El siervo del Señor
1Escuchad, costas lejanas,
oíd esto, naciones distantes:
El Señor me llamó antes de que yo naciera,
en el vientre de mi madre pronunció mi nombre.
2Hizo de mi boca una espada afilada,
y me escondió en la sombra de su mano;
me convirtió en una flecha pulida,
y me escondió en su aljaba.
3Me dijo: «Israel, tú eres mi siervo;
en ti seré glorificado».
4Y respondí: «En vano he trabajado;
he gastado mis fuerzas sin provecho alguno.
Pero mi justicia está en manos del Señor;
mi recompensa está con mi Dios».
5Y ahora dice el Señor,
que desde el seno materno me formó
para que fuera yo su siervo,
para hacer que Jacob se vuelva a él,
que Israel se reúna a su alrededor;
porque a los ojos del Señor soy digno de honra,
y mi Dios ha sido mi fortaleza:
6«No es gran cosa que seas mi siervo,
ni que restaures a las tribus de Jacob,
ni que hagas volver a los de Israel,
a quienes he preservado.
Yo te pongo ahora como luz para las naciones,
a fin de que lleves mi salvación
hasta los confines de la tierra».
7Así dice el Señor,
el Redentor y Santo de Israel,
al despreciado y aborrecido por las naciones,
al siervo de los gobernantes:
«Los reyes te verán y se pondrán de pie,
los príncipes te verán y se inclinarán,
por causa del Señor, el Santo de Israel,
que es fiel y te ha escogido».
Restauración de Israel
8Así dice el Señor:
«En el momento propicio te respondí,
y en el día de salvación te ayudé.
Ahora te guardaré, y haré de ti
un pacto para el pueblo,
para que restaures el país
y repartas las propiedades asoladas;
9para que digas a los cautivos:
“¡Salid!”,
y a los que viven en tinieblas:
“¡Estáis en libertad!”
»Junto a los caminos pastarán
y en todo cerro árido hallarán pastos.
10No tendrán hambre ni sed,
no los abatirá el sol ni el calor,
porque los guiará quien tiene compasión de ellos,
y los conducirá junto a manantiales de agua.
11Convertiré en caminos todas mis montañas,
y construiré mis calzadas.
12¡Mirad! Ellos vendrán de muy lejos;
unos desde el norte, otros desde el oeste,
y aun otros desde la región de Asuán».49:12 Asuán (Qumrán); Sinín (TM).
13Vosotros los cielos, ¡gritad de alegría!
Tierra, ¡regocíjate!
Montañas, ¡prorrumpid en canciones!
Porque el Señor consuela a su pueblo
y tiene compasión de sus pobres.
14Pero Sión dijo: «El Señor me ha abandonado;
el Señor se ha olvidado de mí».
15«¿Puede una madre olvidar a su niño de pecho,
y dejar de amar al hijo que ha dado a luz?
Aun cuando ella lo olvidara,
¡yo no te olvidaré!
16Grabada te llevo en las palmas de mis manos;
tus muros siempre los tengo presentes.
17Tus constructores49:17 constructores. Alt. hijos. se apresuran;
de ti se apartan tus destructores
y los que te asolaron.
18Alza tus ojos, y mira a tu alrededor;
todos se reúnen y vienen hacia ti.
Tan cierto como que yo vivo,
—afirma el Señor—,
a todos ellos los usarás como adorno,
los lucirás en tu vestido de novia.
19»Aunque te arrasaron y te dejaron en ruinas,
y tu tierra quedó asolada,
ahora serás demasiado pequeña para tus habitantes,
y lejos quedarán los que te devoraban.
20Los hijos que dabas por perdidos
todavía te dirán al oído:
“Este lugar es demasiado pequeño para mí;
hazme lugar para poder vivir”.
21Y te pondrás a pensar:
“¿Quién me engendró estos hijos?
Yo no tenía hijos, era estéril,
desterrada y rechazada;
pero a estos, ¿quién los ha criado?
Me había quedado sola,
pero estos, ¿de dónde han salido?”»
22Así dice el Señor omnipotente:
«Hacia las naciones alzaré mi mano,
hacia los pueblos levantaré mi estandarte.
Ellos traerán a tus hijos en sus brazos,
y cargarán a tus hijas en sus hombros.
23Los reyes te adoptarán como hijo,
y sus reinas serán tus nodrizas.
Se postrarán ante ti rostro en tierra,
y lamerán el polvo que tú pises.
Sabrás entonces que yo soy el Señor,
y que no quedarán avergonzados
los que en mí confían».
24¿Se le puede quitar el botín a los guerreros?
¿Puede el cautivo ser rescatado del tirano?49:24 tirano (Qumrán, Vulgata y Siríaca; véanse también LXX y v. 25); justo (TM).
25Pero así dice el Señor:
«Sí, al guerrero se le arrebatará el cautivo,
y del tirano se rescatará el botín;
contenderé con los que contiendan contigo,
y yo mismo salvaré a tus hijos.
26Haré que tus opresores se coman su propia carne
y se embriaguen con su propia sangre,
como si fuera vino.
Toda la humanidad sabrá entonces
que yo, el Señor, soy tu Salvador;
que yo, el Poderoso de Jacob, soy tu Redentor».
О слузи Господњем, Песма друга
1Чујте мене, острва!
Послушајте ме, народи далеки!
Господ ме је позвао чим сам се родио,
моје име је споменуо од утробе материне,
2и начинио је уста моја као оштар мач,
сеном своје руке он ме је заклонио,
у глатку ме стрелу претворио,
у тоболцу своме он ме је сакрио.
3Рекао ми је: ’Израиљу, ти си мој слуга,
у ком ћу постати поносан.’
4А ја сам рекао: ’Узалуд сам се мучио за опустошеност,
и испразно упињао снагу своју.
Ипак, правда је моја код Господа,
и учинак мој код Бога мојега.’
5И сад говори Господ
који ме је пре рођења слугом својим начинио,
да му Јакова повратим
и да му се Израиљ сабере.
И прославићу се у очима Господњим,
и Бог мој ће бити снага моја.
6И рече:
’Неважно је да ми будеш слуга,
да подигнем племе Јаковљево,
и да вратиш остатке Израиљеве,
него ћу те одредити да будеш светлост пуцима,
да будеш спасење моје до краја земље.’“
Песма о славном повратку
7Говори Господ,
Откупитељ Израиљев, Светитељ његов,
оном коме презиру душу,
на кога се гади пук, слузи насилницима:
„Видеће цареви и устаће главари,
и клањаће ти се
због Господа који је веран,
Светитеља Израиљева који те је изабрао.“
Обнова Израиља
8Говори Господ:
„У време повољно сам те услишио,
и у дан спасења сам ти помогао,
и саздао сам те и поставио те
за савез с народом,
за подизање земље,
за убаштињење разорених баштина,
9за реч утамниченима: ’Изађите!’,
и онима који су у тами: ’Покажите се!’
На путевима ће се напасати,
и по свим висоравнима биће паша њихова.
10Неће бити ни гладни ни жедни,
и неће их мучити ни суша ни сунце,
јер ће их водити онај који им се смиловао,
и довешће их на изворе водене.
11И претвориће све горе моје у пут,
и уздићи ће моје друмове.
12Ево, неки долазе из далека,
и, гле, неки са севера и са запада,
а неки из земље Синим.“
13Кличите, небеса,
и весели се, земљо!
Подвикујте, планине, раздрагано!
Зато што Господ теши народ свој,
и смиловаће се на невољнике своје.
14А Сион рече: „Напустио ме Господ“
и „Господар ме је заборавио.“
15„Може ли жена заборавити своје одојче,
да се не смилује на сина утробе своје?
Ако би нека и заборавила,
ја пак тебе заборавити нећу.
16Ево, на оба длана сам те урезао,
зидови твоји преда мном су свагда.
17Градитељи твоји журе,
рушитељи твоји и пустошници твоји од тебе одлазе.
18Осврни се и погледај око себе,
сви се они сабирају, к теби долазе.
Живота ми мога – говори Господ –
свима ћеш се њима као хаљином оденути,
и као невеста њима украсити.
19Рушевине своје и развалине своје,
и земљу похарану своју
сад подешаваш за становање,
и зато ће се удаљити који те затиру.
20Поново ће ти говорити на уши
синови којих си била лишена:
’Тесно ми је место;
помери се и настанићу се.’
21И говорићеш у срцу своме:
’Ко ми је ово родио?
А ја сам била без деце и плода,
прогнана и одбачена,
а ове, ко је одгајио?
Ето, ја сам остала сама;
ови, откуда су они?’“
22Говори Господар Господ:
„Ево, руком својом машем пуцима
и заставу своју подижем народима.
Па ћу вратити синове твоје на груди,
и донећу ћерке на плећима.
23И цареви ће о теби бринути,
и кнегиње њихове биће твоје дојкиње.
Клањаће ти се до земље
и прашину с ногу твојих лизаће.
И знаћеш да сам ја Господ.
Неће се постидети који се уздају у мене.“
24Може ли се јунаку плен запленити,
или да заробљеник побегне од ужасника?
25Ипак, говори Господ:
„Јунаку ће бити заплењен заробљеник
и плен ће побећи од ужасника,
а са онима који се с тобом споре
спорићу се ја, и твоје синове избавићу ја.
26А тлачитеље твоје натераћу да једу месо своје,
и као младим вином опијаће се крвљу својом.
И знаће тело свако
да сам ја, Господ, Спаситељ твој,
и да је Силни Јаковљев Откупитељ твој.“
