Život po Duhu
1Nema dakle nikakve osude za one koji pripadaju Kristu Isusu. 2Jer zakon Duha, koji daje život, oslobodio nas je zakona grijeha, koji vodi u smrt. 3Jer ono što Zakon, oslabljen grešnim tijelom, nije mogao učiniti, učinio je Bog poslavši svojeg Sina u obličju tjelesnog čovjeka da bude žrtva za grijehe. Tako je osudio grijeh u tijelu. 4Učinio je to zato da bi se pravednost Zakona potpuno ispunila u nama koji više ne živimo po staroj grešnoj naravi, nego po Duhu.
5Oni kojima vlada grešna narav razmišljaju o onomu što je grešno, ali oni koji su pod nadzorom Božjega Duha razmišljaju o onomu što je ugodno Duhu. 6Nadzire li vaša grešna narav vaš um, vodi vas u smrt. Ali ako vaš um nadzire Sveti Duh, imat ćete život i mir. 7Jer grešna tjelesna narav u nama protivi se Bogu. Nikada nije bila pokorna Božjemu Zakonu niti će to ikada biti. 8Zato oni kojima još vlada njihova grešna narav ne mogu ugoditi Bogu.
9Ali vama više ne vlada grešna narav. Pod nadzorom ste Svetoga Duha ako Božji Duh zaista prebiva u vama. A u kome ne prebiva Kristov Duh, taj i nije Kristov. 10Ako je Krist u vama, tijelo vam je mrtvo za grijeh, ali Duh živi u vama zato što vas je Bog opravdao. 11Živi li u vama Božji Duh koji je Isusa uskrsnuo od mrtvih, Bog koji je Isusa podignuo od mrtvih oživjet će i vaša smrtna tijela tim istim Duhom koji u vama živi.
12Zato, draga braćo, nismo dužni činiti ono na što nas tjera naša grešna narav. 13Jer ako živite slušajući tu svoju tjelesnu narav, propast ćete. Ako pak silom Duha usmrćujete nju i njezina zla djela, živjet ćete.
14Svi koje vodi Božji Duh Božja su djeca. 15Ne budite zato poput strašljivih robova te svoje naravi. Budite prava Božja djeca jer vas je Bog svojim Duhom posinio te mu sada možete radosno klicati: “Abba!8:15 Na aramejskome: Oče! Oče!” 16Sveti Duh govori nam duboko u srcima da smo Božja djeca. 17A kako smo njegova djeca, njegovi smo baštinici—jer sve što Bog daje svojemu Sinu, Kristu, to i nama pripada. Kao što s njim trpimo, s njim ćemo se i proslaviti.
Buduća slava
18Ali naše sadašnje patnje nisu ništa prema budućoj slavi koja će se očitovati u nama. 19Jer sve stvorenje sa žudnjom iščekuje da dođe dan kad će Bog pokazati tko su zaista njegova djeca. 20Sve što je na zemlji stvoreno postalo je jalovim, ne vlastitom, nego Božjom voljom—ali u nadi 21da će biti oslobođeno od robovanja pokvarljivosti, da sudjeluje u slobodi i u slavi Božje djece. 22Jer znamo da cjelokupno stvorenje sve dosad uzdiše i muči se u porođajnim bolima. 23Čak i mi kršćani, iako je u nama Sveti Duh kao predukus buduće slave, također stenjemo čekajući posinjenje, otkupljenje našega tijela. 24Tom smo nadom spašeni. Ako nešto već imamo, onda se tomu više ne trebamo nadati. 25Ali ako se nadamo nečemu što još nemamo, valja čekati strpljivo i postojano.
26Isto tako, Sveti Duh nam pomaže u našoj slabosti. Jer mi ne znamo ni kako ni što bismo trebali moliti, ali Sveti Duh moli se za nas uzdasima koji se ne mogu riječima izraziti. 27A Onaj, koji poznaje svačije srce, poznaje naum Duha, jer on se moli za nas u skladu s Božjom voljom.
28Znamo kako Bog čini da sve pridonosi dobru onih koji njega vole i koje je on pozvao prema svojoj nakani. 29Jer Bog je svoj narod unaprijed poznavao i odabrao ih je da budu poput njegova Sina, tako da bi njegov Sin mogao biti prvorođenac s brojnom braćom i sestrama. 30A kad ih je odabrao, pozvao ih je k sebi. Zatim ih je opravdao i obećao im svoju slavu.
Ništa nas ne može odvojiti od Božje ljubavi
31Što na sve to reći? Ako je Bog za nas, tko će biti protiv nas? 32Kad već nije poštedio ni vlastitoga Sina, nego ga je predao za nas, neće li nam Bog, koji nam je dao Krista, s njime dati i sve drugo?
33Tko će optužiti Božje izabranike? Nas Bog opravdava. 34Tko će nas onda optužiti? Isus Krist je umro, štoviše, i uskrsnuo; on sjedi na počasnome mjestu, Bogu zdesna, i posreduje za nas. 35Tko će nas odvojiti od Kristove ljubavi? Može li u tome uspjeti nevolja? Tjeskoba? Progonstvo? Glad? Golotinja? Pogibao? Mač? 36U Svetome pismu piše:
“Zbog tebe nas ubijaju dan za danom;
mi smo im kao ovce za klanje.”8:36 Psalam 44:2.
37Nadmoćno pobjeđujemo sve što nas snađe u Kristu koji nas voli. 38Čvrsto vjerujem da nas ni smrt, ni život, ni anđeli ni demoni, ni sadašnjost ni budućnost, ni sile, 39ni visina, ni dubina, ni bilo koje stvorenje neće moći rastaviti od ljubavi Božje objavljene u našemu Gospodinu Kristu Isusu.
1Сад, дакле, нема никакве осуде за оне који су у Христу. 2Наиме, закон Духа, који доноси живот у Христу Исусу, ослободио ме је закона греха и смрти. 3Јер, што Закон није могао да учини због слабости људске природе, учинио је Бог тако што је послао свог Сина у обличју својственом грешном човеку, као жртву за грех, те осудио грех у телу. 4Бог је то учинио да би се испунили праведни захтеви Закона на онима који не живе по грешној природи, него по Духу. 5Јер, они који живе у складу с грешном природом, смерају на оно што им та природа налаже. А они који живе у складу с Духом, смерају на оно што им Дух налаже. 6Наиме, ум вођен грешном природом доноси смрт, а ум вођен Духом доноси живот и мир. 7Јер, кад се ум управља по грешној природи, он се супротставља Богу, зато што се не покорава Божијем Закону, нити је у стању да то чини. 8Тако, они који се управљају по грешној природи не могу да угоде Богу. 9Али, ви се не управљате према грешној природи, већ по Духу, уколико Божији Дух пребива у вама. Ко нема Христовог Духа, тај му не припада. 10Ако је Христос у вама, тело је мртво због греха, али Дух живи у вама зато што вас је Бог оправдао. 11Ако, дакле, Дух Божији, који је подигао из мртвих Исуса, пребива у вама, онда ће исти Бог који је Христа подигао из мртвих, оживети и ваша смртна тела посредством Духа који живи у вама. 12Према томе, браћо, нисмо дужници грешној природи да по њој живимо. 13Јер ако живите по грешној природи, морате да умрете. Али, ако Духом усмртите своја телесна дела, живећете.
14Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији. 15Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!“ 16Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија. 17А ако смо деца, онда ћемо од Бога примити у посед што је обећао, а с Христом примити што њему припада. А пошто с Христом трпимо, с њиме ћемо учествовати у слави.
Слава Божијег народа
18Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама. 19Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. 20Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади 21да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије.
22Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. 23И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. 24Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? 25Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.
26Исто тако нам и Дух помаже у нашим слабостима. Ми, наиме, не знамо како треба да молимо, али Дух посредује за нас уздисајима који се речима не могу исказати. 27Онај који истражује људска срца познаје наум Духа, јер Дух по Божијој вољи посредује за оне који су посвећени. 28Јер знамо да све иде на добро онима који воле Бога, онима које је он позвао по својој вољи. 29Наиме, оне које је унапред знао, те је и предодредио да се поистовете с ликом његовога Сина, да би он био првенац међу многом браћом. 30А оне које је предодредио, те је и позвао. А које је позвао, те је и учинио праведнима пред собом. А које је учинио праведнима, те је прославио.
Божија љубав у Исусу Христу
31Шта, дакле, да кажемо на све ово? Ако је Бог за нас, ко може против нас? 32Неће ли нам Бог, који није поштедео свог властитог Сина, него га је дао да умре за све нас, даровати са њим и све друго? 33Ко ће окривити Божије изабранике? Бог их оправдава! 34Ко ће их осудити? Христ Исус који је умро, и поврх тога васкрсао – он који је сада с десне стране Богу – баш он се заузима за нас! 35Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36Јер овако пише у Светом писму:
„Због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.“
37Али, упркос свему томе, ми надмоћно побеђујемо посредством онога који нас је заволео. 38Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни главарства, ни садашњост, ни будућност, нити икакве силе, 39ни висина, ни дубина, нити ишта од онога што је створено, не могу раставити од Божије љубави коју имамо посредством Христа Исуса, нашег Господа.
