Jeremías 18 – CST & NSP

Nueva Versión Internacional (Castilian)

Jeremías 18:1-23

Parábola del alfarero

1Esta es la palabra del Señor, que vino a Jeremías: 2«Baja ahora mismo a la casa del alfarero, y allí te comunicaré mi mensaje».

3Entonces bajé a la casa del alfarero, y lo encontré trabajando en el torno. 4Pero la vasija que estaba modelando se le deshizo en las manos; así que volvió a hacer otra vasija, hasta que le pareció que le había quedado bien.

5En ese momento, la palabra del Señor vino a mí, y me dijo: 6«Pueblo de Israel, ¿acaso no puedo hacer con vosotros lo mismo que hace este alfarero con el barro? —afirma el Señor—. Vosotros, pueblo de Israel, sois en mis manos como el barro en las manos del alfarero. 7En un momento puedo hablar de arrancar, derribar y destruir a una nación o a un reino; 8pero, si la nación de la cual hablé se arrepiente de su maldad, también yo me arrepentiré del castigo que había pensado infligirles. 9En otro momento puedo hablar de construir y plantar a una nación o a un reino. 10Pero, si esa nación hace lo malo ante mis ojos y no me obedece, me arrepentiré del bien que había pensado hacerles. 11Y ahora habla con los habitantes de Judá y de Jerusalén, y adviérteles que así dice el Señor: “Estoy preparando una calamidad contra vosotros, y elaborando un plan en contra de vosotros. ¡Volveos ya de vuestro mal camino; enmendad vuestra conducta y vuestras acciones!” 12Ellos objetarán: “Es inútil. Vamos a seguir nuestros propios planes”, y cada uno cometerá la maldad que le dicte su obstinado corazón».

13Por eso, así dice el Señor:

«Preguntad entre las naciones:

¿Quién ha oído algo semejante?

La virginal Israel

ha cometido algo terrible.

14¿Acaso la nieve del Líbano

desaparece de las colinas escarpadas?

¿Se agotan las aguas frías

que fluyen de las montañas?18:14 ¿Se agotan … montañas? Texto de difícil traducción.

15Sin embargo, mi pueblo me ha olvidado;

quema incienso a ídolos inútiles.

Ha tropezado en sus caminos,

en los senderos antiguos,

para andar por sendas

y caminos escabrosos.

16Así ha dejado desolado su país;

lo ha hecho objeto de burla constante.

Todo el que pase por él

meneará atónito la cabeza.

17Como un viento del este,

los esparciré delante del enemigo.

En el día de su calamidad

les daré la espalda y no la cara».

18Ellos dijeron: «Vamos, tramemos un plan contra Jeremías. Porque no le faltará la ley al sacerdote, ni el consejo al sabio, ni la palabra al profeta. Ataquémoslo de palabra, y no hagamos caso de nada de lo que diga».

19¡Señor, préstame atención!

¡Escucha a los que me acusan!

20¿Acaso el bien se paga con el mal?

¡Pues ellos me han cavado una fosa!

Recuerda que me presenté ante ti

para interceder por ellos,

para apartar de ellos tu ira.

21Por eso, entrega ahora a sus hijos al hambre;

abandónalos a merced de la espada.

Que sus esposas se queden viudas y sin hijos;

que sus maridos mueran asesinados,

y que sus jóvenes caigan en combate

a filo de espada.

22¡Que se oigan los gritos desde sus casas,

cuando de repente mandes contra ellos

una banda de asaltantes!

Han cavado una fosa para atraparme,

y han puesto trampas a mi paso.

23Pero tú, Señor, conoces

todos sus planes para matarme.

¡No perdones su iniquidad,

ni borres de tu presencia sus pecados!

¡Que caigan derribados ante ti!

¡Enfréntate a ellos en el momento de tu ira!

New Serbian Translation

Књига пророка Јеремије 18:1-23

Код грнчара

1Реч од Господа је дошла Јеремији: 2„Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ 3Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. 4А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.

5Дошла ми је реч Господња и рекла: 6„Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! 7У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; 8а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. 9Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.

11Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’ 12А они ће рећи: ’Ништа од тога! Живећемо по мислима својим и свако ће да поступа самовољно по злоби свог срца!’“

13Зато овако каже Господ:

„Распитај се међу народима

је ли ико икад чуо за овако нешто,

нечувено страшно

што је учинила девица израиљска?!

14Да ли копни снег

са каменитих ливанских стрмина,

пресуше ли хладне воде

туђинских брзака?

15А мој је народ мене заборавио!

Ништавилу каде,

које их је и саплело на њиховим путевима,

на старим траговима,

да следе стазе

пута ненасутог;

16да земљу своју опустоше,

па да довека звижди свако ко поред ње прође,

па да се ужасне

и да клима главом.

17Као источни ветар

ћу их расејати пред непријатељем.

Гледаћу им леђа, а не лице,

у дан њихове пропасти.“

18А они су рекли: „Хајде да заверу скујемо против Јеремије! Јер неће нестати поука свештеника, савет мудрог и порука пророка. Хајде да га оклевећемо и да не маримо на његове речи!“

19Али ти за мене мари, Господе,

и послушај вику мојих крвника!

20Добро ли се злом одужује?

А мени су јаму ископали!

Ти се сети када сам пред тобом стајао

и добро за њих тражио:

да окренеш свој гнев од њих.

21Нека им деца гладују!

У биткама на мач нек налете.

Нек им жене ојалове, удовице буду.

Мужеве њихове нека смрт покоси,

а младиће нек им мач сатре у боју.

22Нек се чује нарицање из њихових кућа,

јер ћеш на њих изненада довести пљачкаше.

Јер су јаму ископали да ме заробе,

и сакрили замке испред мојих ногу.

23Али ти, Господе, знаш

шта су против мене наумили – да ме убију.

Не покривај им кривицу

и њихов грех не бриши пред собом,

нек се због њих сруше ту пред тобом;

па се с њима обрачунај у дан гнева свога.