1¡Fijaos qué gran amor nos ha dado el Padre, que se nos llama hijos de Dios! ¡Y lo somos! El mundo no nos conoce, precisamente porque no lo conoció a él. 2Queridos hermanos, ahora somos hijos de Dios, pero todavía no se ha manifestado lo que habremos de ser. Sabemos, sin embargo, que cuando Cristo venga seremos semejantes a él, porque lo veremos tal como él es. 3Todo el que tiene esta esperanza en Cristo se purifica a sí mismo, así como él es puro.
4Todo el que comete pecado quebranta la ley; de hecho, el pecado es transgresión de la ley. 5Pero vosotros sabéis que Jesucristo se manifestó para quitar nuestros pecados. Y él no tiene pecado. 6Todo el que permanece en él no practica el pecado.3:6 no practica el pecado. Alt. no peca. Todo el que practica el pecado no le ha visto ni le ha conocido.
7Queridos hijos, que nadie os engañe. El que practica la justicia es justo, así como él es justo. 8El que practica el pecado es del diablo, porque el diablo ha estado pecando desde el principio. El Hijo de Dios fue enviado precisamente para destruir las obras del diablo. 9Ninguno que haya nacido de Dios practica el pecado, porque la semilla de Dios permanece en él; no puede practicar el pecado,3:9 no puede practicar el pecado. Alt. no puede pecar. porque ha nacido de Dios. 10Así distinguimos entre los hijos de Dios y los hijos del diablo: el que no practica la justicia no es hijo de Dios; ni tampoco lo es el que no ama a su hermano.
Amémonos los unos a los otros
11Este es el mensaje que habéis oído desde el principio: que nos amemos los unos a los otros. 12No seamos como Caín que, por ser del maligno, asesinó a su hermano. ¿Y por qué lo hizo? Porque sus propias obras eran malas, y las de su hermano, justas. 13Hermanos, no os extrañéis si el mundo os odia. 14Nosotros sabemos que hemos pasado de la muerte a la vida porque amamos a nuestros hermanos. El que no ama permanece en la muerte. 15Todo el que odia a su hermano es un asesino, y sabéis que en ningún asesino permanece la vida eterna.
16En esto conocemos lo que es el amor: en que Jesucristo entregó su vida por nosotros. Así también nosotros debemos entregar la vida por nuestros hermanos. 17Si alguien que posee bienes materiales ve que su hermano está pasando necesidad, y no tiene compasión de él, ¿cómo se puede decir que el amor de Dios habita en él? 18Queridos hijos, no amemos de palabra ni de labios para afuera, sino con hechos y de verdad.
19En esto sabremos que somos de la verdad, y nos sentiremos seguros delante de él: 20que, aunque nuestro corazón nos condene, Dios es más grande que nuestro corazón y lo sabe todo. 21Queridos hermanos, si el corazón no nos condena, tenemos confianza delante de Dios, 22y recibimos todo lo que le pedimos porque obedecemos sus mandamientos y hacemos lo que le agrada. 23Y este es su mandamiento: que creamos en el nombre de su Hijo Jesucristo, y que nos amemos los unos a los otros, pues así lo ha dispuesto. 24El que obedece sus mandamientos permanece en Dios, y Dios en él. ¿Cómo sabemos que él permanece en nosotros? Por el Espíritu que nos dio.
Деца Божија
1Погледајте колику нам је љубав Отац даровао: толику да се зовемо Божијом децом, као што и јесмо. Свет не зна ко смо ми, јер није упознао њега. 2Вољени моји, сад смо деца Божија, а шта ћемо постати то нам још није откривено. Међутим, знамо да ћемо када се он појави бити њему слични, јер ћемо га видети онаквог какав заиста јесте. 3И свако ко полаже ову наду у њега, чисти себе као што је он сам чист.
4Свако ко чини грех крши Закон, јер грех је безакоње. 5Ви знате да се Христос појавио да уклони грехе и да је он без греха. 6Нико ко остаје у њему не живи у греху, а ко живи у греху није га ни видео ни упознао.
7Дечице, не дајте да вас ко заведе. Свако ко чини правду, праведан је, као што је сам Христос праведан. 8Ко живи у греху, од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Син Божији је дошао због овога: да уништи дела ђаволска. 9Нико ко је од Бога рођен не живи у греху, зато што његово семе пребива у њему. Он не може да живи у греху, јер је рођен од Бога. 10По овоме се препознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини правду и не воли свога брата, не припада Богу.
Волите један другога
11Ово је, наиме, порука коју сте чули од почетка: „Волите једни друге!“ 12Не будите као Кајин који је припадао Зломе, па је убио свога брата. И зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна. 13Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. 14Ми знамо да смо прешли из смрти у живот по томе што волимо браћу. Ко не воли, и даље је у смрти. 15Свако ко мрзи свог брата, јесте братоубица, а ви знате да ни један убица нема вечни живот у себи.
16Љубав смо познали по томе што је Христос положио свој живот за нас. Тако смо и ми дужни да положимо своје животе за браћу. 17Ако неко живи у благостању и види свога брата како оскудева, па остане равнодушан према њему, може ли у себи имати љубав према Богу? 18Дечице, немојмо волети само речју и језиком, већ делом и истином.
19По томе ћемо знати да припадамо истини, па ћемо умирити нашу савест пред Богом, 20ако нас савест у било чему осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и он зна све. 21Вољени моји, ако нас савест не осуђује, тада имамо поуздање пред Богом, 22па што год затражимо од њега то и добијамо, јер се његових заповести држимо и чинимо оно што је њему угодно. 23Ово је његова заповест: да верујемо у његовога Сина Исуса Христа и да волимо један другога онако како нам је заповедио. 24Ко држи његове заповести остаје у Богу, и Бог остаје у њему. А по овоме знамо да је он у нама: по Духу којег нам је даровао.
