан мирис Господу. 14Ако се странац досели к вама, или се трајно настани међу вама, и хоће да принесе паљену жртву на угодни мирис Господу, нека је принесе онако како је ви приносите. Иста је уредба и за вас и за странца. 15То је трајна уредба за ваше нараштаје. И ви и странци бићете једнаки пред Господом. 16Исти закон и исти пропис важиће и за вас и за странца који борави међу вама.’“
17Господ рече Мојсију: 18„Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад будете ушли у земљу у коју вас водим, 19и будете јели хлеб те земље, принесите принос Господу. 20Од првине теста принесите принос у виду колача; принесите га као што се приноси принос с гумна. 21Приносите Господу принос од првине теста од нараштаја до нараштаја.
Жртве за нехотичне грехе
22Али ако нехотице згрешите, па не извршите све ове заповести које је Господ дао Мојсију; 23све што вам је Господ заповедио преко Мојсија, од дана када вам је Господ дао заповест за све ваше нараштаје, до сад, 24уколико је учињено нехотице, без знања заједнице, нека сва заједница принесе од крупне стоке једног јунца као жртву свеспалницу на угодан мирис Господу, заједно са житном жртвом и жртвом изливницом, по пропису, и једног јарца за жртву за грех. 25Свештеник нека изврши обред откупљења за сву израиљску заједницу и биће им опроштено; грех, наиме, није био учињен намерно, а они су принели своју жртву – паљену жртву Господу – и жртву за грех ради своје грешке. 26Тако ће бити опроштено свој израиљској заједници и сваком странцу који је међу њима, јер је сав народ нехотице згрешио.
27Ако неко нехотице згреши, нека принесе једно женско јаре од годину дана као жртву за грех. 28Затим нека свештеник изврши обред откупљења пред Господом за онога ко је нехотице згрешио, јер је ненамерно згрешио; кад изврши обред откупљења за њега, биће му опроштено. 29Било да се ради о Израиљцу рођеном у земљи или о странцу међу њима, исти закон важи за сваког ко нехотице згреши.
30Ако неко из пркоса увреди Господа, било да је рођен у земљи или је странац, нека се такав истреби из свога народа. 31Пошто је презрео Господњу реч и прекршио његову заповест, нека се такав човек истреби; његова кривица остаће на њему.’“
Казна за кршење суботе
32Док су Израиљци били у пустињи, нашли су човека који је скупљао грање на суботњи дан. 33Они који су га нашли да скупља грање одвели су га пред Мојсија, Арона и сву заједницу. 34Ставили су га под стражу, јер још није било јасно како треба поступити с њим. 35Господ рече Мојсију: „Нека се човек свакако погуби. Нека га сва заједница заспе камењем изван табора.“ 36Тада га је сва заједница извела изван табора и засула га камењем, те је умро, као што је Господ рекао Мојсију.
Ресе на одећи
37Господ рече Мојсију: 38„Говори Израиљцима. Реци им нека праве ресе на скутима своје одеће, од нараштаја до нараштаја, а на ресу сваког скута нека привезују љубичасту врпцу. 39Имаћете ресу да се, кад је видите, сетите свих Господњих заповести и вршите их, како не бисте следили своје срце и своје очи, које вас наводе на неверство. 40Тада ћете се сећати свих мојих заповести и вршити их, па ћете бити свети свом Богу. 41Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вас извео из Египта, да вам будем Бог. Ја сам Господ, Бог ваш!“
