Moisés bendice a las tribus
1Antes de su muerte, Moisés, hombre de Dios, bendijo así a los israelitas:
2«Vino el Señor desde el Sinaí:
vino sobre su pueblo, como aurora, desde Seír;
resplandeció desde el monte Parán,
y llegó desde Meribá Cades
con rayos de luz en su diestra.33:2 con rayos de luz en su diestra. Frase de difícil traducción.
3Tú eres quien ama a su pueblo;
todos los santos están en tu mano.
Por eso siguen tus pasos
y de ti reciben instrucción.
4Es la ley que nos dio Moisés,
el tesoro de la asamblea de Jacob.
5El Señor era rey sobre Jesurún33:5 En hebreo, Jesurún significa el justo, es decir, Israel; también en v. 26.
cuando los líderes del pueblo se reunieron,
junto con las tribus de Israel.
6»Que Rubén viva, y que no muera;
¡sean innumerables sus hombres!»
7Y esto dijo acerca de Judá:
«Oye, Señor, el clamor de Judá;
hazlo volver a su pueblo.
Judá defiende su causa con sus propias fuerzas.
¡Ayúdalo contra sus enemigos!»
8Acerca de Leví dijo:
«El urim y el tumim, que son tuyos,
los has dado al hombre que favoreces.
Lo pusiste a prueba en Masá;
en las aguas de Meribá contendiste con él.
9Dijo de su padre y de su madre:
“No los tengo en cuenta”.
No reconoció a sus hermanos,
y hasta desconoció a sus hijos,
pero tuvo en cuenta tu palabra
y obedeció tu pacto.
10Le enseñó tus preceptos a Jacob
y tu ley a Israel.
Presentó ante ti, sobre tu altar,
el incienso y las ofrendas del todo quemadas.
11Bendice, Señor, sus logros
y acepta la obra de sus manos.
Destruye el poder de sus adversarios;
¡que nunca más se levanten sus enemigos!»
12Acerca de Benjamín dijo:
«Que el amado del Señor repose seguro en él,
porque lo protege todo el día
y descansa tranquilo entre sus hombros».
13Acerca de José dijo:
«El Señor bendiga su tierra
con el rocío precioso del cielo
y con las aguas que brotan de la tierra;
14con las mejores cosechas del año
y los mejores frutos del mes;
15con lo más selecto de las montañas de siempre
y la fertilidad de las colinas eternas;
16con lo mejor de lo que llena la tierra
y el favor del que mora en la zarza ardiente.
Repose todo esto sobre la cabeza de José,
sobre la corona del elegido entre sus hermanos.
17José es majestuoso como primogénito de toro;
¡poderoso como un búfalo!
Con sus cuernos atacará a las naciones,
hasta arrinconarlas en los confines del mundo.
¡Tales son los millares de Manasés,
las decenas de millares de Efraín!»
18Acerca de Zabulón dijo:
«Tú, Zabulón, eres feliz emprendiendo viajes,
y tú, Isacar, quedándote en tu tienda.
19Invitarán a los pueblos a subir a la montaña,
para ofrecer allí sacrificios de justicia.
Disfrutarán de la abundancia del mar
y de los tesoros escondidos en la arena».
20Acerca de Gad dijo:
«¡Bendito el que ensanche los dominios de Gad!
Ahí habita Gad como león,
desgarrando brazos y cabezas.
21Escogió la mejor tierra para sí;
se guardó la porción del líder.
Cuando los jefes del pueblo se reunieron,
cumplió la justa voluntad del Señor,
los decretos que había dado a su pueblo».
22Acerca de Dan dijo:
«Dan es un cachorro de león,
que salta desde Basán».
23Acerca de Neftalí dijo:
«Neftalí rebosa del favor del Señor,
y está lleno de sus bendiciones;
sus dominios se extienden
desde el mar hasta el desierto».
24Acerca de Aser dijo:
«Aser es el más bendito de los hijos;
que sea el favorito de sus hermanos,
y se empape en aceite los pies.
25Tus cerrojos serán de hierro y bronce;
¡que dure tu fuerza tanto como tus días!
26»No hay nadie como el Dios de Jesurún,
que para ayudarte cabalga en los cielos,
entre las nubes, con toda su majestad.
27El Dios eterno es tu refugio;
por siempre te sostiene entre sus brazos.
Expulsará de tu presencia al enemigo
y te ordenará que lo destruyas.
28¡Vive seguro, Israel!
¡Habita sin enemigos, fuente de Jacob!
Tu tierra está llena de trigo y de mosto;
tus cielos destilan rocío.
29¡Sonríele a la vida, Israel!
¿Quién como tú,
pueblo rescatado por el Señor?
Él es tu escudo y tu ayuda;
él es tu espada victoriosa.
Tus enemigos se doblegarán ante ti;
sus espaldas te servirán de tapete».33:29 sus espaldas te servirán de tapete. Alt. hollarás sus santuarios paganos.
Мојсије благосиља израиљска племена
1Ово је благослов, којим је Мојсије, човек Божији, благословио народ израиљски пред своју смрт.
2Рече:
„Сиђе Господ са Синаја,
са Сира се њему објави,
заблиста с горе Фарана,
с хиљадама својих светих дође,
у десници му пламен Закона.33,2 Не зна се тачно значење овог стиха.
3Да, ти волиш народе,
сви свети његови у руци су твојој!
Пред твоје су ноге пали,
учећи се твојим речима.
4Мојсије нам Закон предаде,
у наследство збора Јаковљева.
5Нека буде цара у Јешуруну,
кад главари се народни сакупе,
заједно с племенима Израиљевим.
6Нека живи Рувим, нека не изумре,
нек му увек шачица преостане!“
7А за Јуду рече ово:
„Услиши, Господе, глас Јудин,
и доведи га његовом народу.
Нек рукама својим право своје брани,
помоћ му буди против душмана његових.“
8А за Левија рече:
„Тумими и Урими твоји, Господе,
припадају твом верном човеку.
Њега си кушао код Масе,
с њим се свађао код вода меривских.
9Он каже о оцу своме и мајци својој:
’Не видим их!’
Браћу своју не препознаје,
децу своју не примећује;
јер твоје је наредбе вршио
и твој савез чувао.
10Он Јакова учи твојим одредбама,
и Израиља твоме Закону.
Он кад приноси твојим ноздрвама,
и свеспалницу на твој жртвеник.
11Благослови, Господе, снагу његову,
и прихвати дела руку његових.
Сломи бедра оних што устају на њега,
да не устану више његови мрзитељи.“
12За Венијамина рече:
„Господњи је он миљеник,
спокојно код њега почива;
Он га штити свакодневно,
у наручју његовом пребива.“
13За Јосифа рече:
„Нек Господ благослови земљу његову,
обиљем росе са небеса,
те водом из дубине што лежи под земљом;
14обиљем плодова које даје сунце,
обиљем урода што дају месеци;
15првином древних гора,
и обиљем вечних брда;
16обиљем земље и њене пунине,
добром вољом оног што у грму пребива.
Све то нек се спусти на главу Јосифову,
на теме посвећеног међу својом браћом.
17Величанством је као во првенац,
рогови му као биволови.
Њима он пробада народе,
све до крајева земаљских.
Такво је мноштво хиљада Јефремових,
такве су хиљаде Манасијине.“
18За Завулона рече:
„Радуј се, Завулоне, у својим походима,
и ти, Исахаре, у својим шаторима!
19На планину ће позвати народе,
да принесу жртве праведне;
црпиће од обиља мора,
од блага које песак крије.“
20А за Гада рече:
„Нек је благословен онај
што шири границе Гадове!
Као лав у заседи лежи,
те раздире раме и главу.
21Изабрао је за себе првину,
одређену за главара.
Дошао је с главарима народа
и правду Господњу извршио,
и одредбе његове с Израиљем.“
22За Дана рече:
„Дан је лавић,
што скаче из Васана.“
23За Нефталима рече:
„Нефталим је милошћу насићен,
и испуњен благословом Господњим,
запад и југ он ће заузети.33,23 Или: јужни део од језера он ће заузети.“
24За Асира рече:
„Благословен био Асир међу синовима,
нек миљеник буде међу својом браћом,
и нек своје ноге у уље умаче.
25Нек ти браве буду од железа и бронзе,
нек ти снага траје у све твоје дане.
26Нико није као Бог Јешурунов,
који по небесима језди
да ти у помоћ стигне,
и по облацима у своме величанству.
27Бог исконски твоје је уточиште,
вечне мишице његове подижу те;
он пред тобом тера твога душмана,
и говори: ’Истреби!’
28У спокојству живи Израиљ,
издвојен је извор Јаковљев
у земљи жита и младог вина,
где небеса росом дажде.
29Срећан ли си, Израиљу!
Ко је као ти, народе,
кога Господ избавља?
Он ти је штит – твоја одбрана,
Он је мач твој – твоја победа.
Душмани твоји пузиће пред тобом,
а ти ћеш им по леђима газити.33,29 Или: а ти ћеш им узвишице газити.“
