Segundo discurso de Eliú
1También dijo Eliú:
2«Vosotros los sabios, escuchad mis palabras;
vosotros los instruidos, prestadme atención.
3El oído distingue las palabras,
como saborea el paladar la comida.
4Examinemos juntos este caso;
decidamos entre nosotros lo mejor.
5»Job alega: “Soy inocente,
pero Dios se niega a hacerme justicia.
6Tengo que resultar un mentiroso,
a pesar de que soy justo;
sus flechas me hieren de muerte,
a pesar de que no he pecado”.
7¿Dónde hay alguien como Job,
que tiene el sarcasmo en la punta de la lengua?34:7 tiene … lengua. Lit. bebe sarcasmo como agua.
8Le encanta hacer amistad con los malhechores
y andar en compañía de los malvados.
9¡Y nos alega que ningún provecho saca el hombre
tratando de agradar a Dios!
10»Escuchadme, hombres entendidos:
¡Es inconcebible que Dios haga lo malo,
que el Todopoderoso cometa injusticias!
11Dios paga al hombre según sus obras;
lo trata como se merece.
12¡Ni pensar que Dios cometa injusticias!
¡El Todopoderoso no pervierte el derecho!
13¿Quién le dio poder sobre la tierra?
¿Quién lo puso a cargo de todo el mundo?
14Si pensara en retirarnos su espíritu,34:14 espíritu. Alt. Espíritu.
en quitarnos su hálito de vida,
15todo el género humano perecería,
¡la humanidad entera volvería a ser polvo!
16»Escucha esto, si eres sensato;
presta atención a lo que digo.
17¿Puede acaso gobernar quien detesta la justicia?
¿Condenarás entonces al Dios justo y poderoso,
18al que niega el valor de los reyes
y denuncia la maldad de los nobles?
19Dios no se muestra parcial con los príncipes
ni favorece a los ricos más que a los pobres.
¡Unos y otros son obra de sus manos!
20Perecen de pronto, en medio de la noche;
la gente se estremece y muere;
los poderosos son derrocados
sin intervención humana.
21»Los ojos de Dios ven los caminos del hombre;
él vigila cada uno de sus pasos.
22No hay lugares oscuros ni sombras profundas
que puedan esconder a los malhechores.
23Dios no tiene que examinarlos
para someterlos a juicio.
24No tiene que indagar para derrocar a los poderosos
y sustituirlos por otros.
25Dios toma nota de todo lo que hacen;
por la noche los derroca, y quedan aplastados;
26los castiga por su maldad
para escarmiento de todos,34:26 para escarmiento de todos. Lit. en un lugar visible.
27pues dejaron de seguirlo
y no tuvieron en cuenta sus caminos.
28Hicieron llegar a su presencia
el clamor de los pobres y necesitados,
y Dios lo escuchó.
29¿Pero quién puede condenarlo
si él decide guardar silencio?
¿Quién puede verlo si oculta su rostro?
Él está por encima de pueblos y personas,
30para que no reinen los malvados
ni le tiendan trampas a su pueblo.
31»Supongamos que le dijeras:
“Soy culpable; no volveré a ofenderte.
32Enséñame lo que no alcanzo a percibir;
si he cometido algo malo, no volveré a hacerlo”.
33¿Tendría Dios que recompensarte
como tú quieres que lo haga,
aunque lo hayas rechazado?
No seré yo quien lo decida, sino tú,
así que expresa lo que piensas.
34»Que me digan los sabios
y vosotros los entendidos que me escucháis:
35“Job no sabe lo que dice;
en sus palabras no hay inteligencia”.
36¡Que sea Job examinado,
pues como un malvado ha respondido!
37A su pecado ha añadido rebeldía;
en nuestra propia cara se ha burlado de nosotros,
y se ha excedido en sus palabras contra Dios».
1Елијуј је наставио своје казивање:
2„Ви мудри, послушајте речи моје;
ви учени, обратите пажњу!
3Јер, беседе се ухом пропитују,
ко што непцем пробају се јела.
4Шта је право, сами разлучимо,
међу собом препознајмо добро.
5Ето, Јов је рекао: ’Праведан сам,
а Бог ми је ускратио моју правду!
6Зар бих о својој правди лагао?
На смрт сам прободен,
а згрешио нисам.’
7Попут Јова има ли човека,
што поругу пије као да је вода;
8који иде за друштвом злотвора,
пријатељује с покварењацима?
9Јер је казао: ’Никаква је корист за човека
да Богу угађа!’
10Зато ме чујте, људи разумног срца:
далеко била од Бога поквареност
и неправедност од Свемоћног!
11Јер по делу он човеку враћа,
човеку узвраћа по путу његовом.
12Бог заиста не ради злобно
и Свемоћни не изврће правду.
13Ко је њему поверио земљу?
Ко ли га је поставио над читавим светом?
14Када би се срцем томе посветио,
па свој дух и дах свој себи задржао,
15свако би тело нестало,
човечанство цело у прах би се вратило.
16Саслушај ме ако разум имаш,
почуј добро речи моје.
17Хоће ли да влада онај који правду мрзи?
Зар ћеш кривим да прогласиш свемогућег Праведника?
18Па он цару каже: ’Ништаријо’,
и племићу: ’Зликовче!’
19Он пристрасан није према главарима
и не повлађује богатом пред сиротим,
јер његових руку сви су они дело.
20Усред ноћи у трену умиру,
скончавају људи потрешени,
моћник нестаје без ичије руке.
21Јер очи његове пут човеков прате,
сваки корак његов он посматра.
22Нема мрака, нема помрчине
злотвора да скрије.
23Јер Бог не одлаже време
кад му човек на суд дође.
24Без истраге моћнике обара,
на њихово место он друге поставља.
25Јер дела њихова њему су знана,
преко ноћи он их одбацује,
сатрвени буду.
26Потире их због њихове злобе,
тамо где и други виде,
27јер су се од њега окренули,
јер нису марили за све његове путеве;
28јер је због њих до њега дошао вапај сиромаха
и плач убогих он је чуо.
29А када он умири, ко да узнемири?
Кад лице сакрије, ко ће да га нађе?
А тако бива и за народ и за човека,
30да безбожник не завлада
и народу не постави замке.
31Зар сме неко Богу да каже:
’Трпео сам, ал’ грешити више нећу.
32Поучи ме оном што не видим;
ако ли сам чинио неправду, више нећу.’
33Хоће ли ти по твоме узвратити
јер ти ово одбијаш?
Али ти бираш, а не ја,
па сада говори оно што знаш.
34Разумни људи ће ми рећи,
а и човек мудар што ме слуша:
35’Немудро збори Јов!
Без поуке су његове речи!’
36О, да би довека Јов кушан био
кад већ одговара као један од покварењака!
37Јер је греху своме и преступ додао,
међу нама он пљеска рукама
и речима многим обасипа Бога.“
