Quejas de Miriam y de Aarón
1Moisés había tomado por esposa a una egipcia,12:1 egipcia. Lit. cusita. así que Miriam y Aarón empezaron a murmurar contra él por causa de ella. 2Decían: «¿Acaso no ha hablado el Señor con otro que no sea Moisés? ¿No nos ha hablado también a nosotros?» Y el Señor oyó sus murmuraciones.
3A propósito, Moisés era muy humilde, más humilde que cualquier otro sobre la tierra.
4De pronto el Señor les dijo a Moisés, Aarón y Miriam: «Salid los tres de la Tienda de reunión». Y los tres salieron. 5Entonces el Señor descendió en una columna de nube y se detuvo a la entrada de la Tienda. Llamó a Aarón y a Miriam y, cuando ambos se acercaron, 6el Señor les dijo: «Escuchad lo que voy a deciros:
»Cuando un profeta del Señor
se levanta entre vosotros,
yo le hablo en visiones
y me revelo a él en sueños.
7Pero esto no ocurre así
con mi siervo Moisés,
porque en toda mi casa
él es mi hombre de confianza.
8Con él hablo cara a cara,
claramente y sin enigmas.
Él contempla la imagen del Señor.
¿Cómo os atrevéis a murmurar
contra mi siervo Moisés?»
9Entonces la ira del Señor se encendió contra ellos, y el Señor se marchó. 10Tan pronto como la nube se apartó de la Tienda, a Miriam se le puso la piel blanca12:10 blanca. Lit. leprosa. como la nieve. Cuando Aarón se volvió hacia ella, vio que tenía una enfermedad infecciosa. 11Entonces le dijo a Moisés: «Te suplico, mi señor, que no nos tomes en cuenta este pecado que hemos cometido tan neciamente. 12No la dejes como un abortivo, que sale del vientre de su madre con el cuerpo medio deshecho».
Moisés intercede por Miriam
13Moisés le rogó al Señor: «¡Oh Dios, te ruego que la sanes!»
14El Señor le respondió a Moisés: «Si su padre le hubiera escupido el rostro, ¿no habría durado su humillación siete días? Que se le confine siete días fuera del campamento, y después de eso será readmitida».
15Así que Miriam quedó confinada siete días fuera del campamento. El pueblo no se puso en marcha hasta que ella se reintegró. 16Después el pueblo partió de Jazerot y acampó en el desierto de Parán.
Арон и Марија завиде Мојсију
1Марија и Арон су почели да говоре против Мојсија због кушанске жене коју је оженио; јер је узео за жену Кушанку. 2Рекли су: „Зар је Господ говорио само преко Мојсија? Није ли говорио и преко нас?“ Господ је то чуо.
3А Мојсије је био веома понизан човек, најпонизнији човек на земљи.
4Господ одмах рече Мојсију, Арону и Марији: „Дођите, вас троје, у Шатор од састанка!“ Њих троје оду. 5Господ сиђе у стубу од облака, па стаде на улаз од Шатора и позва: „Ароне и Марија!“ Они ступе напред. 6Господ рече: „Чујте моје речи:
кад се међу вама нађе пророк Господњи,
ја му се објављујем у виђењу
и говорим му у сну.
7Али са мојим слугом Мојсијем није тако;
он је веран Богу над целим домом.
8Ја му проговарам лицем у лице,
у збиљи, а не у загонеткама;
он гледа обличје Господње.
Како се, онда, не бојите
да говорите против мога слуге Мојсија?“
9Господ плану својим гневом на њих и оде.
10Када се облак подигао са Шатора, а оно, Марија огубавела, бела као снег. Арон се окренуо према Марији, кад гле, она губава. 11Тада Арон рече Мојсију: „Молим те, мој господару, немој нас казнити за грех који смо починили у својој лудости! 12Не дај да она буде као мртво дете, које изађе из мајчине утробе с већ напола распаднутим телом!“
13Тада је Мојсије завапио Господу и рекао: „О, Боже, молим те, исцели је!“
14Господ рече Мојсију: „Да јој је отац пљунуо у лице, не би ли носила своју срамоту седам дана? Нека буде одвојена изван табора седам дана, а онда нека опет буде прикључена.“ 15Тако је Марија била одвојена изван табора седам дана. Народ није полазио док Марија није била поново прикључена.
16После тога је народ отишао из Асирота, и утаборио се у Фаранској пустињи.
