Parábola del sembrador
8:4-15 – Mt 13:2-23; Mr 4:1-20
1Después de esto, Jesús estuvo recorriendo los pueblos y las aldeas, proclamando las buenas nuevas del reino de Dios. Lo acompañaban los doce, 2y también algunas mujeres que habían sido sanadas de espíritus malignos y de enfermedades: María, a la que llamaban Magdalena, y de la que habían salido siete demonios; 3Juana, esposa de Cuza, administrador de Herodes; Susana y muchas más que los ayudaban con sus propios recursos.
4De cada pueblo salía gente para ver a Jesús y, cuando se reunió una gran multitud, les contó esta parábola: 5«Un sembrador salió a sembrar. Al esparcir la semilla, una parte cayó junto al camino; fue pisoteada, y los pájaros se la comieron. 6Otra parte cayó sobre las piedras y, cuando brotó, las plantas se secaron por falta de humedad. 7Otra parte cayó entre espinos que, al crecer junto con la semilla, la ahogaron. 8Pero otra parte cayó en buen terreno; así que brotó y produjo una cosecha del ciento por uno».
Dicho esto, exclamó: «El que tenga oídos para oír, que oiga».
9Sus discípulos le preguntaron cuál era el significado de esta parábola. 10«A vosotros se os ha concedido que conozcáis los secretos del reino de Dios —les contestó—; pero a los demás se les habla por medio de parábolas para que
»“aunque miren, no vean;
aunque oigan, no entiendan”.8:10 Is 6:9
11»Este es el significado de la parábola: La semilla es la palabra de Dios. 12Los que están junto al camino son los que oyen, pero luego viene el diablo y les quita la palabra del corazón, no sea que crean y se salven. 13Los que están sobre las piedras son los que reciben la palabra con alegría cuando la oyen, pero no tienen raíz. Estos creen por algún tiempo, pero se apartan cuando llega la prueba. 14La parte que cayó entre espinos son los que oyen, pero, con el correr del tiempo, los ahogan las preocupaciones, las riquezas y los placeres de esta vida, y no maduran. 15Pero la parte que cayó en buen terreno son los que oyen la palabra con corazón noble y bueno, y la retienen; y, como perseveran, producen una buena cosecha.
Una lámpara en una repisa
16»Nadie enciende una lámpara para después cubrirla con una vasija o ponerla debajo de la cama, sino para ponerla en una repisa, a fin de que los que entren tengan luz. 17No hay nada escondido que no llegue a descubrirse, ni nada oculto que no llegue a conocerse públicamente. 18Por lo tanto, prestad mucha atención. Al que tiene, se le dará más; al que no tiene, hasta lo que cree tener se le quitará».
La madre y los hermanos de Jesús
8:19-21 – Mt 12:46-50; Mr 3:31-35
19La madre y los hermanos de Jesús fueron a verlo, pero, como había mucha gente, no lograban acercársele.
20―Tu madre y tus hermanos están afuera y quieren verte —le avisaron.
21Pero él les contestó:
―Mi madre y mis hermanos son los que oyen la palabra de Dios y la ponen en práctica.
Jesús calma la tormenta
8:22-25 – Mt 8:23-27; Mr 4:36-41
22Un día subió Jesús con sus discípulos a una barca.
―Crucemos al otro lado del lago —les dijo.
Así que partieron 23y, mientras navegaban, él se durmió. Entonces se desató una tormenta sobre el lago, de modo que la barca comenzó a inundarse y corrían gran peligro.
24Los discípulos fueron a despertarlo.
―¡Maestro, Maestro, nos vamos a ahogar! —gritaron.
Él se levantó y reprendió al viento y a las olas; la tormenta se apaciguó y todo quedó tranquilo.
25―¿Dónde está vuestra fe? —les dijo a sus discípulos.
Con temor y asombro, ellos se decían unos a otros: «¿Quién es este, que manda aun a los vientos y al agua, y le obedecen?»
Liberación de un endemoniado
8:26-37 – Mt 8:28-34
8:26-39 – Mr 5:1-20
26Navegaron hasta la región de los gerasenos,8:26 gerasenos. Var. gadarenos; otra var. gergesenos; también en v. 37. que está al otro lado del lago, frente a Galilea. 27Al desembarcar Jesús, un endemoniado que venía del pueblo le salió al encuentro. Hacía mucho tiempo que este hombre no se vestía; tampoco vivía en una casa, sino en los sepulcros. 28Cuando vio a Jesús, dio un grito y se arrojó a sus pies. Entonces exclamó con fuerza:
―¿Por qué te entrometes, Jesús, Hijo del Dios Altísimo? ¡Te ruego que no me atormentes!
29Es que Jesús le había ordenado al espíritu maligno que saliera del hombre. Se había apoderado de él muchas veces y, aunque le sujetaban los pies y las manos con cadenas y lo mantenían bajo custodia, rompía las cadenas y el demonio lo arrastraba a lugares solitarios.
30―¿Cómo te llamas? —le preguntó Jesús.
―Legión —respondió, ya que habían entrado en él muchos demonios.
31Y estos le suplicaban a Jesús que no los mandara al abismo. 32Como había una piara grande de cerdos paciendo en la colina, le rogaron a Jesús que los dejara entrar en ellos. Así que él les dio permiso. 33Y, cuando los demonios salieron del hombre, entraron en los cerdos, y la piara se precipitó al lago por el despeñadero y se ahogó.
34Al ver lo sucedido, los que cuidaban los cerdos huyeron y dieron la noticia en el pueblo y por los campos, 35y la gente salió a ver lo que había pasado. Llegaron adonde estaba Jesús y encontraron, sentado a sus pies, al hombre de quien habían salido los demonios. Cuando lo vieron vestido y en su sano juicio, tuvieron miedo. 36Los que habían presenciado estas cosas le contaron a la gente cómo el endemoniado había sido sanado. 37Entonces toda la gente de la región de los gerasenos le pidió a Jesús que se fuera de allí, porque les había entrado mucho miedo. Así que él subió a la barca para irse.
38Ahora bien, el hombre de quien habían salido los demonios le rogaba que le permitiera acompañarlo, pero Jesús lo despidió y le dijo:
39―Vuelve a tu casa y cuenta todo lo que Dios ha hecho por ti.
Así que el hombre se fue y proclamó por todo el pueblo lo mucho que Jesús había hecho por él.
Una niña muerta y una mujer enferma
8:40-56 – Mt 9:18-26; Mr 5:22-43
40Cuando Jesús regresó, la multitud se alegró de verlo, pues todos estaban esperándolo. 41En esto llegó un hombre llamado Jairo, que era un jefe de la sinagoga. Arrojándose a los pies de Jesús, le suplicaba que fuera a su casa, 42porque su única hija, de unos doce años, se estaba muriendo.
Jesús se puso en camino y las multitudes lo apretujaban. 43Había entre la gente una mujer que hacía doce años que padecía de hemorragias,8:43 hemorragias. Var. hemorragias y que había gastado en médicos todo lo que tenía. sin que nadie pudiera sanarla. 44Ella se le acercó por detrás y tocó el borde del manto, y al instante cesó su hemorragia.
45―¿Quién me ha tocado? —preguntó Jesús.
Como todos negaban haberlo tocado, Pedro le dijo:
―Maestro, son multitudes las que te aprietan y te oprimen.
46―No, alguien me ha tocado —replicó Jesús—; yo sé que de mí ha salido poder.
47La mujer, al ver que no podía pasar inadvertida, se acercó temblando y se arrojó a sus pies. En presencia de toda la gente, contó por qué lo había tocado y cómo había sido sanada al instante.
48―Hija, tu fe te ha sanado —le dijo Jesús—. Vete en paz.
49Todavía estaba hablando Jesús cuando alguien llegó de la casa de Jairo, jefe de la sinagoga, para decirle:
―Tu hija ha muerto. No molestes más al Maestro.
50Al oír esto, Jesús le dijo a Jairo:
―No tengas miedo; cree nada más, y ella será sanada.
51Cuando llegó a la casa de Jairo, no dejó que nadie entrara con él, excepto Pedro, Juan y Jacobo, y el padre y la madre de la niña. 52Todos estaban llorando, muy afligidos por ella.
―Dejad de llorar —les dijo Jesús—. No está muerta, sino dormida.
53Entonces ellos empezaron a burlarse de él porque sabían que estaba muerta. 54Pero él la tomó de la mano y le dijo:
―¡Niña, levántate!
55Recobró la vida8:55 Recobró la vida. Lit. Y volvió el espíritu de ella. y al instante se levantó. Jesús mandó darle de comer. 56Los padres se quedaron atónitos, pero él les advirtió que no contaran a nadie lo que había sucedido.
Исусове следбенице
1После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, 2и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, 3Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.
Прича о сејачу
4Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: 5„Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. 6Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. 7Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. 8Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“
Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
9Његови ученици су га питали за значење приче. 10Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да
’гледајући не виде
и слушајући не разумеју.’
11А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.
Прича о лампи
16Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. 17Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. 18Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“
Исусова мајка и браћа
19Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. 20Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ 21Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“
Исус смирује буру
22Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. 23Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.
24Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. 25Онда им рече: „Где вам је вера?“
А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“
Исус исцељује опседнутог
26Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. 27Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. 28Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ 29Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.
30Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. 31Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.
32А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. 33Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.
34Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. 35Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 36Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. 37Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.
38А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: 39„Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.
Исус враћа Јаирову ћерку у живот
40Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. 41Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.
Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.
45Исус упита: „Ко ме је дотакао?“
Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“
46Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“
47Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“
49Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“
50Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ 51Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“
53Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ 55Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.
