Zaqueo, el recaudador de impuestos
1Jesús llegó a Jericó y comenzó a atravesar la ciudad. 2Resulta que había allí un hombre llamado Zaqueo, jefe de los recaudadores de impuestos, que era muy rico. 3Estaba tratando de ver quién era Jesús, pero la multitud se lo impedía, pues era de baja estatura. 4Por eso se adelantó corriendo y se subió a un árbol sicómoro para poder verlo, ya que Jesús iba a pasar por allí.
5Llegando al lugar, Jesús miró hacia arriba y le dijo:
―Zaqueo, baja en seguida. Voy a quedarme hoy en tu casa.
6Así que se apresuró a bajar y, muy contento, recibió a Jesús en su casa.
7Al ver esto, todos empezaron a murmurar: «Ha ido a hospedarse con un pecador».
8Pero Zaqueo dijo resueltamente:
―Mira, Señor: Ahora mismo voy a dar a los pobres la mitad de mis bienes y, si en algo he defraudado a alguien, le devolveré cuatro veces la cantidad que sea.
9―Hoy ha llegado la salvación a esta casa —le dijo Jesús—, ya que este también es hijo de Abraham. 10Porque el Hijo del hombre vino a buscar y a salvar lo que se había perdido.
Parábola del dinero
11Como la gente lo escuchaba, pasó a contarles una parábola, porque estaba cerca de Jerusalén y la gente pensaba que el reino de Dios iba a manifestarse en cualquier momento. 12Así que les dijo: «Un hombre de la nobleza se fue a un país lejano para ser coronado rey y luego regresar. 13Llamó a diez de sus siervos y entregó a cada cual una buena cantidad de dinero.19:13 y entregó … de dinero. Lit. y les entregó diez minas (una mina equivalía al salario de unos tres meses). Les instruyó: “Haced negocio con este dinero hasta que yo vuelva”. 14Pero sus súbditos lo odiaban y mandaron tras él una delegación a decir: “No queremos a este por rey”.
15»A pesar de todo, fue nombrado rey. Cuando regresó a su país, mandó llamar a los siervos a quienes había entregado el dinero, para enterarse de lo que habían ganado. 16Se presentó el primero y dijo: “Señor, tu dinero19:16 dinero. Lit. mina; también en vv. 18,20,24. ha producido diez veces más”. 17“¡Hiciste bien, siervo bueno! —le respondió el rey—. Puesto que has sido fiel en tan poca cosa, te doy el gobierno de diez ciudades”. 18Se presentó el segundo y dijo: “Señor, tu dinero ha producido cinco veces más”. 19El rey le respondió: “A ti te pongo sobre cinco ciudades”.
20»Llegó otro siervo y dijo: “Señor, aquí tienes tu dinero; lo he tenido guardado, envuelto en un pañuelo. 21Es que te tenía miedo, porque eres un hombre muy exigente: tomas lo que no depositaste y cosechas lo que no sembraste”. 22El rey le contestó: “Siervo malo, con tus propias palabras te voy a juzgar. ¿Así que sabías que soy muy exigente, que tomo lo que no deposité y cosecho lo que no sembré? 23Entonces, ¿por qué no pusiste mi dinero en el banco, para que al regresar pudiera reclamar los intereses?” 24Dijo luego a los presentes: “Quitadle el dinero y dádselo al que recibió diez veces más”. 25“Señor —protestaron—, ¡él ya tiene diez veces más!” 26El rey contestó: “Os aseguro que a todo el que tiene, se le dará más, pero al que no tiene, se le quitará hasta lo que tiene. 27Pero, en cuanto a esos enemigos míos que no me querían por rey, traedlos aquí y matadlos delante de mí”».
La entrada triunfal
19:29-38 – Mt 21:1-9; Mr 11:1-10
19:35-38 – Jn 12:12-15
28Dicho esto, Jesús siguió adelante, subiendo hacia Jerusalén. 29Cuando se acercó a Betfagué y a Betania, junto al monte llamado de los Olivos, envió a dos de sus discípulos con este encargo: 30«Id a la aldea que está enfrente y, al entrar en ella, encontraréis atado un burrito en el que nadie se ha montado. Desatadlo y traedlo aquí. 31Y, si alguien os pregunta: “¿Por qué lo desatáis?”, decidle: “El Señor lo necesita”».
32Fueron y lo encontraron tal como él les había dicho. 33Cuando estaban desatando el burrito, los dueños les preguntaron:
―¿Por qué desatáis el burrito?
34―El Señor lo necesita —contestaron.
35Se lo llevaron, pues, a Jesús. Luego pusieron sus mantos encima del burrito y ayudaron a Jesús a montarse. 36A medida que avanzaba, la gente tendía sus mantos sobre el camino.
37Al acercarse él a la bajada del monte de los Olivos, todos los discípulos se entusiasmaron y comenzaron a alabar a Dios por tantos milagros que habían visto. Gritaban:
38―¡Bendito el Rey que viene en el nombre del Señor!19:38 Sal 118:26
―¡Paz en el cielo y gloria en las alturas!
39Algunos de los fariseos que estaban entre la gente reclamaron a Jesús:
―¡Maestro, reprende a tus discípulos!
40Pero él respondió:
―Os aseguro que, si ellos se callan, gritarán las piedras.
Jesús en el templo
19:45-46 – Mt 21:12-16; Mr 11:15-18; Jn 2:13-16
41Cuando se acercaba a Jerusalén, Jesús vio la ciudad y lloró por ella. 42Dijo:
―¡Cómo quisiera que hoy supieras lo que te puede traer paz! Pero eso ahora está oculto a tus ojos. 43Te sobrevendrán días en que tus enemigos levantarán un muro y te rodearán, y te encerrarán por todos lados. 44Te derribarán a ti y a tus hijos dentro de tus murallas. No dejarán ni una piedra sobre otra, porque no reconociste el tiempo en que Dios vino a salvarte.19:44 el tiempo … salvarte. Lit. el tiempo de tu visitación.
45Luego entró en el templo19:45 Es decir, en el área general del templo. y comenzó a echar de allí a los que estaban vendiendo. 46«Escrito está —les dijo—: “Mi casa será casa de oración”;19:46 Is 56:7 pero vosotros la habéis convertido en “cueva de ladrones”».19:46 Jer 7:11
47Todos los días enseñaba en el templo, y los jefes de los sacerdotes, los maestros de la ley y los dirigentes del pueblo procuraban matarlo. 48Sin embargo, no encontraban la manera de hacerlo, porque todo el pueblo lo escuchaba con gran interés.
Закхеј порезник
1Исус је ушао у Јерихон и пролазио градом. 2Ту је живео неки човек по имену Закхеј. Он је био главар порезнички и уз то веома богат. 3Трудио се да види ко је Исус, али није могао од народа, јер је био низак растом. 4Он зато потрчи напред и попне се на дивљу смокву да га види, јер је требало да Исус прође тим путем.
5Кад је Исус дошао до тог места, погледао је горе и рекао му: „Закхеју, брзо сиђи! Данас треба да останем у твојој кући.“ 6Закхеј брзо сиђе, па га радосно прими к себи. 7Сви који су то видели, почели су да негодују: „Дошао је у госте једном грешнику!“ 8Но, Закхеј устаде и рече Господу: „Ево, Господе, половину своје имовине поклањам сиромасима. А ако сам некога у чему преварио, вратићу четвероструко.“
9Исус рече: „Данас је дошло спасење овој кући, јер је и овај човек потомак Аврахамов. 10Наиме, Син Човечији је дошао да тражи и спасе изгубљене.“
Прича о повереном благу
11Онима који су слушали ово, Исус је испричао још једну причу. Био је, наиме, близу Јерусалима и народ је мислио да ће се Царство Божије појавити одмах. 12Исус рече: „Неки човек племићког порекла отпутује у далеку земљу да прими у наследство царство и да се врати. 13Позвао је својих десет слугу, дао им десет златника, и рекао им: ’Тргујте док се не вратим.’ 14Али његови суграђани су га мрзели, па су за њим послали изасланике да поруче: ’Нећемо да тај човек влада над нама!’ 15Кад је примио у наследство царство, човек се вратио. Одмах је послао по оне слуге којима је дао новац, да види шта је који зарадио.
16Први дође и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још десет златника.’
17Господар рече: ’Одлично, добри слуго! Пошто си био веран у најмањем, ево ти власт над десет градова.’
18Дође и други и рече: ’Господару, твој златник је зарадио још пет златника.’ 19Господар и овоме рече: ’Ти владај над пет градова.’
20Дође и трећи и рече: ’Господару, ево твога златника који сам сачувао у марами. 21Плашио сам те се, јер си тежак човек. Узимаш што ниси оставио и жањеш где ниси посејао.’
22Господар му рече: ’Зли слуго, судићу ти по твојим речима! Ти си знао да сам тежак човек, да узимам што нисам оставио и жањем где нисам посејао? 23Зашто ниси дао мој новац у мењачницу? Ја бих га по повратку подигао с каматом.’
24Онда рече присутнима: ’Узмите му златник и дајте ономе што има десет златника.’
25Они му рекоше: ’Господару, он већ има десет златника!’
26Господар одговори: ’Кажем вам да ће се дати свакоме који има, а узеће се од онога који нема. 27А оне моје непријатеље, који нису хтели да ја владам над њима, доведите овамо и погубите их преда мном.’“
Исусова служба у Јерусалиму
Исус славно улази у Јерусалим
28Кад је ово испричао, Исус је кренуо даље, настављајући према Јерусалиму. 29Када је био близу Витфаге и Витаније, код горе што се зове Маслинска, послао је двојицу ученика, 30рекавши им: „Идите у село које је пред вама. Кад уђете у њега, наћи ћете привезано магаре, које нико никад није јахао. Одвежите га и доведите. 31Ако вас неко упита: ’Зашто га одвезујете?’, ви му реците: ’Господу је потребно.’“
32Послани оду и нађу онако како им је било речено. 33Док су одвезивали магаре, упиташе их власници: „Зашто одвезујете магаре?“
34Они одговорише: „Господу треба.“
35Довели су магаре, пребацили своје огртаче преко њега и посадили Исуса на њ. 36Док је улазио у Јерусалим, народ је простирао своје огртаче по путу.
37Кад су дошли близу обронка Маслинске горе, са кога се силази у Јерусалим, све мноштво Исусових ученика поче да хвали Бога за сва чуда које су видели. Радовали су се и гласно узвикивали:
38„Благословен Цар
који долази у име Господње!
Мир на небу и слава на висини!“
39А неки фарисеји из гомиле рекоше: „Учитељу, забрани својим ученицима да то чине!“
40Исус им одговори: „Кажем вам: ако они ућуте, камење ће викати.“
41Када је дошао још ближе, угледао је град и заплакао над њим, 42говорећи: „О, граде, када би бар у овај дан схватио шта ти доноси мир! Ипак, ти то сада не можеш да видиш. 43Јер доћи ће дани, када ће твоји непријатељи подићи опкопе око тебе, опколиће те и навалити на тебе. 44Сравниће са земљом и тебе и твоје становништво, и неће оставити ни камен на камену, јер ниси спознао време када је Бог дошао к теби.“
Исус истерује трговце из храма
45Када је ушао у храм, почео је да истерује оне који су продавали. 46Рекао им је: „Написано је: ’Мој Дом биће Дом за молитву’, а ви сте од њега направили разбојничку пећину!“
47Сваког дана је поучавао у храму. Међутим, водећи свештеници и зналци Светог писма, заједно са народним главарима, гледали су да га убију. 48Ипак, нису могли да нађу начина како да то учине, јер га је сав народ с великом пажњом слушао.
