Juda pristaje izdati Isusa
(Mt 26:1-5, 14-16; Mk 14:1-2, 10-11; Iv 11:45-53)
1Bližio se Blagdan beskvasnih kruhova, Pasha. 2Svećenički poglavari i pismoznanci dogovarali su se kako da ubiju Isusa, ali bojali su se da se narod ne pobuni.
3Tada Sotona uđe u Judu Iškariotskoga, jednoga od Dvanaestorice. 4On ode i dogovori se sa svećeničkim poglavarima i s vojnim zapovjednicima kako će im izdati Isusa. 5Oni se obraduju i obećaju mu dati novca. 6Juda pristane. Tako on počne tražiti prigodu da izda Isusa kad mnoštva ne bude u blizini.
Posljednja večera
(Mt 26:17-30; Mk 14:12-26; Iv 13:21-30; 1 Kor 11:23-25)
7Prvog dana Blagdana beskvasnih kruhova, kad je bio običaj žrtvovati pashalno janje, 8Isus pošalje Petra i Ivana: “Idite nam pripraviti večeru da skupa blagujemo.”
9“Gdje želiš da ju pripravimo?” upitaju.
10“Čim uđete u grad”, reče im, “srest ćete čovjeka koji nosi vodu u vrču. Pođite za njim. U kući u koju uđe 11potražite domaćina pa mu recite: ‘Učitelj pita u kojoj sobi može blagovati pashalnu večeru sa svojim učenicima.’ 12On će vam pokazati veliku sobu na katu, posve pripremljenu. Ondje nam pripravite večeru.” 13Učenici odu u grad i nađu sve kako im je Isus rekao te ondje pripreme pashalnu večeru.
14Kad je za to došlo vrijeme, Isus sjedne za stol s apostolima. 15“Čeznuo sam svom dušom da blagujem s vama ovu pashalnu večeru prije svoje muke. 16Jer ju, kažem vam, neću više blagovati dok se ona ne ispuni u kraljevstvu Božjemu.”
17Uzme čašu, zahvali i reče: “Uzmite i razdijelite među sobom. 18Kažem vam, od sada više neću piti vina22:18 U grčkome: neću piti od trsova roda. dok ne dođe Božje kraljevstvo.”
19Uzme zatim kruh, zahvalio za njega, razlomi ga i podijeli im govoreći: “Ovo je moje tijelo koje se za vas predaje. Ovo činite meni na spomen.” 20Kad su povečerali, uzme čašu i reče: “Ovo je moja krv, krv Novoga saveza, koja se prolijeva za vas.
21Ali evo, moj izdajnik sjedi sa mnom za stolom. 22Ja, Sin Čovječji, moram umrijeti kako je određeno, ali teško onome koji ga izda!” 23Učenici se nato počnu međusobno pitati tko bi od njih mogao takvo što učiniti.
Tko je najveći u kraljevstvu
(Mt 20:25-28; 19:28; Mk 10:42-45)
24Počnu se zatim prepirati oko toga tko bi od njih bio najveći. 25Isus im reče: “Kraljevi ovoga svijeta vladaju svojim narodima i provodeći vlast nad njima nazivaju se dobrotvorima. 26Ali vi nemojte tako! Naprotiv, najveći među vama neka bude kao najneznatniji, a starješina kao poslužitelj. 27Jer tko je veći, onaj koji sjedi za stolom ili onaj koji ga poslužuje? Onaj za stolom, zar ne? A ja, evo, poslužujem vas. 28Ostali ste mi vjerni u mojim kušnjama. 29Zato vam u baštinu dajem kraljevsku čast što ju je meni predao moj Otac 30da jedete i pijete za mojim stolom u mojemu kraljevstvu te da sjedite na prijestoljima i sudite dvanaest Izraelovih plemena.”
Isusovo proroštvo o Petru
(Mt 26:31-35; Mk 14:27-31; Iv 13:36-38)
31“Šimune, Šimune, Sotona je zatražio da vas može rešetati kao pšenicu. 32Ali molio sam se za tebe da ti vjera ne malakše. Zato, kad se ponovno obratiš k meni, učvrsti svoju braću!”
33“Gospodine,” reče mu Petar, “spreman sam s tobom poći i u tamnicu i u smrt!”
34“Kažem ti, Petre,” reče Isus, “prije nego što pijetao zakukuriče, triput ćeš zanijekati da me uopće poznaješ.
35Kad sam vas poslao na put bez novca, bez torbe i sandala, je li vam što nedostajalo?” upita ih Isus.
“Nije”, odgovore.
36“Ali sada,” reče, “tko ima novca, neka ga ponese! Torbu također. Tko nema mač, neka proda odjeću i kupi ga za sebe 37jer se, kažem vam, mora ispuniti ono što o meni piše u Svetome pismu: ‘Ubrojen je među zločince.’22:37 Izaija 53:12. Sve što su proroci o meni napisali obistinit će se.”
38“Gospodine,” rekoše, “imamo tu dva mača!”
“Dovoljno je”, odgovori Isus.
Isus se moli u Getsemaniju
(Mt 26:36-46; Mk 14:32-42)
39Zatim ode odande te se, po običaju, zaputi na Maslinsku goru. Učenici pođu s njim. 40Kad su stigli, reče im: “Molite se da vas ne svlada kušnja!”
41Udalji se zatim od njih koliko se može baciti kamen, padne na koljena i pomoli se: 42“Oče, otkloni ovu čašu od mene ako želiš. Ipak, neka bude po tvojoj, a ne po mojoj volji.” 43Tada mu se s neba ukaže anđeo da ga ohrabri. 44Sve je žarče molio, u smrtnoj muci, a znoj mu postane poput kaplja krvi što su padale na zemlju. 45Napokon ustane, priđe učenicima i nađe ih kako spavaju iscrpljeni od žalosti. 46“Zašto spavate?” upita. “Ustanite i molite se da vas ne svlada kušnja!”
Isusovo uhićenje
(Mt 26:47-56; Mk 14:43-50; Iv 18:3-11)
47Dok je još govorio, stigne svjetina, a pred njom Juda, jedan od Dvanaestorice. Približi se Isusu i poljubi ga. 48“Juda, zar poljupcem izdaješ Sina Čovječjega?” reče Isus.
49Kad su ostali učenici vidjeli što se zbiva, upitaju: “Gospodine, da ih napadnemo mačem?” 50te jedan od njih zamahne na slugu velikog svećenika i odsiječe mu desno uho.
51Ali Isus reče: “Pustite! Ne opirite se više!” Dotakne zatim sluzi uho i iscijeli ga. 52Zatim reče ljudima koji su pošli na njega, svećeničkim poglavarima, vojnim zapovjednicima i starješinama: “Pošli ste na mene mačevima i toljagama kao na prevratnika! 53Zašto me niste u Hramu uhitili? Svaki sam dan bio ondje. Ali ovo je vaš čas i vlada tama.”
Petar se odriče Isusa
(Mt 26:67-75; Mk 14:66-72; Iv 18:15-18, 25-27)
54Isusa uhite i odvedu u dom velikog svećenika. Petar ga je izdaleka slijedio. 55Usred dvorišta stražari su naložili vatru i grijali se oko nje. Petar sjedne među njih. 56Neka sluškinja ugleda ga kako sjedi pokraj vatre, promotri ga i reče: “I ovaj je bio s Isusom!”
57Petar zaniječe. “Pa ja ga ni ne poznajem, ženo!”
58Nedugo zatim još ga netko opazi i reče: “Ti si jedan od njih!”
“Nisam, čovječe!” odgovori Petar.
59Nakon otprilike jedne ure, netko opet reče: “Ovaj je zaista bio s njim! Pa Galilejac je!”
60“Ne znam o čemu govorite, čovječe!” reče Petar. Istoga časa, dok je još govorio, oglasi se pijetao. 61Tada se Gospodin okrene i pogleda Petra, a Petar se sjeti kako mu je rekao: “Zaista ti kažem, još ove noći, prije nego što pijetao zakukuriče, triput ćeš me se odreći.” 62Iziđe iz dvorišta i gorko zaplače.
63Čuvari počnu Isusa tući i rugati mu se. 64Pokrili su mu oči i zapitkivali: “Proreci tko te je udario!” 65I obasipali su ga najrazličitijim uvredama.
Isus pred Velikim vijećem
(Mt 26:59-66; Mk 14:55-64; Iv 18:19-24)
66U osvit dana okupe se narodni starješine, svećenički poglavari i pismoznanci te izvedu Isusa pred Veliko vijeće. 67“Ako si ti Krist, reci nam to!” kazali su mu.
“Ako vam kažem, nećete mi vjerovati 68a ako vas što upitam, nećete odgovoriti”, reče im Isus. 69“Ali odsad će Sin Čovječji sjediti zdesna Svemogućemu Bogu.”22:69 Iz Psalam 110:1.
70“Ti, znači, tvrdiš da si Božji Sin!” poviču svi.
“Sami ste pravo rekli; jesam”, odgovori im.
71“Što će nam više svjedoci?” kazali su. “Sami smo čuli, iz njegovih usta!”
Завера против Исуса – Јуда одлучује да изда Исуса
1Ближио се празник Бесквасних хлебова, звани „Пасха“. 2Водећи свештеници и зналци Светог писма су тражили прилику да убију Исуса, али су се бојали народа. 3Тада Сатана уђе у Јуду званог Искариот, који је био један од Дванаесторице. 4Он оде к водећим свештеницима и заповедницима и договори се с њима како да им изда Исуса. 5Они су се обрадовали томе и сложили се да ће му дати новац. 6Он пристане, и отада је тражио згодну прилику да им га изда, али да народ не сазна.
Ученици врше припреме за Пасху
7Дошао је дан Бесквасних хлебова када је требало да се жртвује јагње за Пасху. 8Исус је послао Петра и Јована, рекавши им: „Идите и припремите све за Пасху, да вечерамо.“
9Они га упиташе: „Где хоћеш да припремимо?“
10Он одговори: „Кад уђете у град срешће вас човек који носи крчаг с водом. Пођите за њим и уђите у кућу у коју он буде ушао, 11па реците власнику куће: ’Учитељ пита: „Где је гостинска соба у којој ћу са својим ученицима јести пасхалну вечеру?“’
12Он ће вам показати велику собу на спрату, опремљену и уређену. Тамо ћете припремити.“
13Ученици оду и нађу све како им је рекао, те припреме за Пасху.
Исус и ученици на последњој вечери
14Кад је дошло време, Исус заузе своје место за столом, а тако и апостоли. 15Тада им је рекао: „Силно сам желео да једем са вама ову пасхалну вечеру пре мог страдања. 16Кажем вам да је нећу више јести док се не оствари у Царству Божијем.“
17Затим је узео чашу, захвалио Богу, и рекао: „Узмите је и пијте из ње редом. 18Кажем вам да од сада нећу више пити вина од рода лозе, док не дође Царство Божије.“
19Потом је узео хлеб, захвалио Богу, преломио га, те дао ученицима, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“
20Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви која се пролива за вас. 21Али, гле, рука мог издајника са мном је за трпезом. 22Наиме, Син Човечији иде у смрт како је Бог одредио, али тешко оном човеку који га издаје!“ 23Тада ученици почеше да питају један другог ко би од њих могао да учини тако нешто.
Ко је највећи?
24Једном дође до препирке међу њима око тога ко је од њих највећи. 25Исус им рече: „Цареви господаре народима и властодршци називају себе добротворима. 26Ви немојте тако, него највећи међу вама нека буде као најмањи, и вођа нека буде као слуга. 27Ко је већи? Онај што седи за трпезом, или онај који послужује? Зар није онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као онај што послужује. 28Ви сте постојано били уз мене у мојим искушењима. 29Зато вам ја предајем Царство, као што је мени предао мој Отац. 30Ви ћете јести и пити за мојим столом у моме Царству, и седети на престолима судећи над дванаест племена Израиљевих.
Исус прориче Петрово одрицање
31Симоне, Симоне, Сатана је затражио да вас искуша као пшеницу на решету. 32Али ја сам се молио да не клонеш вером. А ти, кад ми се вратиш, учврсти своју браћу.“
33Петар му рече: „Господе, спреман сам с тобом да идем и у тамницу и у смрт.“
34Исус му рече: „Кажем ти, Петре, петао се још неће ни огласити данас, а ти ћеш ме се три пута одрећи.“
35Онда рече и осталима: „Кад сам вас послао без новчаника, без торбе и без обуће, да ли вам је нешто недостајало?“
„Ништа“ – одговорише они.
36Исус им рече: „Али сада ко има новчаник, нека га понесе, а исто тако и торбу. А ко нема, нека прода свој огртач и нека купи мач. 37Зато вам кажем: на мени се мора испунити оно што је записано у Светом писму: ’Убројише га у грешнике.’ Јер оно што је писано о мени долази до испуњења.“
38Они рекоше: „Учитељу, ево овде су два мача.“ Он одговори: „Довољно је.“
Исус се моли на Маслинској гори
39Онда је изашао и по свом обичају отишао на Маслинску гору. Са њим су пошли и његови ученици. 40Када је стигао онамо, рекао им је: „Молите се да не паднете у искушење.“ 41Онда се удаљио од њих колико би каменом могло да се добаци, клекнуо и молио се, 42говорећи: „Оче, ако је по твојој вољи, нека ме мимоиђе ова чаша страдања. Али да не буде како ја хоћу, него нека буде твоја воља.“ 43Тада се појавио анђео са неба и крепио га. 44Запавши у смртну муку, молио се још преданије, а зној му се сливао на земљу као капи крви.
45Кад је завршио са молитвом, Исус се вратио к ученицима. Затекао их је како спавају, схрвани жалошћу. 46Рекао им је: „Зашто спавате? Устаните и молите се да не паднете у искушење.“
Исуса хватају
47Док је он још говорио, наишла је руља. Испред њих је ишао један од Дванаесторице, по имену Јуда. Он приступи Исусу да га пољуби, 48али му Исус рече: „Јудо, зар пољупцем издајеш Сина Човечијег?“
49Кад су ученици око Исуса видели шта се спрема, рекоше: „Господе, да потегнемо мачеве?“ 50Један од њих удари мачем Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51Исус рече: „Доста с тим!“ Затим му је дотакао ухо и излечио га. 52Тада Исус рече водећим свештеницима, храмској стражи и старешинама који су дошли да га ухвате: „Зар сам ја одметник, па сте изашли с мачевима и тољагама? 53Сваки дан сам проводио с вама у храму, али ме нисте ухватили. Но, сада је ваш час, када владају силе таме.“
Петар се одриче Исуса
54Затим су Исуса ухватили и одвели у Првосвештеникову кућу. Петар га је пратио издалека. 55Кад је ватра била наложена насред дворишта, Петар је сео са онима који су ту седели. 56Док је тако седео код ватре, примети га нека слушкиња. Погледала га је и рекла: „И он је био са Исусом!“
57Али Петар порече то, рекавши: „Жено, ја га не познајем!“
58Нешто касније, примети га неко други, па рече: „И ти си један од њих!“
А Петар рече: „Човече, нисам ја тај!“
59Око сат времена касније, један други је тврдио: „Овај је стварно био са њим, јер је Галилејац!“
60Петар рече: „Човече, не знам о чему говориш!“ Истог тренутка, док је још говорио, се огласи петао. 61Уто се Господ осврне и погледа Петра, а Петар се сети да му је Господ био рекао: „Данас, пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ 62Изашао је и горко заплакао.
Војници се ругају Исусу
63Људи који су чували Исуса, ругали су му се и тукли га. 64Повезали су му очи и питали га: „Прореци, ко те је ударио?“ 65Вређали су га још и многим другим погрдним речима.
Исуса доводе пред Велико веће
66Када је свануло, окупе се старешине народа, водећи свештеници и зналци Светог писма, и одведу Исуса пред своје Велико веће. 67Говорили су му: „Ако си ти Христос, реци нам.“
Исус одговори: „И да вам кажем, нећете ми веровати; 68ако вас упитам, нећете ми одговорити. 69Али од сада ће Син Човечији седети с десне стране Божије силе.“
70Они упиташе: „Значи, ти си Син Божији?“ Исус рече: „Ви кажете да сам ја.“
71Они онда рекоше: „Зар су нам потребни други сведоци? Сами смо чули из његових уста!“
