Liberación de Jeremías
1La palabra del Señor vino a Jeremías después de que Nabuzaradán, el comandante de la guardia, lo había dejado libre en Ramá. Allí lo había encontrado Nabuzaradán preso y encadenado, entre todos los cautivos de Judá y Jerusalén que eran deportados a Babilonia. 2El comandante de la guardia tomó aparte a Jeremías, y le dijo: «El Señor tu Dios decretó esta calamidad para este lugar, 3y ahora el Señor ha cumplido sus amenazas. Todo esto os ha pasado porque pecasteis contra el Señor y desobedecisteis su voz. 4No obstante, hoy te libero de las cadenas que te sujetan las manos. Si quieres venir conmigo a Babilonia, ven, que yo te cuidaré. Pero, si no quieres, no lo hagas. Mira, tienes ante tus ojos toda la tierra: ve adonde más te convenga».
5Como Jeremías no se decidía, Nabuzaradán añadió: «Vuelve junto a Guedalías hijo de Ajicán, nieto de Safán, a quien el rey de Babilonia ha nombrado gobernador de las ciudades de Judá, y vive con él y con tu pueblo, o ve adonde más te convenga».
Luego el comandante de la guardia le dio provisiones y un regalo, y lo dejó en libertad. 6Jeremías se fue entonces junto a Guedalías hijo de Ajicán, en Mizpa, y se quedó con él, en medio del pueblo que había permanecido en el país.
Asesinato de Guedalías
40:7-9; 41:1-3 – 2R 25:22-26
7Cuando todos los jefes y soldados del ejército que estaban en el campo se enteraron de que el rey de Babilonia había puesto a Guedalías hijo de Ajicán como gobernador del país, y de que le había confiado el cuidado de hombres, mujeres y niños, así como de los más pobres del país que no habían sido deportados a Babilonia, 8fueron a Mizpa para presentarse ante Guedalías. Entre ellos estaban: Ismael hijo de Netanías, Johanán y Jonatán hijos de Carea, Seraías hijo de Tanjumet, los hijos de Efay de Netofa, y Jezanías, hijo de un hombre de Macá, y sus hombres. 9Guedalías hijo de Ajicán, nieto de Safán, les hizo este juramento a ellos y a sus tropas: «No temáis a los babilonios. Si os quedáis en el país y servís al rey de Babilonia, os aseguro que os irá bien. 10Yo me quedaré en Mizpa, para representaros ante los babilonios que vengan hasta acá. Pero vosotros, comenzad a almacenar en recipientes vino, frutos de verano y aceite, y vivid en las ciudades que habéis ocupado».
11Todos los judíos que estaban en Moab, Amón y Edom, y en todos los otros países, se enteraron también de que el rey de Babilonia había dejado un remanente en Judá, y nombrado como gobernador a Guedalías hijo de Ajicán, nieto de Safán. 12Entonces todos estos judíos regresaron a la tierra de Judá, de todos los países donde estaban dispersos. Al llegar, se presentaron en Mizpa ante Guedalías, y también almacenaron vino y frutos de verano en abundancia.
13Johanán hijo de Carea, y todos los demás jefes militares que estaban en el campo, se presentaron ante Guedalías en Mizpa, 14y le dijeron:
―¿No sabes que Balís, rey de Amón, ha mandado a Ismael hijo de Netanías, para matarte?
Pero Guedalías hijo de Ajicán no les creyó. 15Y allí en Mizpa, Johanán hijo de Carea le propuso en secreto a Guedalías:
―Déjame ir a matar a Ismael hijo de Netanías. ¡Nadie tiene que enterarse! ¿Por qué vamos a permitir que te asesine? Eso causaría la dispersión de todos los judíos que se han reunido a tu alrededor, y acabaría con lo que queda de Judá.
16Pero Guedalías hijo de Ajicán le respondió a Johanán hijo de Carea:
―¡Ni lo pienses! ¡Lo que dices acerca de Ismael es mentira!
Јеремија ослобођен
1Реч од Господа је дошла Јеремији након што га је Навузардан, заповедник телесне страже, ослободио из Раме, када је био окован ланцима међу изгнаницима из Јерусалима и Јуде, који су поведени у Вавилон, у изгнанство. 2Наиме, заповедник телесне страже је узео Јеремију и рекао му: „Господ, твој Бог, је најавио ово зло овом месту. 3Господ је то и остварио. Учинио је како је најавио јер сте сагрешили Господу. Нисте послушали његов глас и све ово вас је задесило. 4Ево, данас те ослобађам окова који су ти на рукама. Ако ти је по вољи да пођеш са мном у Вавилон, ти пођи. Пазићу на тебе. А ако ти није по вољи да са мном пођеш у Вавилон, ти остани. Осмотри сву ту земљу пред собом, па где ти је добро и где ти је по вољи да идеш, ти иди.“ 5И пре него што се он окрену да се врати, Навузардан је наставио: „Врати се Годолији, Ахикамовом сину и Сафановом унуку кога је вавилонски цар поставио над градовима Јуде. Остани са њим, међу народом, или иди где год ти је драго да идеш.“
Онда му је заповедник телесне страже дао храну и дар, па га је отпустио. 6Јеремија је отишао Годолији, Ахикамовом сину, у Миспу. Остао је са њим, међу народом који је преостао у земљи.
Годолија убијен
7Сви војни заповедници који су били у пољу, и њихови људи су чули да је вавилонски цар поставио за намесника Годолију, Ахикамовог сина, да управља мушкарцима, женама, децом и неким сиромасима из земље који нису поведени у вавилонско изгнанство. 8Тада су Годолији у Миспу са својим људима дошли Нетанијин син Исмаило, Каријини синови Јоанан и Јонатан, Тануметов син Сораја, синови Јофије Нетофаћанина и Махаћанинов син Језанија. 9А Годолија, Ахикамов син и Сафанов унук, се заклео њима и њиховим људима, рекавши: „Не бојте се да служите Халдејцима; останите у земљи и служите вавилонском цару, и биће вам добро. 10Ево, ја остајем у Миспи да вас представљам пред Халдејцима кад буду долазили код нас. А ви прикупљајте вино, летње воће40,10 Урме и маслине. и уље, стављајте их у своје посуде и живите у својим градовима које сте освојили.“
11Тако су и сви Јудејци из Моава, они међу Амонцима, они у Едому и у свим земљама чули да је цар Вавилона одобрио остатак живља у Јуди, те да је над њима поставио Годолију, Ахикамовог сина и Сафановог унука. 12Сви Јудејци су се вратили из свих места у која су били протерани. Дошли су у Јудину земљу, код Годолије у Миспу, па су скупили вино и летње воће у изобиљу.
13Годолији у Миспу су дошли и Каријин син Јоанан и сви заповедници војске која је била у пољу. 14Рекли су му: „Знаш ли да је Валис, цар Амонаца, послао Нетанијиног сина Исмаила да те убије?“ Али Ахикамов син Годолија им није поверовао.
15Каријин син Јоанан је у тајности казао Годолији у Миспи: „Молим те, допусти ми да убијем Нетанијиног сина Исмаила. Нико неће сазнати. Зашто да он убије тебе, па да се расеју сви Јудејци који су се окупили око тебе и тако пропадне Јудин остатак?“
16Али Ахикамов син Годолија одврати Јоанану, Каријином сину: „Не чини тако нешто! Неистину говориш о Исмаилу.“
