Guerreros que se unieron a David
1Estos fueron los guerreros que se unieron a David en Siclag cuando este se encontraba desterrado por causa de Saúl hijo de Quis. Ellos lo ayudaron en tiempos de guerra. 2Eran arqueros que podían lanzar piedras y disparar flechas con ambas manos.
De los benjaminitas parientes de Saúl:
3el jefe Ajiezer y Joás, que eran hijos de Semá de Guibeá; Jeziel y Pélet hijos de Azmávet; Beracá y Jehú, oriundos de Anatot; 4Ismaías, el gabaonita, que era uno de los treinta guerreros y jefe de ellos; Jeremías, Jahaziel, Johanán, Jozabad de Guederá, 5Eluzay, Jerimot, Bealías, Semarías, Sefatías el harufita; 6los coreítas Elcaná, Isías, Azarel, Joezer y Yasobeán, 7Joelá y Zebadías, hijos de Jeroán, oriundos de Guedor.
8También algunos de los gaditas se unieron a David cuando se encontraba en la fortaleza del desierto. Eran guerreros valientes, preparados para la guerra, hábiles en el manejo del escudo y de la lanza, feroces como leones y veloces como gacelas monteses. 9Se llamaban: Ezer, el primero; Abdías, el segundo; Eliab, el tercero; 10Mismaná, el cuarto; Jeremías, el quinto; 11Atay, el sexto; Eliel, el séptimo; 12Johanán, el octavo; Elzabad, el noveno; 13Jeremías, el décimo, y Macbanay, el undécimo. 14Estos gaditas eran jefes del ejército; el menor de ellos valía por cien, y el mayor, por mil. 15Fueron ellos quienes atravesaron el Jordán en el mes primero, cuando el río se desbordó por sus dos riberas, e hicieron huir a los habitantes de los valles hacia el este y el oeste.
16También algunos guerreros de las tribus de Benjamín y de Judá se unieron a David en la fortaleza. 17David salió a su encuentro y les dijo:
―Si venís en son de paz y para ayudarme, os aceptaré; pero, si venís para entregarme a mis enemigos, ¡que el Dios de nuestros padres lo vea y lo castigue, pues yo no soy ningún criminal!
18Y el Espíritu vino sobre Amasay, jefe de los treinta, y este exclamó:
«¡Somos tuyos, David!
¡Estamos contigo, hijo de Isaí!
¡Tres veces deseamos la paz
a ti y a quien te brinde su ayuda!
¡Y quien te ayuda es tu Dios!»
David los recibió y los puso entre los jefes de la tropa.
19También algunos guerreros de Manasés se unieron a David cuando este iba con los filisteos a luchar contra Saúl. Pero los príncipes de los filisteos se reunieron y decidieron rechazarlo, así que los filisteos se negaron a ayudarlo, pues dijeron: «David se pondrá de parte de su señor Saúl, y eso nos costará la cabeza». 20Estos fueron los manasesitas que se unieron a David cuando este fue a Siclag: Adnás, Jozabad, Jediael, Micael, Jozabad, Eliú y Ziletay, jefes manasesitas de escuadrones de mil hombres. 21Ayudaban a David a combatir a las bandas de invasores, pues cada uno de ellos era un guerrero valiente y jefe del ejército. 22Y cada día se le unían más soldados a David, hasta que llegó a tener un ejército grande y poderoso.
Los que se unieron a David en Hebrón
23Este es el número de los guerreros diestros para la guerra que se presentaron ante David en Hebrón, para entregarle el reino de Saúl, conforme a la palabra del Señor:
24De Judá: seis mil ochocientos hombres armados de lanza y escudo, diestros para la guerra.
25De Simeón: siete mil cien guerreros valientes.
26De Leví: cuatro mil seiscientos, 27y tres mil setecientos aaronitas, con Joyadá, su jefe; 28y Sadoc, joven guerrero muy valiente, con veintidós jefes de su familia patriarcal.
29De Benjamín, parientes de Saúl: tres mil hombres. La mayor parte de ellos había permanecido fiel a la familia de Saúl.
30De Efraín: veinte mil ochocientos hombres valientes, famosos en sus propias familias patriarcales.
31De la media tribu de Manasés: dieciocho mil hombres que fueron nombrados para ir a proclamar rey a David.
32De Isacar: doscientos jefes y todos sus parientes bajo sus órdenes. Eran hombres expertos en el conocimiento de los tiempos, que sabían lo que Israel tenía que hacer.
33De Zabulón: cincuenta mil hombres listos para tomar las armas, preparados para usar cualquier clase de armamento y dispuestos a luchar sin cuartel en favor de David.
34De Neftalí: mil jefes con treinta y siete mil hombres armados de escudos y lanzas.
35De Dan: veintiocho mil seiscientos guerreros listos para el combate.
36De Aser: cuarenta mil hombres aptos para la guerra.
37De las tribus al otro lado del Jordán, es decir, de Rubén, Gad y de la media tribu de Manasés: ciento veinte mil hombres equipados con todo tipo de armamento.
38Todos estos guerreros, preparados para el combate, fueron a Hebrón decididos a proclamar a David como rey de todo Israel. También los demás israelitas proclamaron de manera unánime a David como rey. 39Todos se quedaron allí tres días, comiendo y bebiendo con David, ya que sus hermanos les dotaron de lo necesario. 40Además, los que vivían cerca, y hasta los de Isacar, Zabulón y Neftalí, traían asnos, camellos, mulas y bueyes cargados con harina, tortas de higos, pasas, vino y aceite. También les llevaron toros y ovejas en abundancia, porque Israel rebosaba de alegría.
Давидови следбеници у изгнанству
1Ово су они што су дошли к Давиду у Сиклаг, док се још крио од Саула, сина Кисовог. Они су били међу ратницима који су му помагали у рату. 2Били су наоружани луковима; могли су да гађају стрелама и да избацују камење и десном и левом руком. Ови су били Венијаминовци, Саулови саплеменици:
3Поглавар Ахијезер и Јоас, синови Семаје из Гаваје, Језило и Фелет, Азмаветови синови, и Вераха и Јуј из Анатота, 4Исмаја Гаваоњанин, јунак међу тридесеторицом и над тридесеторицом, и Јеремија, Јазило, Јоанан, Јозавад из Гедирота, 5Елузај, Јеримот, Валија, Семарија, Сефатија из Аруфа, 6Елкана, Јесија, Азареило, Јоезер и Јасовеам, сви Корејевци, 7и Јоила и Зевадија, Јероамови синови из Гедора.
8На Давидову страну су прешли и неки Гадовци, који су дошли у његову тврђаву у пустињи. Били су то храбри јунаци и врсни ратници – вични штиту и копљу. Лица су им била као лица лавова, а били су брзи као газеле по горама:
9Езер је био главар,
Овадија други, Елијав трећи,
10Мисмана четврти, Јеремија пети,
11Атај шести, Елило седми,
12Јоанан осми, Елзавад девети,
13Јеремија десети, Махванај једанаести.
14Ови Гадовци су били водећи међу војском; најмањи је вредео за стотину, а највећи за хиљаду. 15То су били они који су прешли преко Јордана у првом месецу, када се разлио преко свих својих обала, и растерали све житеље долина на исток и на запад.
16И неки од Венијаминоваца и Јудејаца су дошли у Давидово упориште. 17Давид је изашао да их сусретне, па им је рекао: „Ако сте дошли к мени с добром намером да ми помогнете, ја ћу се удружити с вама. Али ако сте дошли да ме издате мојим непријатељима кад су ми руке чисте од насиља, нека Бог наших отаца погледа и пресуди.“
18Тада Дух обузе Амасаја, главара тридесеторице, и он рече:
„Твоји смо, Давиде,
с тобом смо, сине Јесејев!
Мир, мир теби,
и мир онима који ти помажу,
јер ти Бог твој помаже!“
19И неки од Манасијиних синова су пребегли Давиду, кад је дошао с Филистејцима да ратује против Саула. Ипак, није им помогао, јер су га филистејски кнезови, након већања, отпустили, говорећи: „Он ће пребећи своме господару Саулу, а ми ћемо за то платити својим главама.“ 20Кад је ишао у Сиклаг к њему су пребегли ови Манасијевци: Адна, Јозавад, Једиаило, Михаило, Јозавад, Елијуј и Цилтај, главари одреда од хиљаду у Манасијином племену. 21Они су помагали Давиду против пљачкашких чета, јер су сви били храбри ратници и заповедници у војсци. 22Дан за даном су долазили Давиду да му помогну, све док војска у табору није постала велика као Божија војска.
Давидова војска у Хеврону
23Ово је број људи наоружаних за рат који су дошли Давиду у Хеврон да пренесу на њега Саулово царство по речи Господњој:
24Јудиних синова, који су носили штит и копље, шест хиљада осам стотина наоружаних за рат.
25Симеунових синова, храбрих ратника, седам хиљада и стотину.
26Левијевих синова, четири хиљаде шест стотина. 27Затим Јодај, главар Аронових синова, и с њим три хиљаде седам стотина, 28млади Садок, храбар јунак, и двадесет два владара из његовог отачког дома.
29Венијаминових синова, Саулових саплеменика, три хиљаде; до тада су највећим делом били одани Сауловом дому.
30Јефремових синова, двадесет хиљада осам стотина храбрих ратника, угледних људи у својим отачким домовима.
31Од половине Манасијиног племена, њих осамнаест хиљада, били су поименце позвани да дођу да поставе Давида за цара.
32Од Исахарових синова, који су умели да разумеју времена, како би знали шта Израиљ треба чинити, било је две стотине од њихових кнезова, и свих њихових саплеменика који су их следили.
33Завулонових синова, људи искусних и спремних за рат, и наоружаних свакојаким оружјем, било је педесет хиљада, који су свесрдно помагали Давиду.
34Од Нефталимовог племена, хиљаду главара и с њима тридесет седам хиљада људи са штитовима и копљима.
35Од Дановог племена, двадесет осам хиљада шест стотина наоружаних за бој.
36Од Асировог племена, четрдесет хиљада људи искусних и спремних за бој.
37А оних преко Јордана од Рувимовог и Гадовог племена и од половине Манасијиног племена, било је стотину двадесет хиљада наоружаних свакојаким оружјем за бој.
38Сви су ови ратници сврстани у бојни поредак дошли у Хеврон потпуно решени да поставе Давида за цара над свим Израиљем; а и сав је остали Израиљ једнодушно хтео да постави Давида за цара. 39Три су дана провели тамо са Давидом једући и пијући, јер су им њихови саплеменици припремили. 40Њима су се придружили и њихови рођаци из Исахара, Завулона и Нефталима, који су на магарцима, камилама, мазгама и воловима доносили хлеб, јела, брашно, смокве, суво грожђе, вино, уље, и мноштво волова и оваца, јер је било весеље у Израиљу.
