1El Señor me dijo: «Aunque Moisés y Samuel se presentaran ante mí, no tendría compasión de este pueblo. ¡Échalos de mi presencia! ¡Que se vayan! 2Y, si te preguntan: “¿A dónde iremos?”, adviérteles que así dice el Señor:
»“Los destinados a la muerte, a la muerte;
los destinados a la espada, a la espada;
los destinados al hambre, al hambre;
los destinados al cautiverio, al cautiverio”.
3»Enviaré contra ellos cuatro clases de calamidades —afirma el Señor—: la espada para matar, los perros para arrastrar, las aves del cielo para devorar y las bestias de la tierra para destruir. 4Los convertiré en motivo de espanto para todos los reinos de la tierra, por causa de lo que Manasés hijo de Ezequías, rey de Judá, hizo en Jerusalén.
5»¿Quién tendrá compasión de ti, Jerusalén?
¿Quién llorará por ti?
¿Quién se detendrá a preguntar por tu salud?
6Tú me has rechazado,
te has vuelto atrás
—afirma el Señor—.
Extenderé mi mano contra ti,
y te destruiré;
estoy cansado de tener compasión de ti.
7Te aventaré con la horquilla
por las puertas de la ciudad.
A ti te dejaré sin hijos,
y a mi pueblo lo destruiré,
porque no cambió su conducta.
8Haré que sus viudas sean más numerosas
que la arena de los mares;
en pleno día enviaré destrucción
contra las madres de los jóvenes.
De repente haré que caigan sobre ellas
la angustia y el pavor.
9Se desmaya la que tuvo siete hijos;
se queda sin aliento.
Su sol se pone en pleno día;
¡se queda avergonzada y humillada!
A sus sobrevivientes los entregaré a la espada
delante de sus enemigos»,
afirma el Señor.
10¡Ay de mí, madre mía,
que me diste a luz
como hombre de contiendas y disputas
contra toda la nación!
No he prestado ni me han prestado,
pero todos me maldicen.
11El Señor dijo:
«De veras te libraré para bien;
haré que el enemigo te suplique
en tiempos de calamidad y de angustia.
12»¿Puede el hombre romper el hierro,
el hierro del norte, y el bronce?
13Por causa de todos tus pecados
entregaré como botín, sin coste alguno,
tu riqueza y tus tesoros,
por todo tu territorio.
14Haré que sirvas15:14 Haré que sirvas (mss. hebreos, LXX y Siríaca); Haré pasar (TM). a tus enemigos
en una tierra que no conoces,
porque en mi ira un fuego se ha encendido,
y arde contra vosotros».
15Tú comprendes, Señor;
¡acuérdate de mí, y cuídame!
¡Toma venganza de los que me persiguen!
Por causa de tu paciencia,
no permitas que sea yo arrebatado;
mira que por ti sufro injurias.
16Al encontrarme con tus palabras,
yo las devoraba;
ellas eran mi gozo
y la alegría de mi corazón,
porque yo llevo tu nombre,
Señor Dios Todopoderoso.
17No he formado parte de grupos libertinos,
ni me he divertido con ellos;
he vivido solo, porque tú estás conmigo
y me has llenado de indignación.
18¿Por qué no cesa mi dolor?
¿Por qué es incurable mi herida?
¿Por qué se resiste a sanar?
¿Serás para mí un torrente engañoso
de aguas no confiables?
19Por eso, así dice el Señor:
«Si te arrepientes,
yo te restauraré y podrás servirme.
Si evitas hablar en vano,
y hablas lo que en verdad vale,
tú serás mi portavoz.
Que ellos se vuelvan hacia ti,
pero tú no te vuelvas hacia ellos.
20Haré que seas para este pueblo
como invencible muro de bronce;
pelearán contra ti,
pero no te podrán vencer,
porque yo estoy contigo
para salvarte y librarte
—afirma el Señor—.
21Te libraré del poder de los malvados;
¡te rescataré de las garras de los violentos!»
1Господ ми је рекао: „Ако би Мојсије и Самуило стали пред мене не би се моја душа приклонила овом народу. Отерај их од мене! Нека иду. 2А ако ти кажу: ’А где да идемо?’, ти им одговори: ’Овако каже Господ:
У смрт, ко је за смрт;
под мач, ко је за мач;
у глад, ко је за глад;
у изгнанство, ко је за изгнанство.’
3Навалићу на њих четири ствари – говори Господ – мач што убија, псе што тргају, птице небеске и звери земаљске што прождиру и тамане. 4Учинићу их призором грозоте за сва царства света због Јудиног цара Манасије, сина Језекијиног, због оног што је урадио у Јерусалиму.
5О, Јерусалиме, ко ће да ти се смилује?!
Ко ће да те пожали
и ко да ти сврати и упита те за здравље?
6Ти си мене напустио – говори Господ –
устукнуо си,
а ја ћу замахнути руком на тебе
и разорићу те.
Уморило ме је да ти попуштам.
7Развејаћу их вилама на вратима земље.
Побићу децу мом народу,
сатрћу их јер се не кају
због својих путева.
8Више него морског песка
биће преда мном удовица,
мајки младића против којих ћу довести
затирача усред дана.
Учинићу да се изненада на њих
стровале мука и ужас.
9Клонула је она што је седморо родила,
дах је испустила,
сунце јој је зашло још за дана.
Посрамљена је, зацрвенела се,
а њихов остатак ћу дати мачу њихових непријатеља
– говори Господ.“
10Куку мајко, што си ме родила!
Човек сам неслоге,
човек око ког се гложи цела земља!
Нит’ сам позајмљивао, нит’ су ми позајмљивали,
а сваки ме проклиње.
11Господ одговори:
„Ослободићу те заиста за твоје добро.
Заиста ћу дати да те непријатељ моли
у време погрома и у време невоље.
12Сломи ли ко гвожђе,
гвожђе са севера и бронзу15,12 Или: мјед, најчешће легура бакра и цинка.?
13Твоја добра и имања твоја
дајем као плен, у бесцење,
за све твоје грехе
по свим твојим границама.
14Предаћу те непријатељима твојим
у земљи коју не знаш,
да им служиш;
јер мој гнев је ватру запалио
и против тебе она букти.“
15О, Господе, ти знаш, ти ме се сети.
Сети ме се и освети се за мене онима што ме киње.
Не дај да ме збрише спорост твога гнева.
Ти знаш да за тебе трпим ругло.
16Твоје речи су се нашле и ја сам их појео!
Твоје речи су постале радост и весеље моме срцу!
Јер, твоје је име призвано на мене,
о, Господе, Боже над војскама!
17Ја не седим у друштву весељака
и не веселим се.
Седим сам, баш због руке твоје,
јер си ме јарошћу преплавио.
18Зашто моме болу нема краја?
Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена?
А ти си ми стварно као поток непостојан,
вода што пресуши.
19И зато овако каже Господ:
„Ако се вратиш, излечићу те
и преда мном ћеш стајати.
И ако раздвојиш вредно од безвредног
бићеш као моја уста.
И они ће се окретати теби
али ти не смеш да се окрећеш к њима.
20Направићу од тебе
утврђени бронзани зид за народ овај.
Бориће се против тебе,
али те неће надвладати.
Јер ја сам с тобом
да те спасем и избављам
– говори Господ.
21Избавићу те из руку зликоваца!
Из шака свирепих откупићу те!“
