1Por las noches, sobre mi lecho,
busco al amor de mi vida;
lo busco y no lo hallo.
2Me levanto, y voy por la ciudad,
por sus calles y mercados,
buscando al amor de mi vida.
¡Lo busco y no lo hallo!
3Me encuentran los centinelas
mientras rondan la ciudad.
Les pregunto:
«¿Habéis visto al amor de mi vida?»
4Apenas los he dejado,
cuando encuentro al amor de mi vida.
Lo abrazo y, sin soltarlo,
lo llevo a la casa de mi madre,
a la alcoba donde ella me concibió.
El amado
5Yo os ruego, mujeres de Jerusalén,
por las gacelas y cervatillas del bosque,
que no desveléis ni molestéis a mi amada
hasta que ella quiera despertar.
Tercer Canto
El coro
6¿Qué es eso que sube por el desierto
semejante a una columna de humo,
entre aromas de mirra e incienso,
entre exóticos perfumes?3:6 exóticos perfumes. Lit. perfumes de mercaderes.
7¡Mirad!
¡Es el carruaje de Salomón!
Viene escoltado por sesenta guerreros,
escogidos entre los más valientes de Israel.
8Todos ellos portan espadas,
y han sido adiestrados para el combate;
cada uno lleva la espada al cinto
a causa de los peligros de la noche.
9Salomón mismo se hizo el carruaje
con finas maderas del Líbano.
10Hizo de plata las columnas,
y de oro los soportes.
El asiento lo tapizó de púrpura,
y su interior fue decorado con esmero
por las hijas de Jerusalén.
11¡Salid, mujeres de Sión!
¡Contemplad al rey Salomón!
¡Lleva puesta la corona que le ciñó su madre
el día en que contrajo matrimonio,
el día en que se alegró su corazón!
1Тражила сам у ноћима на постељи својој
оног кога воли душа моја,
тражила сам
и нисам га нашла.
2Устаћу, град ћу обиграти,
по улицама и по трговима ћу тражити
оног кога душа моја воли.
И тражила сам га, али га нисам нашла.
3Нашли су ме стражари што обилазе град:
„Јесте ли видели онога
кога воли душа моја?“
4И тек што сам их мало прошла,
нашла сам оног ког ми душа воли.
Зграбила сам га и пуштала га нисам
све док га нисам довела до куће мајке моје,
до одаје оне што ме је родила.
5Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
6Шта се то из пустиње диже
ко облаци дима,
намирисано смирном, тамјаном
и свим мирисним помастима трговачким?
7Гле, то је лежаљка Соломонова,
а око ње су шездесет делија,
неки од јунака Израиља.
8Сваки од њих мач је дограбио,
ратовању су вични;
сваком од њих мач о бедру,
због ноћних страхота.
9Од стабала ливанских је себи
носиљку начинио цар Соломон.
10Од сребра јој је начинио мотке,
наслон од злата,
седиште од скерлета,
а унутрашњост су јој кожом3,10 Игра речи на изворном језику: кожа – са љубављу. обложиле ћерке јерусалимске.
11Изађите и гледајте,
о, ћерке сионске, цара Соломона
с круном којом га окрунила мајка његова
на дан његовог венчања,
на дан када му се срце радовало!
