David es ungido rey de Israel
5:1-3 – 1Cr 11:1-3
1Todas las tribus de Israel fueron a Hebrón para hablar con David. Le dijeron: «Nosotros somos de tu misma sangre. 2Ya desde antes, cuando Saúl era nuestro rey, tú dirigías a Israel en sus campañas. El Señor te dijo: “Tú pastorearás a mi pueblo Israel y lo gobernarás”». 3Así pues, todos los ancianos de Israel fueron a Hebrón para hablar con el rey David, y allí el rey hizo un pacto con ellos en presencia del Señor. Después de eso, ungieron a David para que fuera rey sobre Israel.
4David tenía treinta años cuando comenzó a reinar, y reinó cuarenta años. 5Durante siete años y seis meses fue rey de Judá en Hebrón; luego reinó en Jerusalén sobre todo Israel y Judá durante treinta y tres años.
David conquista Jerusalén
5:6-10 – 1Cr 11:4-9
5:11-16 – 1Cr 3:5-9; 14:1-7
6El rey y sus soldados marcharon sobre Jerusalén para atacar a los jebuseos, que vivían allí. Los jebuseos, pensando que David no podría entrar en la ciudad, le dijeron a David: «Aquí no entrarás; para ponerte en retirada, nos bastan los ciegos y los cojos». 7Pero David logró capturar la fortaleza de Sión, que ahora se llama la Ciudad de David. 8Aquel día David dijo: «Todo el que vaya a matar a los jebuseos, que suba por el acueducto, para alcanzar a los cojos y a los ciegos. ¡Los aborrezco!» De ahí viene el dicho: «Los ciegos y los cojos no entrarán en el palacio».
9David se instaló en la fortaleza y la llamó Ciudad de David. También construyó una muralla alrededor, desde el terraplén5:9 terraplén. Alt. Milo. hasta el palacio, 10y se fortaleció más y más, porque el Señor Dios Todopoderoso estaba con él.
11Hiram, rey de Tiro, envió una embajada a David, y también le envió madera de cedro, carpinteros y canteros, para construirle un palacio. 12Con esto David se dio cuenta de que el Señor, por amor a su pueblo, lo había establecido a él como rey sobre Israel y había engrandecido su reino.
13Cuando David se trasladó de Hebrón a Jerusalén, tomó más concubinas y esposas, con las cuales tuvo otros hijos y otras hijas. 14Los hijos que allí tuvo fueron Samúa, Sobab, Natán, Salomón, 15Ibjar, Elisúa, Néfeg, Jafía, 16Elisama, Eliadá y Elifelet.
David derrota a los filisteos
5:17-25 – 1Cr 14:8-17
17Al enterarse los filisteos de que David había sido ungido rey de Israel, subieron todos ellos contra él; pero David lo supo de antemano y bajó a la fortaleza. 18Los filisteos habían avanzado, desplegando sus fuerzas en el valle de Refayin, 19así que David consultó al Señor:
―¿Debo atacar a los filisteos? ¿Los entregarás en mi poder?
―Atácalos —respondió el Señor—; te aseguro que te los entregaré.
20Entonces David fue a Baal Perasín, y allí los derrotó. Por eso aquel lugar se llama Baal Perasín,5:20 En hebreo, Baal Perasín significa el dueño de las brechas. pues David dijo: «El Señor ha abierto brechas a mi paso entre mis enemigos, así como se abren brechas en el agua». 21Allí los filisteos dejaron abandonados sus ídolos, y David y sus soldados se los llevaron.
22Pero los filisteos volvieron a avanzar contra David, y desplegaron sus fuerzas en el valle de Refayin, 23así que David volvió a consultar al Señor.
―No los ataques todavía —le respondió el Señor—; rodéalos hasta llegar a los árboles de bálsamo, y entonces atácalos por la retaguardia. 24Tan pronto como oigas un ruido como de pasos sobre las copas de los árboles, lánzate al ataque, pues eso quiere decir que el Señor va al frente de ti para derrotar al ejército filisteo.
25Así lo hizo David, tal como el Señor se lo había ordenado, y derrotó a los filisteos desde Gabaón5:25 Gabaón (LXX; véase 1Cr 14:16); Gueba (TM). hasta Guézer.
Давида помазују за цара
1Сва су племена Израиљева дошла к Давиду у Хеврон и рекла му: „Ево, ти си наше тело и крв. 2Па и раније, кад је Саул био цар над нама, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“
3Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон па су склопили савез са царем Давидом, у Хеврону пред Господом, и помазали Давида за цара над Израиљем.
4Давиду је било тридесет година кад је постао цар, а владао је четрдесет година. 5У Хеврону је владао седам година и шест месеци над Јудом, а у Јерусалиму је владао тридесет три године над свим Израиљем и Јудом.
Јерусалим постаје престоница Израиља
6Цар и његови људи су кренули на Јерусалим против Јевусејаца који су живели у земљи. Они рекоше Давиду: „Нећеш ући овамо! Слепи ће те и хроми одбити.“ Под тим су мислили: „Давид неће ући овде.“ 7Ипак, Давид је освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.
8Давид је рекао тог дана: „Онај ко порази Јевусејце и заузме прокоп, нека побије слепе и хроме, који су Давидови непријатељи.“ Зато се каже: „Нека слепи и хроми не улазе у Дом Господњи5,8 Дословно: кућа, дом. Највероватније је да се израз односи на храм..“
9Давид се настанио у тврђави коју је назвао Давидов град. Давид је зидао свуда наоколо, од Милона5,9 Милон значи испунити и вероватно је реч о терасама украшеним камењем и подупртим зидовима. према унутра. 10Давид је постајао све моћнији, јер је Господ, Бог над војскама, био с њим.
11А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, столарима и клесарима који су Давиду саградили дворац. 12Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је узвисио његово царство ради свог народа Израиља.
13Кад је дошао из Хеврона, Давид је узео себи још иноча и жена из Јерусалима, те му се родило још синова и ћерки. 14Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан и Соломон, 15Јевар, Елисуја, Нефег, Јафија, 16Елисама, Елијада и Елифелет.
Давид побеђује Филистејце
17Кад су Филистејци чули да су Давида помазали за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Давид је то чуо, па је отишао доле у склониште. 18Филистејци дођу и рашире се по рефаимској долини. 19Тада Давид запита Господа: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“
Господ одговори Давиду: „Нападни их, јер ћу их јамачно предати у твоје руке.“
20Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Господ је продро кроз моје непријатеље преда мном, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим5,20 Или: Господар пробијања.. 21Филистејци су оставили тамо своје идоле а Давид и његови људи су их однели.
22Филистејци се поново попну и рашире се у рефаимској долини. 23Давид упита Господа, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. 24Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени одлучно, јер ће Господ изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“ 25Давид учини како му је Господ заповедио и потуче Филистејце од Гаваје до Гезера.
