1Imitadme a mí, como yo imito a Cristo.
Decoro en el culto
2Os elogio porque os acordáis de mí en todo y retenéis las enseñanzas,11:2 enseñanzas. Alt. tradiciones. tal como os las transmití.
3Ahora bien, quiero que entendáis que Cristo es cabeza de todo hombre, mientras que el hombre es cabeza de la mujer y Dios es cabeza de Cristo. 4Todo hombre que ora o profetiza con la cabeza cubierta11:4 la cabeza cubierta. Alt. el cabello largo; también en el resto del pasaje. deshonra al que es su cabeza. 5En cambio, toda mujer que ora o profetiza con la cabeza descubierta deshonra al que es su cabeza; es como si estuviera rasurada. 6Si la mujer no se cubre la cabeza, que se corte también el cabello; pero, si es vergonzoso para la mujer tener el pelo corto o la cabeza rasurada, que se la cubra. 7El hombre no debe cubrirse la cabeza, ya que él es imagen y gloria de Dios, mientras que la mujer es gloria del hombre. 8De hecho, el hombre no procede de la mujer, sino la mujer del hombre; 9ni tampoco fue creado el hombre a causa de la mujer, sino la mujer a causa del hombre. 10Por esta razón, y a causa de los ángeles, la mujer tiene autoridad sobre su cabeza.11:10 tiene … cabeza. Alt. debe llevar sobre la cabeza señal de autoridad.
11Sin embargo, en el Señor, ni la mujer existe aparte del hombre ni el hombre aparte de la mujer. 12Porque así como la mujer procede del hombre, también el hombre nace de la mujer; pero todo proviene de Dios. 13Juzgad vosotros mismos: ¿Es apropiado que la mujer ore a Dios sin cubrirse la cabeza? 14¿No os enseña el mismo orden natural de las cosas que es una vergüenza para el hombre dejarse crecer el cabello, 15mientras que es una gloria para la mujer llevar cabello largo? Es que a ella se le ha dado su cabellera como velo. 16Si alguien insiste en discutir este asunto, tenga en cuenta que nosotros no tenemos otra costumbre, ni tampoco las iglesias de Dios.
La Cena del Señor
11:23-25 – Mt 26:26-28; Mr 14:22-24; Lc 22:17-20
17Al daros las siguientes instrucciones, no puedo elogiaros, ya que vuestras reuniones traen más perjuicio que beneficio. 18En primer lugar, oigo decir que cuando os reunís como iglesia hay divisiones entre vosotros, y hasta cierto punto lo creo. 19Sin duda, tiene que haber grupos sectarios entre vosotros, para que se demuestre quiénes contáis con la aprobación de Dios. 20De hecho, cuando os reunís, ya no es para comer la Cena del Señor, 21porque cada uno se adelanta a comer su propia cena, de manera que unos os quedáis con hambre mientras otros os emborracháis. 22¿Acaso no tenéis casas donde comer y beber? ¿O es que menospreciáis a la iglesia de Dios y queréis avergonzar a los que no tienen nada? ¿Qué os diré? ¿Voy a elogiaros por esto? ¡Claro que no!
23Yo recibí del Señor lo mismo que os transmití a vosotros: Que el Señor Jesús, la noche en que fue traicionado, tomó pan, 24y, después de dar gracias, lo partió y dijo: «Este pan es mi cuerpo, que por vosotros entrego; haced esto en memoria de mí». 25De la misma manera, después de cenar, tomó la copa y dijo: «Esta copa es el nuevo pacto en mi sangre; haced esto, cada vez que bebáis de ella, en memoria de mí». 26Porque cada vez que coméis este pan y bebéis de esta copa, proclamáis la muerte del Señor hasta que él venga.
27Por lo tanto, cualquiera que coma el pan o beba de la copa del Señor de manera indigna será culpable de pecar contra el cuerpo y la sangre del Señor. 28Así que cada uno debe examinarse a sí mismo antes de comer el pan y beber de la copa. 29Porque el que come y bebe sin discernir el cuerpo11:29 cuerpo. Var. cuerpo del Señor. come y bebe su propia condena. 30Por eso hay entre vosotros muchos débiles y enfermos, e incluso varios han muerto. 31Si nos examináramos a nosotros mismos, no se nos juzgaría; 32pero, si nos juzga el Señor, nos disciplina para que no seamos condenados con el mundo.
33Así que, hermanos míos, cuando os reunís para comer, esperaos unos a otros. 34Si alguno tiene hambre, que coma en su casa, para que vuestras reuniones no resulten dignas de condenación.
Los demás asuntos los arreglaré cuando os visite.
1Узмите мене за пример, као што ја узимам Христа за пример.
Покривање главе на богослужењу
2Похвално је то што ме се у свему сећате и што држите предања онако како сам вам пренео. 3Али хоћу да знате да је Христос глава сваком мужу, да је муж глава жени, а Бог Христу. 4Сваки муж који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. 5Исто тако и свака жена која се моли или пророкује непокривене главе, срамоти своју главу, јер је иста као и ошишана. 6Ако жена не покрива главу, нека се ошиша. Али пошто је срамота за жену да се шиша и брије, нека покрива главу. 7Муж, пак, не треба да покрива главу, зато што он одражава лик и славу Божију. А жена одражава мужевљеву славу.
8Мушкарац, наиме, није постао од жене, него жена од мушкарца. 9И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца. 10Због тога, а и због анђела, жена мора да има знак на својој глави да је под влашћу.
11Међутим, у Господу, нити је жена независна од мужа, нити је муж независан од жене. 12Јер, као што је жена постала од мушкарца, тако се и мушкарац рађа од жене, а све то долази од Бога. 13Просудите сами: приличи ли жени да се моли непокривене главе? 14Не учи ли вас и сама природа да је срамота за човека да има дугу косу? 15А зар жени није на понос да има дугу косу? Коса јој је, наиме, дата уместо вела. 16А ако је некоме до препирке, ми немамо такав обичај, а ни остале цркве Божије.
Вечера Господња
17Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. 18Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. 19Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. 20Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. 21Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. 22Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим.
23Ја сам, наиме, примио учење од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, 24захвалио Богу и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ 25Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ 26Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.
27Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. 28Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. 29Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело Господње, навлачи на себе осуду кад једе и пије. 30Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли.11,30 Дословно: уснули. 31Ако бисмо сами себи судили, Господ нам не би судио. 32Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом.
33Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. 34Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете.
А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.
