Exhortación a la obediencia
1»Ahora, israelitas, escuchad los preceptos y las normas que os enseñé, para que los pongáis en práctica. Así viviréis y podréis entrar en la tierra que el Señor y Dios de vuestros antepasados os da en posesión. 2No añadáis ni quitéis palabra alguna a esto que yo os ordeno. Más bien, cumplid los mandamientos del Señor vuestro Dios.
3»Vosotros visteis con vuestros propios ojos lo que el Señor hizo en Baal Peor, y cómo el Señor vuestro Dios destruyó de entre vosotros a todos los que siguieron al dios de ese lugar. 4Pero vosotros, los que os mantuvisteis fieles al Señor vuestro Dios, todavía estáis vivos.
5»Mirad, yo os he enseñado los preceptos y las normas que me ordenó el Señor mi Dios, para que vosotros los pongáis en práctica en la tierra de la que ahora vais a tomar posesión. 6Obedecedlos y ponedlos en práctica; así demostraréis vuestra sabiduría e inteligencia ante las naciones. Ellas oirán todos estos preceptos, y dirán: “En verdad, este es un pueblo sabio e inteligente; ¡esta es una gran nación!” 7¿Qué otra nación hay tan grande como la nuestra? ¿Qué nación tiene dioses tan cerca de ella como lo está de nosotros el Señor nuestro Dios cada vez que lo invocamos? 8¿Y qué nación hay tan grande que tenga normas y preceptos tan justos, como toda esta ley que hoy os expongo?
9»¡Pero tened cuidado! Prestad atención y no olvidéis las cosas que han visto vuestros ojos, ni las apartéis de vuestro corazón mientras viváis. Contádselas a vuestros hijos y a vuestros nietos. 10El día que estuvisteis ante el Señor vuestro Dios en Horeb, él me dijo: “Convoca al pueblo para que se presente ante mí y oiga mis palabras, para que aprenda a temerme todo el tiempo que viva en la tierra, y para que enseñe esto mismo a sus hijos”. 11Vosotros os acercasteis al pie de la montaña, y allí permanecisteis, mientras la montaña ardía en llamas que llegaban hasta el cielo mismo, entre negros nubarrones y densa oscuridad. 12Entonces el Señor os habló desde el fuego, y vosotros oísteis el sonido de las palabras, pero no visteis forma alguna; solo se oía una voz. 13El Señor os dio a conocer su pacto, los diez mandamientos, los cuales escribió en dos tablas de piedra y os ordenó que los pusierais en práctica. 14En aquel tiempo el Señor me ordenó que os enseñara los preceptos y normas que deberéis poner en práctica en la tierra que vais a poseer al cruzar el Jordán.
Prohibición de la idolatría
15»El día que el Señor os habló en Horeb, en medio del fuego, no visteis ninguna figura. Por lo tanto, tened mucho cuidado 16de no corromperos haciendo ídolos o figuras que tengan forma o imagen de hombre o de mujer, 17o de animales que caminan sobre la tierra, o de aves que vuelan por el aire, 18o de reptiles que se arrastran por la tierra, o de peces que viven en las aguas debajo de la tierra. 19De lo contrario, cuando levantéis los ojos y veáis todo el ejército del cielo —es decir, el sol, la luna y las estrellas—, podéis sentiros tentados a postraros ante ellos y adorarlos. Esos astros se los ha dado vuestro Señor y Dios a todas las naciones que están debajo del cielo. 20Pero a vosotros el Señor os tomó y os sacó de Egipto, de ese horno donde se funde el hierro, para que fuerais el pueblo de su propiedad, como lo sois ahora.
21»Sin embargo, por vuestra culpa el Señor se enojó conmigo y juró que yo no cruzaría el Jordán ni entraría en la buena tierra que el Señor vuestro Dios os da en posesión. 22Yo moriré en esta tierra sin haber cruzado el Jordán, pero vosotros sí lo cruzaréis y tomaréis posesión de esa buena tierra. 23Tened, pues, cuidado de no olvidar el pacto que el Señor vuestro Dios ha hecho con vosotros. No os fabriquéis ídolos de ninguna figura que el Señor vuestro Dios os haya prohibido, 24porque el Señor vuestro Dios es fuego consumidor y Dios celoso.
25»Si después de haber tenido hijos y nietos, y de haber vivido en la tierra mucho tiempo, os corrompéis y os fabricáis ídolos y toda clase de figuras, haciendo así lo malo ante el Señor vuestro Dios y provocándolo a ira, 26hoy pongo al cielo y a la tierra por testigos contra vosotros, de que muy pronto desapareceréis de la tierra que vais a poseer al cruzar el Jordán. No viviréis allí mucho tiempo, sino que seréis destruidos por completo. 27El Señor os dispersará entre las naciones, y entre todas ellas solo quedaréis esparcidos unos pocos. 28Allí adoraréis a dioses de madera y de piedra, hechos por seres humanos: dioses que no pueden ver ni oír, ni comer ni oler.
29»Pero, si desde allí buscas al Señor tu Dios con todo tu corazón y con toda tu alma, lo encontrarás. 30Y al cabo del tiempo, cuando hayas vivido en medio de todas esas angustias y dolores, volverás al Señor tu Dios y escucharás su voz. 31Porque el Señor tu Dios es un Dios compasivo, que no te abandonará ni te destruirá, ni se olvidará del pacto que mediante juramento hizo con tus antepasados.
El Señor es Dios
32»Investiga los tiempos pasados, desde el día que Dios creó al ser humano en la tierra, y examina la tierra de un extremo a otro del cielo. ¿Ha sucedido algo así de grandioso, o se ha sabido alguna vez de algo semejante? 33¿Qué pueblo ha oído a Dios4:33 a Dios. Alt. a un dios. hablarle en medio del fuego, como lo has oído tú, y ha vivido para contarlo? 34¿Qué dios ha intentado entrar en una nación y tomarla para sí mediante pruebas, señales, milagros, guerras, actos portentosos y gran despliegue de fuerza y de poder,4:34 gran despliegue de fuerza y de poder. Lit. mano fuerte y brazo extendido; también en otros pasajes similares. como hizo por ti el Señor tu Dios en Egipto, ante tus propios ojos?
35»A ti se te ha mostrado todo esto para que sepas que el Señor es Dios, y que no hay otro fuera de él. 36Desde el cielo te permitió escuchar su voz, para instruirte. Y en la tierra te permitió ver su gran fuego, desde el cual te habló. 37El Señor amó a tus antepasados y escogió a la descendencia de ellos; por eso él mismo personalmente te sacó de Egipto con gran poder, 38y ante tus propios ojos desalojó a naciones más grandes y más fuertes que tú, para hacerte entrar en su tierra y dártela en posesión, como sucede hoy.
39»Reconoce y considera seriamente hoy que el Señor es Dios arriba en el cielo y abajo en la tierra, y que no hay otro. 40Obedece sus preceptos y normas que hoy te mando cumplir. De este modo, a ti y a tus descendientes os irá bien, y permaneceréis mucho tiempo en la tierra que el Señor vuestro Dios os da para siempre».
Ciudades de refugio
41Entonces Moisés reservó tres ciudades al este del Jordán, 42para que en alguna de ellas pudiera refugiarse el que, sin premeditación ni rencor alguno, hubiera matado a su prójimo. De este modo tendría a dónde huir para ponerse a salvo. 43Para los rubenitas designó Béser en el desierto, en la planicie; para los gaditas, Ramot de Galaad; y para los manasesitas, Golán de Basán.
Introducción a la ley
44Esta es la ley que Moisés expuso a los israelitas. 45Estos son los mandatos, preceptos y normas que Moisés les dictó después de que salieron de Egipto, 46cuando todavía estaban al este del Jordán, en el valle cercano a Bet Peor. Era la tierra de Sijón, rey de los amorreos, que vivía en Hesbón y que había sido derrotado por Moisés y los israelitas cuando salieron de Egipto. 47Los israelitas tomaron posesión de su tierra y de la tierra de Og, rey de Basán, es decir, de los dos reyes amorreos cuyos territorios estaban al este del Jordán. 48Este territorio se extendía desde Aroer, a la orilla del arroyo Arnón, hasta el monte Sirión,4:48 Sirión (Siríaca; véase también 3:9); Sión (TM). es decir, el monte Hermón. 49Incluía además todo el Arabá al este del Jordán, hasta el mar del Arabá, en las laderas del monte Pisgá.
Мојсије подсећа Израиљце да држе савез
1А сад, Израиљу, послушај заповести и уредбе које вас учим да држите, да бисте могли да живите, те да бисте могли да уђете и запоседнете земљу коју вам даје Господ, Бог ваших отаца. 2Не додајте ништа ономе што вам заповедам, нити шта одузимајте од тога, него држите заповести Господа, Бога вашег, које вам налажем.
3Својим очима сте видели шта је Господ учинио Вал-Фегору – како је Господ, Бог твој, истребио из твоје средине сваког ко је пошао за Вал-Фегором. 4А ви, који сте стали уз Господа, живи сте и данас.
5Ево, поучио сам вас о заповестима и уредбама које ми је Господ, Бог мој, заповедио да их вршите у земљи у коју улазите да је запоседнете. 6Држите их и вршите, јер ће то бити ваша мудрост и разум у очима народа. Кад буду чули за све ове уредбе, рећи ће: ’Само је овај велики народ мудар и разуман.’ 7Јер, има ли који други велики народ бога који му је толико близу као што је нама близу Господ, Бог наш, кад год га призовемо? 8Који то велики народ има тако праведне заповести и уредбе, као што је сав овај Закон који вам данас дајем?
9Само пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје које си видео својим очима. Нека не ишчиле из твог сећања целог твог живота; шта више, поучи о њима и своју децу и своје унуке. 10Оног дана када си стајао на Хориву пред Господом, Богом својим, Господ ми је рекао: ’Окупи ми народ да чује моје речи, да науче да ме се боје докле год живе у овој земљи, и да томе науче и своју децу.’ 11Ви сте се примакли и стали у подножје горе која је бацала огањ све до самог неба, док је околину прекривао мрак и густа тама. 12Тада вам је Господ проговорио из огња. Чули сте звук речи, али нисте видели никакав лик – чули сте само глас. 13Он вам је објавио свој савез и заповедио вам да вршите десет заповести које је написао на две камене плоче. 14У оно време ми је Господ заповедио да научите заповести и уредбе, како бисте их вршили у земљи у коју улазите да је освојите.
Упозорење против идолопоклонства
15Зато се добро узмите у памет! Онога дана када вам је Господ говорио на Хориву из огња, нисте видели никакав лик, 16да се не бисте покварили, те да не бисте направили себи исклесани лик или кип у облику мушких или женских ликова, 17нити у облику стоке што је на земљи, или птица што лете по небесима, 18нити у облику гмизаваца што пузе по земљи, или риба што су у води под земљом. 19И кад погледаш на небо и видиш сунце, месец и звезде – сву војску небеску, немој да се превариш и почнеш да им се клањаш и да им служиш. Њих је Господ, Бог твој, дао за све народе под целим небом. 20А вас је Господ узео и извео вас из оне усијане пећи, Египта, да будете његов народ, његова својина, као што и јесте данас.
21Но, Господ се разгневио на мене због вас и заклео се да нећу прећи преко Јордана и ући у добру земљу који ти Господ, Бог твој даје у посед. 22И ето, ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана, а ви ћете прећи и заузети ову добру земљу. 23Пазите да не заборавите савез који је Господ, Бог ваш, склопио са вама, да не би правили себи клесане ликове било чега што вам је забранио Господ, Бог ваш. 24Јер, Господ, Бог твој, огањ је који спаљује; он је љубоморни Бог.
25А, ако добијеш синове и унуке и останете у земљи, па се покварите и начините себи свакојаке клесане ликове чинећи што је зло у очима Господа, Бога твога, те изазовете његов гнев, 26ево – позивам данас против вас небо и земљу као сведоке – бићете брзо истребљени из земље у коју идете преко Јордана да је заузмете; нећете дуго остати на њој, него ћете бити сасвим истребљени. 27Господ ће вас расејати међу народе. Од вас ће преостати тек мали број међу народима којима ће вас Господ одвести. 28Тамо ћете служити боговима које су људске руке начиниле од дрвета и камена, који не могу ни да виде ни да чују, ни да једу ни да миришу. 29Оданде ћете тражити Господа, Бога свога. Наћи ћеш га ако га потражиш свим срцем својим и свом душом својом. 30Када будеш у невољи и све те ово снађе у последњим данима, тада ћеш се окренути Господу, Богу своме, па ћеш слушати његов глас. 31Јер, Господ, Бог твој, милостиви је Бог; он те неће оставити ни уништити, нити ће заборавити савез који је под заклетвом склопио с твојим оцима.
Господ је Бог
32Стога, испитај протекла времена што су минула пре тебе, од када је Бог створио човечанство на земљи, распитај се с једног краја неба до другог: зар се икада нешто тако величанствено догодило? Зар се тако нешто чуло? 33Зар је који народ чуо да му глас Божији говори из огња, као што си ти чуо и остао жив? 34Или, зар је иједан бог покушао да оде и узме један народ за себе из другог народа казнама, знацима и чудесима, ратом, моћном руком и испруженом мишицом, те великим страхом, као што је све то Господ, Бог твој, урадио за тебе у Египту на твоје очи?
35То ти је показано да знаш да је Господ прави Бог и да осим њега нема другог. 36Огласио ти се с неба да се поучиш. На земљи ти је дозволио да видиш његов велики огањ и да чујеш његове речи из огња. 37А зато што је заволео твоје оце, изабрао је њихово потомство после њих. Тебе је, пак, извео из Египта својом великом силом, 38да истера велике народе који су бројнији од тебе, како би те увео у земљу и дао ти је у посед, као што је то данас.
39Стога, знај данас и узми к срцу да је Господ прави Бог горе на небесима и доле на земљи; другога нема. 40Држи његове законе и заповести које ти заповедам данас, да добро буде теби и твојим синовима после тебе и да проживиш дуго времена на земљи коју ти Господ, Бог твој, даје у све дане.“
Градови-уточишта
41Тада је Мојсије издвојио три града источно од Јордана, 42где сваки убица може да побегне ако случајно убије свога ближњег према коме није гајио мржњу, те тако спасе себи живот у једном од тих градова. 43А ово су градови: за Рувимово племе – Восор на пустињској висоравни, за Гадово племе – Рамот у Галаду, за Манасијино племе – Голан у Васану.
Мојсије понавља Закон
44Ово је Закон који је Мојсије изложио Израиљцима; 45ово су прописи, уредбе и правила које је Мојсије саопштио Израиљцима кад су изашли из Египта, 46с оне стране Јордана, у долини насупрот Вет-Фегора, у земљи Сихона, аморејског цара који влада у Есевону. Њега су Мојсије и Израиљци поразили кад су изашли из Египта 47и освојили његову земљу, те земљу Ога, цара васанског, двају аморејских царева који су живели с друге стране Јордана, на истоку: 48од Ароира, који се налази на обали потока Арнона до горе Сириона4,48 Сирион према Сирском тексту, а Сион, према јеврејском., то јест, Ермона, 49и сву Араву на источној страни Јордана, све до мора код Араве, под обронцима Фасге.
