Luka 8 – CRO & NSP

Knijga O Kristu

Luka 8:1-56

Isusove sljedbenice

1Nedugo zatim Isus počne obilaziti gradove i sela propovijedajući i naviještajući Radosnu vijest o Božjemu kraljevstvu. S njim su išla Dvanaestorica 2i neke žene koje je oslobodio zloduha i izliječio od bolesti: Marija zvana Magdalena, iz koje je istjerao sedam zlih duhova, 3zatim Ivana, žena Herodova upravitelja Kuza, te Suzana i još mnoge. One su im služile svojim dobrima.

Prispodoba o sijaču

(Mt 13:1-23; Mk 4:1-20)

4Jednoć kad je nagrnulo silno mnoštvo iz svih gradova, on im ispriča prispodobu: 5“Neki je ratar sijao sjeme. Dok je sijao, nešto sjemena padne na stazu pa ga pogaze. Dođu i ptice nebeske te ga pozobaju. 6Drugo padne na kamenito tlo, ali tek što je niknulo, osuši se jer nije imalo vlage. 7Dio sjemena padne u trnje pa ono poraste i uguši ga. 8Nešto ga, napokon, padne u dobru zemlju te donese stostruk plod.” Kad je to rekao, poviče: “Slušajte, kad već imate uši!”

9Učenici ga upitaju o značenju te prispodobe. 10On im reče: “Vama je dopušteno razumjeti tajne o Božjemu kraljevstvu. A ostalima govorim u prispodobama da se ispuni Sveto pismo:

‘Gledat će moja djela,

ali neće dokučiti njihova značenja;

slušat će moje riječi,

ali ih neće razumjeti.’8:10 Izaija 6:9.

11Evo značenja prispodobe: Sjeme je Božja riječ. 12Sjeme na tvrdu tlu oni su koji čuju Božju riječ, ali zatim dolazi đavao i odnosi Riječ iz njihova srca te oni ne povjeruju i ne spase se. 13Kamenito tlo su oni koji čuju Riječ i radosno ju prihvate, ali nemaju korijena. Neko vrijeme vjeruju, ali kada dođe kušnja otpadnu. 14U trnje zasijano sjeme su oni koji čuju Riječ, ali ju uguše životne brige, bogatstvo i užici te zato ne donesu roda. 15Dobro tlo su plemenita i dobra srca koja slušaju Riječ, ustrajno ju čuvaju i donose plod.”

Prispodoba o svjetiljci

(Mk 4:21-25)

16“Nitko ne pali svjetiljku da ju pokrije ili stavi pod postelju, već zato da ju stavi na svijećnjak kako bi svi koji uđu vidjeli svjetlost. 17Sve što je sada skriveno i što je u potaji učinjeno, jednom će izići na vidjelo. 18Zato pazite kako slušate. Onima koji žive po Božjoj mudrosti Bog će dati još više mudrosti. A oni koji ne postupaju prema njegovoj mudrosti, izgubit će ubrzo i ono malo od nje8:18 U grčkome: Tko ima, još će mu se dati pa će obilovati, a onome tko nema oduzet će se i ono što ima. što misle da imaju.”

Prava Isusova obitelj

(Mt 12:46-50; Mk 3:31-35)

19Isusu su došli majka i braća, ali nisu mogli do njega od mnoštva naroda. 20Netko mu je javio: “Vani su ti majka i braća, žele te vidjeti.”

21Isus odgovori: “Moja majka i moja braća su oni koji slušaju Božju riječ i tvore ju.”

Isus smiruje oluju

(Mt 8:23-27; Mk 4:36-41)

22Isus i učenici jednog su dana ušli u lađicu. Isus im reče: “Prijeđimo na drugu stranu jezera.” I otisnu se od obale. 23Dok su plovili, Isus je zaspao. Na jezeru se podigne oluja. Voda se stane prelijevati u lađicu tako da se gotovo posve napunila vodom. Bili su u pogibli.

24Učenici probude Isusa vičući: “Učitelju! Učitelju, izginut ćemo!”

Isus se probudi te zaprijeti vjetru i uzburkanim valovima. Oni se umire i nastane tišina. 25“Gdje vam je vjera?” upita ih.

A učenici su prestrašeni i začuđeni pitali: “Tko je on da zapovijeda vjetrovima i vodi i da mu se oni pokoravaju?”

Isus iscjeljuje opsjednutog čovjeka

(Mt 8:28-34; Mk 5:1-17)

26Doplove tako u gergezenski8:26 U nekim rukopisima gadarski ili geraski kraj. Vidjeti: Matej 8:28 i Marko 5:1. kraj nasuprot Galileji. 27Tek što je Isus izišao na kopno, dođe mu iz grada u susret neki čovjek opsjednut zlodusima. Već dugo nije nosio odjeću ni stanovao u kući, nego po grobnicama. 28Čim je ugledao Isusa, on zaviče, baci se ničice pred njega i na sav glas poviče: “Što hoćeš od mene, Isuse, Sine najuzvišenijega Boga? Molim te, ne muči me!” 29Jer Isus je zapovjedio nečistom duhu da iziđe iz čovjeka kojega je već dugo držao u vlasti. Čak i kad su ga vezali lancima i okovima, čovjek ih je raskinuo jer ga je zloduh gonio u pustinju.

30“Kako se zoveš?” upita ga Isus. “Legija”, odgovori on jer su u njega ušli mnogi zlodusi. 31Zaklinjali su Isusa da im ne zapovjedi da odu u Bezdan.

32A ondje je u gori paslo veliko krdo svinja. Zlodusi zamole Isusa da im dopusti ući u svinje. On im dopusti. 33Zlodusi iziđu iz čovjeka i uđu u svinje. Nato cijelo krdo jurne niz obronak u jezero i podavi se.

34Kad su svinjari vidjeli što se dogodilo, pobjegnu i razglase to po gradiću i selima 35te ljudi dođu vidjeti što se dogodilo. Kad su došli Isusu, nađu čovjeka iz kojega su izišli zlodusi kako obučen i zdrave pameti sjedi do Isusovih nogu te se prestraše. 36Očevici im ispričaju kako je opsjednuti spašen. 37Svo mnoštvo iz gergezenskoga kraja obuzme silan strah pa zamole Isusa da ode od njih. Isus uđe u lađicu i vrati se.

38A čovjek, iz koga su bili izišli zli dusi, zamolio ga je da ostane s njim, ali Isus mu reče: 39“Ne, vrati se doma i reci svima što ti je Bog učinio.” Čovjek ode i po svem gradu razglasi što mu je Isus učinio.

Isus iscjeljuje zaradi velike vjere ljudi

(Mt 9:18-26; Mk 5:22-43)

40Kad se Isus vratio na drugu stranu jezera, mnoštvo ga je dočekalo s dobrodošlicom jer su ga svi željno iščekivali. 41Dođe tada neki čovjek imenom Jair, predstojnik sinagoge, te se baci Isusu pred noge moleći ga da pođe njegovu domu. 42Dvanaestogodišnja kći jedinica bila mu je na samrti.

Isus pođe za njim dok se mnoštvo natiskivalo oko njega. 43Među ljudima je bila i neka žena koja je već dvanaest godina bolovala od krvarenja. Sve što je imala potrošila je na liječnike, ali ju nitko nije mogao izliječiti. 44Ona priđe Isusu otraga i dotakne skut njegova ogrtača. Krvarenje joj odmah prestane.

45“Tko me je dotaknuo?” upita Isus.

Svi su to nijekali, a Petar reče: “Učitelju, pa toliko se mnoštvo gura oko tebe!”

46Isus odgovori: “Ne, netko me je namjerno dotaknuo. Osjetio sam kako sila izlazi iz mene.” 47Videći da se ne može skriti, žena mu sva uplašena priđe, padne ničice i pred svima ispriča zašto ga je dotaknula i kako je smjesta ozdravila. 48On joj reče: “Kćeri, tvoja te vjera iscijelila. Pođi u miru.”

49Dok je Isus još to govorio, stigao je netko iz Jairova doma s viješću: “Kći ti je umrla. Nema smisla da dalje mučiš Učitelja!”

50Isus je to čuo pa reče Jairu: “Ne boj se! Samo vjeruj i ona će se spasiti!”

51Kad je došao u kuću, ne dopusti nikomu da uđe s njim osim Petru, Ivanu, Jakovu te djetetovu ocu i majci. 52Svi su ondje plakali i naricali za djevojčicom. Isus im reče: “Ne plačite! Nije umrla, nego samo spava!”

53Ali oni su ga ismijavali znajući da je umrla. 54Isus ju uhvati za ruku i poviče: “Ustani, djevojčice!” 55U nju se odmah vrati duh te ustane. Isus zapovjedi da joj daju jesti. 56Roditelji se zaprepaste. A Isus im zapovjedi da nikome ne govore o tome što se dogodilo.

New Serbian Translation

Лука 8:1-56

Исусове следбенице

1После овога, Исус је обишао градове и села објављујући и проповедајући Радосну вест о Царству Божијем. С њим су била и Дванаесторица, 2и неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија Магдалена, из које је изашло седам злих духова, 3Јована, жена Хузе, Иродовог управитеља двора, Сузана, и многе друге које су им помагале од своје имовине.

Прича о сејачу

4Народ је и даље долазио Исусу из свакога града. Када се окупило мноштво света, Исус им исприча причу: 5„Изађе сејач да сеје своје семе. И како је сејао, нека зрна су пала крај пута, те га људи изгазе и птице га позобају. 6Друго је пало на камен. Оно је никло, али се осушило, јер није имало влаге. 7Треће је пало међу трње. Али трње је израсло заједно са њим и угушило га. 8Четврто је пало на добру земљу. Оно је никло и родило стоструко.“

Исус је завршио речима: „Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

9Његови ученици су га питали за значење приче. 10Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајне Царства Божијег, а осталима се говори у причама, да

’гледајући не виде

и слушајући не разумеју.’

11А ево шта прича значи: семе је Божија реч. 12Семе које је пало крај пута – то су они који су реч чули, али долази ђаво и односи реч из њиховог срца, да не би поверовали и били спасени. 13Семе које је пало на камен – то су они који чим чују реч, с радошћу је примају. Али пошто реч није ухватила корена у њима, неко време верују, па кад наступи час искушења, они отпадају. 14Семе које је пало међу трње – то су они који слушају реч, али их бриге, богатство и животна задовољства постепено гуше, те не доносе зрео род. 15А семе које је пало на добро тле – то су они који слушају реч и задржавају је у добром и племенитом срцу, те постојано доносе род.

Прича о лампи

16Нико не пали светиљку да би је покрио посудом, нити да би је ставио под кревет, него је ставља на свећњак да би они који улазе видели светлост. 17Јер нема тога што је тајно, а да се неће открити, нити има чега што је прикривено, а да се неће сазнати и обелоданити. 18Зато, пазите како слушате, јер онај ко има, њему ће се додати, а од онога који нема, узеће се и оно што мисли да има.“

Исусова мајка и браћа

19Дошли су и Исусова мајка и браћа да га виде, али нису могли да дођу до њега од много народа. 20Јавили су му: „Ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да те виде.“ 21Исус им одговори: „Моја мајка и моја браћа су они који слушају Божију реч и извршују је.“

Исус смирује буру

22Једног дана је Исус ушао у бродић са својим ученицима и рекао им: „Хајдемо на другу страну језера!“ Они оду. 23Док су пловили, Исус заспа. Подиже се бура на језеру, тако да се чамац пунио водом, те су били у опасности.

24Његови ученици му приђу и пробуде га, говорећи: „Учитељу, учитељу, пропадамо!“ Исус се подиже, па заповеди ветру и таласима, те се они смирише и настаде тишина. 25Онда им рече: „Где вам је вера?“

А они су, уплашени и зачуђени, говорили један другом: „Ко је овај што заповеда ветровима и води, те му се покоравају?“

Исус исцељује опседнутог

26Допловили су до гедаринске области, који се налази насупрот Галилеји. 27Када се искрцао на суво, срео га је неки човек из града, који је био опседнут злим духовима. Он се дуго није облачио и није живео у кући, него по гробовима. 28Када је видео Исуса, повикао је, пао пред њега, и рекао веома гласно: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Молим те, немој да ме мучиш!“ 29Исус је, наиме, заповедио нечистом духу да изађе из човека, јер га је одавно обузео. Њега су морали да везују ланцима и оковима и да га чувају, али би он покидао окове, и зли дух га је терао на пуста места.

30Исус га упита: „Како ти је име?“ Он одговори: „Легија!“, јер је много злих духова ушло у њега. 31Они су преклињали Исуса да им не заповеди да оду у бездан.

32А ту у близини, на једној падини, пасло је велико крдо свиња. Зли духови замоле Исуса да им дозволи да иду у свиње. Исус им је то дозволио. 33Тада су зли духови изашли из човека, ушли у свиње, па се крдо сјурило низ обронак у језеро и подавило се.

34Кад су свињари видели шта се догодило, разбежали су и јавили то људима у граду и по селима. 35Људи изађу да виде шта се десило. Кад су дошли к Исусу, нашли су човека који је био опседнут злим духовима, како седи до Исусових ногу, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 36Очевици су испричали другима како је Исус исцелио опседнутог. 37Становници из читавог гедаринског краја су га молили да оде, јер су се веома уплашили. Исус уђе у бродић и врати се.

38А човек, из кога су изашли зли духови, замолио га је да остане са њим, али га је Исус отпремио, рекавши: 39„Врати се својој кући и испричај шта ти је Бог учинио.“ Он оде, те је по целом граду говорио шта му је Исус учинио.

Исус враћа Јаирову ћерку у живот

40Када се Исус вратио на другу обалу језера, народ га је срдачно дочекао, јер су га сви очекивали. 41Дође и неки човек који се звао Јаир, старешина синагоге. Он клекну пред Исуса и замоли га да дође у његов дом. 42Он је, наиме, имао ћерку јединицу од дванаест година, која је била на самрти.

Док је Исус ишао, народ се гурао око њега. 43Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од крварења. Она је сав свој иметак потрошила на лекаре, али ниједан није могао да је излечи. 44Она му приђе с леђа и дотаче руб његове одеће. Крварење одмах престаде.

45Исус упита: „Ко ме је дотакао?“

Како су сви порицали, Петар одговори: „Учитељу, то се народ око тебе гура!“

46Али Исус рече: „Неко ме је дотакао, јер сам осетио да је сила изашла из мене.“

47Видевши да није остала непримећена, жена иступи дрхтећи, те паде ничице пред њега, и рече пред свим народом зашто га је дотакла и како је одмах оздравила. 48Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром.“

49Док је он још говорио, неко дође из куће Јаира, старешине синагоге, и рече Јаиру: „Твоја ћерка је умрла, не мучи више учитеља.“

50Исус је то чуо, па је рекао Јаиру: „Не бој се, само веруј, и биће исцељена.“ 51Када је дошао у кућу, никоме није дозволио да уђе унутра с њим, осим Петра, Јована, Јакова и девојчициних родитеља. 52Сви су плакали и нарицали за њом. Исус рече: „Не плачите, није умрла, него спава.“

53Сви су му се смејали, јер су знали да је умрла. 54Исус узе њену руку и повика: „Девојчице, устани!“ 55Њен дух се врати, те она одмах устаде, а Исус заповеди да јој дају нешто да једе. 56Њени родитељи су били запањени, али им Исус заповеди да ником не говоре шта се догодило.