Carta a los exiliados
1Esta es la carta que el profeta Jeremías envió desde Jerusalén al resto de los ancianos que estaban en el exilio, a los sacerdotes y los profetas, y a todo el pueblo que Nabucodonosor había desterrado de Jerusalén a Babilonia. 2Esto sucedió después de que el rey Jeconías había salido de Jerusalén, junto con la reina madre, los eunucos, los jefes de Judá y de Jerusalén, los artesanos y los herreros. 3La carta fue enviada por medio de Elasá hijo de Safán, y de Guemarías hijo de Jilquías, a quienes Sedequías, rey de Judá, había enviado al rey Nabucodonosor, rey de Babilonia. La carta decía:
4Así dice el Señor Todopoderoso, el Dios de Israel, a todos los que he deportado de Jerusalén a Babilonia: 5«Construid casas y habitadlas; plantad huertos y comed de su fruto. 6Casaos, y tened hijos e hijas; y casad a vuestros hijos e hijas, para que a su vez ellos os den nietos. Multiplicaos allá, y no disminuyáis. 7Además, buscad el bienestar de la ciudad adonde os he deportado, y pedid al Señor por ella, porque vuestro bienestar depende del bienestar de la ciudad». 8Así dice el Señor Todopoderoso, el Dios de Israel: «No os dejéis engañar por los profetas ni por los adivinos que están entre vosotros. No hagáis caso de los sueños que ellos tienen.29:8 que ellos tienen. Lit. que vosotros hacéis soñar. 9Lo que ellos os profetizan en mi nombre es una mentira. Yo no los he enviado», afirma el Señor.
10Así dice el Señor: «Cuando a Babilonia se le hayan cumplido los setenta años, yo os visitaré; y haré honor a mi promesa en vuestro favor, y os haré volver a este lugar. 11Porque yo sé muy bien los planes que tengo para vosotros —afirma el Señor—, planes de bienestar y no de calamidad, a fin de daros un futuro y una esperanza. 12Entonces me invocaréis, y vendréis a suplicarme, y yo os escucharé. 13Me buscaréis y me encontraréis cuando me busquéis de todo corazón. 14Me dejaré encontrar —afirma el Señor—, y os haré volver del cautiverio.29:14 os haré volver del cautiverio. Alt. cambiaré vuestra suerte. Yo os reuniré de todas las naciones y de todos los lugares adonde os haya dispersado, y os haré volver al lugar del cual os deporté», afirma el Señor.
15Podréis decir: «El Señor nos ha dado profetas en Babilonia», 16pero esto es lo que dice el Señor acerca del rey que ocupa el trono de David, y acerca de todo el pueblo que aún queda en esta ciudad, es decir, de vuestros hermanos que no fueron con vosotros al exilio. 17Así dice el Señor Todopoderoso: «Voy a mandar contra ellos la espada, el hambre y la pestilencia. Haré que sean como higos podridos, que de tan malos no se pueden comer. 18Los perseguiré con espada, hambre y pestilencia, y haré que sean motivo de espanto para todos los reinos de la tierra, y que sean maldición y objeto de horror, de burla y de escarnio en todas las naciones por donde yo los disperse. 19Porque no habéis escuchado las palabras que, una y otra vez, os envié por medio de mis siervos los profetas —afirma el Señor—.
20»Pero ahora todos vosotros los exiliados que hice deportar de Jerusalén a Babilonia, ¡obedeced mi palabra!» 21Así dice el Señor Todopoderoso, el Dios de Israel, acerca de Acab hijo de Colaías, y de Sedequías hijo de Maseías, que os profetizan una mentira en mi nombre: «Voy a entregarlos en manos de Nabucodonosor, rey de Babilonia, y él los matará ante vuestros propios ojos. 22Por culpa de ellos, todos los deportados de Judá que están en Babilonia pronunciarán esta maldición: “Que haga el Señor contigo lo mismo que hizo con Sedequías y Acab, a quienes el rey de Babilonia asó en el fuego”. 23Porque cometieron una infamia en Israel: adulteraron con la mujer de su prójimo y dijeron mentiras en mi nombre, cosas que jamás les ordené. Yo lo sé, y de eso soy testigo», afirma el Señor.
Mensaje de Semaías
24También a Semaías hijo de Nejelán le comunicarás 25que así dice el Señor Todopoderoso, el Dios de Israel: «Tú, en tu propio nombre, enviaste cartas a todo el pueblo que está en Jerusalén, al sacerdote Sofonías hijo de Maseías, y a todos los sacerdotes. En esas cartas decías: 26“El Señor te ha puesto como sacerdote en lugar del sacerdote Joyadá, para que vigiles en la casa del Señor. A todo loco que se haga pasar por profeta, lo pondrás en el cepo y en el calabozo. 27¿Por qué, pues, no has reprendido a Jeremías de Anatot, que entre vosotros se hace pasar por profeta? 28Resulta que él nos envió un mensaje a Babilonia, el cual decía: ‘La deportación va a durar mucho tiempo; así que construid casas, y habitadlas; plantad huertos y comed de su fruto’ ”».
29El sacerdote Sofonías leyó esta carta al profeta Jeremías. 30Entonces vino a Jeremías la palabra del Señor:
31«Comunícales a todos los deportados que así dice el Señor acerca de Semaías de Nejelán: “Puesto que Semaías os ha profetizado sin que yo lo haya enviado, y os ha hecho confiar en una mentira, 32yo, el Señor, castigaré a Semaías de Nejelán y a su descendencia, porque ha incitado al pueblo a rebelarse contra mí. Ninguno de su familia vivirá para contar el bien que le haré a mi pueblo”», afirma el Señor.
Писмо изгнаницима
1Ово су речи писма које је пророк Јеремија послао из Јерусалима остатку старешина у изгнанству, свештеницима, пророцима и свем народу који је из Јерусалима у Вавилон одвео Навуходоносор – 2након одласка цара Јехоније, царице мајке, дворана, главара Јуде и Јерусалима, заједно са тесарима и ковачима из Јерусалима – 3по Сафановом сину Елеаси и Гемарији, Хелкијином сину, које је цар Јуде Седекија послао у Вавилон код Навуходоносора, вавилонског цара. А писало је:
4Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља, свим изгнаницима које сам из Јерусалима послао у изгнанство, у Вавилон: 5„Градите куће и кућите се! Баште садите и једите њихов плод! 6Жените се, рађајте синове и ћерке. Жените своје синове и своје ћерке удајите, да и они изроде синове и ћерке. Множите се тамо и не умањујте се. 7Тражите благостање граду у који сам вас послао у изгнанство. Молите се за њега Господу, јер ће његово благостање бити и ваше благостање.“ 8Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Нека вас не варају ваши пророци, који су међу вама и ваши тумачи снова. Не слушајте своје снове што их сањате 9јер вам они пророкују лажно у моје име. Ја их нисам послао – говори Господ.“
10Овако каже Господ: „Када се наврши вавилонских седамдесет година, заузећу се за вас и остварићу над вама моју добру реч. Вратићу вас на ово место. 11Јер ја знам науме које сам за вас осмислио – говори Господ – добре науме, а не лоше, да вам дам будућност пуну наде. 12А ви ћете ме призивати, долазићете да ми се молите, а ја ћу вас услишити. 13Тражићете ме и пронаћи ћете ме јер ћете ме тражити свим својим срцем! 14Даћу вам да ме пронађете – говори Господ. Вратићу ваше изгнанике и сабраћу вас из свих народа и свих места у које сам вас изагнао – говори Господ – и довешћу вас на место са којег сам вас и послао у изгнанство.“
15Ипак ви говорите: „Господ нам је у Вавилону подигао пророке.“ 16Али овако каже Господ цару који седи на Давидовом престолу и свем народу што живи у овом граду, твојим сународницима који нису с тобом отишли у изгнанство: 17Овако каже Господ над војскама: „Ево, шаљем на њих мач, глад и помор. Учинићу да су као труле смокве, нејестиве колико су лоше. 18Гонићу их мачем, глађу и помором; претворићу их у призор грозоте за сва царства света, у клетву, у пустош, у ругло и подсмех за све народе међу које сам их изагнао. 19Јер нису слушали моје речи – говори Господ – које сам им упорно слао и слао по пророцима, својим слугама. Нисте слушали – говори Господ.
20Сви ви, изгнаници, чујте реч Господњу коју сам из Јерусалима послао у Вавилон: 21Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља за Колајиног сина Ахава и за Масијиног сина Седекију, за оне који вам у моје име пророкују лаж: предаћу их у руке Навуходоносора, цара Вавилона. А он ће да их погуби пред вашим очима. 22Баш њих ће сви изгнани Јудејци, који су у Вавилону, узимати за клетву, кад говоре: ’Нека ти Господ учини као Седекији и Ахаву, које је у ватри спалио вавилонски цар!’, 23јер су учинили срамоту у Израиљу. Учинили су прељубу са женама својих ближњих, у моје су име објављивали лажну поруку коју им ја нисам заповедио. И ја то знам и томе сам сведок – говори Господ.“
Порука Семаји
24„А Семаји из Нелама реци: 25’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: зато што си у своје име слао писма свем народу који је у Јерусалиму, Масијином сину Софонији и свим свештеницима, говорећи:
26Господ те је поставио за свештеника уместо свештеника Јодаја, да у Дому Господњем пазите на сваког лудака који пророкује. А ти га баци у окове, па му окуј и врат. 27А зашто онда ниси запретио Јеремији Анатоћанину који вам пророкује? 28Јер он је нама у Вавилону поручио: „Задуго још градите куће и кућите се! Баште садите и једите њихов плод.“’“
29Свештеник Софонија је прочитао ово писмо пророку Јеремији.
30И реч Господња је дошла Јеремији: 31„Пошаљи свим изгнаницима поруку: ’Господ каже за Семају из Нелама: зато што вам је Семаја овако пророковао – а ја га нисам послао, већ вас је он навео да се поуздате у лаж – 32зато овако каже Господ: ево, ја ћу судити Семаји из Нелама и његовим потомцима. Никог свог више неће имати живог у овом народу и неће видети добро које ћу да учиним за свој народ – говори Господ – јер је позивао на побуну против Господа.’“
