Jesús y la samaritana
1Jesús4:1 Jesús. Var. El Señor. se enteró de que los fariseos sabían que él estaba haciendo y bautizando más discípulos que Juan 2(aunque en realidad no era Jesús quien bautizaba, sino sus discípulos). 3Por eso se fue de Judea y volvió otra vez a Galilea. 4Como tenía que pasar por Samaria, 5llegó a un pueblo samaritano llamado Sicar, cerca del terreno que Jacob le había dado a su hijo José. 6Allí estaba el pozo de Jacob. Jesús, fatigado del camino, se sentó junto al pozo. Era cerca del mediodía.4:6 del mediodía. Lit. de la hora sexta; véase nota en 1:39. 7-8Sus discípulos habían ido al pueblo a comprar comida.
En eso llegó a sacar agua una mujer de Samaria, y Jesús le dijo:
―Dame un poco de agua.
9Pero, como los judíos no se tratan4:9 no se tratan. Alt. no se llevan bien. con los samaritanos, la mujer le respondió:
―¿Cómo se te ocurre pedirme agua, si tú eres judío y yo soy samaritana?
10―Si supieras lo que Dios puede dar, y conocieras al que te está pidiendo agua —contestó Jesús—, tú le habrías pedido a él, y él te habría dado agua que da vida.
11―Señor, ni siquiera tienes con qué sacar agua, y el pozo es muy hondo; ¿de dónde, pues, vas a sacar esa agua que da vida? 12¿Acaso eres tú superior a nuestro padre Jacob, que nos dejó este pozo, del cual bebieron él, sus hijos y su ganado?
13―Todo el que beba de esta agua volverá a tener sed —respondió Jesús—, 14pero el que beba del agua que yo le daré no volverá a tener sed jamás, sino que dentro de él esa agua se convertirá en un manantial del que brotará vida eterna.
15―Señor, dame de esa agua para que no vuelva a tener sed ni siga viniendo aquí a sacarla.
16―Ve a llamar a tu esposo, y vuelve acá —le dijo Jesús.
17―No tengo esposo —respondió la mujer.
―Bien has dicho que no tienes esposo. 18Es cierto que has tenido cinco, y el que ahora tienes no es tu esposo. En esto has dicho la verdad.
19―Señor, me doy cuenta de que tú eres profeta. 20Nuestros antepasados adoraron en este monte, pero vosotros los judíos decís que el lugar donde debemos adorar está en Jerusalén.
21―Créeme, mujer, que se acerca la hora en que ni en este monte ni en Jerusalén adoraréis al Padre. 22Vosotros adoráis lo que no conocéis; nosotros adoramos lo que conocemos, porque la salvación proviene de los judíos. 23Pero se acerca la hora, y ha llegado ya, en que los verdaderos adoradores rendirán culto al Padre en espíritu y en verdad,4:23 en espíritu y en verdad. Alt. por el Espíritu y la verdad; también en v. 24. porque así quiere el Padre que sean los que le adoren. 24Dios es espíritu, y quienes lo adoran deben hacerlo en espíritu y en verdad.
25―Sé que viene el Mesías, al que llaman el Cristo —respondió la mujer—. Cuando él venga nos explicará todas las cosas.
26―Ese soy yo, el que habla contigo —le dijo Jesús.
Los discípulos vuelven a reunirse con Jesús
27En esto llegaron sus discípulos y se sorprendieron de verlo hablando con una mujer, aunque ninguno le preguntó: «¿Qué pretendes?» o «¿De qué hablas con ella?»
28La mujer dejó su cántaro, volvió al pueblo y le decía a la gente:
29―Venid a ver a un hombre que me ha dicho todo lo que he hecho. ¿No será este el Cristo?
30Salieron del pueblo y fueron a ver a Jesús. 31Mientras tanto, sus discípulos le insistían:
―Rabí, come algo.
32―Yo tengo un alimento que vosotros no conocéis —replicó él.
33«¿Le habrán traído algo de comer?», comentaban entre sí los discípulos.
34―Mi alimento es hacer la voluntad del que me envió y terminar su obra —les dijo Jesús—. 35¿No decís vosotros: “Todavía faltan cuatro meses para la cosecha”? Yo os digo: ¡Abrid los ojos y mirad los campos sembrados! Ya la cosecha está madura; 36ya el segador recibe su salario y recoge el fruto para vida eterna. Ahora tanto el sembrador como el segador se alegran juntos. 37Porque, como dice el refrán: “Uno es el que siembra y otro el que cosecha”. 38Yo os he enviado a cosechar lo que no os costó ningún trabajo. Otros se han fatigado trabajando, y vosotros habéis cosechado el fruto de ese trabajo.
Muchos samaritanos creen en Jesús
39Muchos de los samaritanos que vivían en aquel pueblo creyeron en él por el testimonio que daba la mujer: «Me dijo todo lo que he hecho». 40Así que cuando los samaritanos fueron a su encuentro le insistieron en que se quedara con ellos. Jesús permaneció allí dos días, 41y muchos más llegaron a creer por lo que él mismo decía.
42―Ya no creemos solo por lo que tú dijiste —le decían a la mujer—; ahora lo hemos oído nosotros mismos, y sabemos que verdaderamente este es el Salvador del mundo.
Jesús sana al hijo de un funcionario
43Después de esos dos días, Jesús salió de allí rumbo a Galilea 44(pues, como él mismo había dicho, a ningún profeta se le honra en su propia tierra). 45Cuando llegó a Galilea, fue bien recibido por los galileos, pues estos habían visto personalmente todo lo que había hecho en Jerusalén durante la fiesta de la Pascua, ya que ellos habían estado también allí.
46Y volvió otra vez Jesús a Caná de Galilea, donde había convertido el agua en vino. Había allí un funcionario real, cuyo hijo estaba enfermo en Capernaún. 47Cuando este hombre se enteró de que Jesús había llegado de Judea a Galilea, fue a su encuentro y le suplicó que bajara a sanar a su hijo, pues estaba a punto de morir.
48―Nunca vais a creer a menos que veáis señales y prodigios —le dijo Jesús.
49―Señor —rogó el funcionario—, baja antes de que se muera mi hijo.
50―Vuelve a casa, que tu hijo vive —le dijo Jesús.
El hombre creyó lo que Jesús le dijo, y se fue. 51Cuando se dirigía a su casa, sus siervos salieron a su encuentro y le dieron la noticia de que su hijo estaba vivo. 52Cuando les preguntó a qué hora había comenzado su hijo a sentirse mejor, le contestaron:
―Ayer a la una de la tarde4:52 la una de la tarde. Lit. la hora séptima; véase nota en 1:39. se le quitó la fiebre.
53Entonces el padre se dio cuenta de que precisamente a esa hora Jesús le había dicho: «Tu hijo vive». Así que creyó él con toda su familia.
54Esta fue la segunda señal que hizo Jesús tras volver de Judea a Galilea.
Исус и Самарјанка
1Међутим, Исус је сазнао да су фарисеји чули да он задобија и крштава више ученика него Јован. 2(Уствари, сам Исус није крштавао, него његови ученици.) 3Тада је напустио Јудеју и отишао у Галилеју.
4Успут је морао да прође кроз Самарију. 5Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. 6Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне4,6 Дословно: Око шестог часа..
7Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“ 8(Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.)
9Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају4,9 Реч у грчком, у овом контексту, највероватније значи не служити се истом посудом. Јевреји су веровали да ће постати ритуално нечисти ако буду јели или пили из исте посуде са Самарјанима. са Самарјанима.)
10Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“
11Жена му рече: „Господе, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду? 12Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он сам је пио са њега, његови синови и његова стока.“
13Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети. 14А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“
15Жена му рече. „Господе, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“
16Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“
17Жена му рече: „Немам мужа.“
Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа. 18Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“
19Жена му рече: „Господе, видим да си пророк. 20Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“
21Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 22Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење. 23Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце. 24Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“
25Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“
26Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“
27Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“
28Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: 29„Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ 30Људи изађу из града и дођу к Исусу.
31У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“
32Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“
33Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“ 34Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља – жито је већ дозрело за жетву! 36Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно. 37Овако се обистињује изрека: ’један сеје, други жање.’ 38Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“
39Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“ 40Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана, 41па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи.
42Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“
Исус лечи сина царског чиновника
43Два дана касније, Исус оде оданде у Галилеју. 44Сам Исус је, наиме, говорио да је пророк без части у свом завичају. 45Када је, дакле, дошао у Галилеју, Галилејци су га лепо дочекали, јер су били у Јерусалиму током празника Пасхе и видели све што је Исус тамо учинио.
46Исус је поново дошао у Кану у Галилеји, где је претворио воду у вино. Тамо је био неки царски чиновник који је имао болесног сина у Кафарнауму. 47Када је чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и замоли га да дође и исцели његовог сина, јер је био на умору.
48Исус му рече: „Ако не видите знаке и чуда, ви нећете да верујете!“
49Чиновник му рече: „Господе, сиђи, док није умрло моје дете!“
50Исус му рече. „Врати се, твој син живи.“
Човек поверује речи коју му је Исус рекао и оде. 51Док се враћао, похрле му у сусрет његове слуге и јаве му да му је дете живо. 52Чиновник се онда распитивао за час када је детету кренуло на боље. Рекли су му да је грозница престала јуче око један сат поподне.4,52 У грчком У седмом часу.
53Отац је тада схватио да се то догодило оног часа када је Исус рекао: „Твој син живи.“ Тада је поверовао он и сви његови укућани.
54Ово је био други знак који је Исус учинио, након што је из Јудеје дошао у Галилеју.
