Obuzdavanje jezika
1Nastojte, braćo moja, da previše vas ne postane učiteljima; oni će biti strože suđeni.
2Svi mi često pogriješimo, ali onaj tko može obuzdati svoj jezik, kadar je sebe u svemu obuzdati. 3Stavimo li konju uzde u usta, lako ćemo upravljati cijelim njegovim tijelom da ide kamo hoćemo. 4Pogledajte lađe! Tako su velike i gone ih jaki vjetrovi, a ipak ih sitno kormilo upravlja kamo kormilar hoće. 5Tako je i jezik malen ud, a može se pohvaliti velikim stvarima. Malena iskrica može zapaliti veliku šumu. 6I jezik je vatra; on je cio opaki svijet među našim udovima. Kalja cijelu našu osobu i, zapaljen od pakla, zapaljuje sav naš život.
7Svakovrsne zvijeri i ptice, gmazovi i morske životinje dadu se ukrotiti i čovjek ih je ukrotio— 8ali nitko od ljudi ne može obuzdati jezik. On je zlo koje ne miruje, puno smrtonosna otrova. 9Njime blagoslivljamo Gospodina i Oca, ali i proklinjemo ljude koji su stvoreni na Božju sliku. 10Tako iz istih usta izlaze i blagoslovi i kletve. A to, draga braćo, ne smije biti! 11Zar iz istog izvora izvire i slatka i gorka voda? 12Može li smokva roditi maslinama ili trs smokvama? Tako ni slani izvor ne može dati slatku vodu.
Prava, Božja mudrost
13Tko je od vas mudar i razborit, neka dobrim življenjem pokazuje djela učinjena u blagosti. Jer mudro je biti blag. 14Ali nipošto se ne hvalite da ste mudri i dobri ako u srcu imate gorku zavist i sebičnost. Time lažete protiv istine. 15Zavist i sebičnost nisu Božja mudrost. Takve su pojave zemaljske, neduhovne, nadahnute đavlom. 16Jer gdje ima zavisti i sebičnosti, bit će i nereda i svakovrsnoga drugog zla.
17A mudrost koja dolazi s neba ponajprije je čista. Mirotvorna je, blaga, dobrohotna, puna milosrđa i dobrih djela. Postojana je i iskrena. 18A mirotvorci će posijati sjeme mira i požeti žetvu pravednosti.
Зауздавање језика
1Браћо моја, нека не буде међу вама много учитеља, знајући да ћемо бити строже суђени. 2Јер сви ми на много начина грешимо. Ако ко у речи не греши, тај је савршен човек, способан да заузда цело своје тело.
3Када коњима стављамо узде у уста да би нам се покоравали, ми управљамо целим њиховим телом. 4Погледајте и лађе: тако су велике и јаки ветрови их покрећу, а њима управља врло мало кормило онамо куда кормилар науми. 5Тако је и језик мали уд али се дичи великим делима. Гле, како мала ватра запали велику шуму! 6Тако је и језик ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он погани читаво наше тело и пали читав животни ток, а пакао га потпаљује.
7Све врсте животиња, птица, гмизаваца и морских животиња дају се укротити и човек их је укротио, 8а језик, то немирно зло пуно смртног отрова, нико не може укротити. 9Њим благосиљамо Господа и Оца и њим проклињемо људе који су створени по слици Божијој. 10Из истих уста излази благослов и проклетство. То тако не треба да буде, браћо моја. 11Може ли са истог врела извирати слатка и горка вода? 12Може ли, браћо моја, смоква рађати маслине или лоза смокве? Тако ни слан извор не може дати слатку воду.
Права мудрост
13Ко је мудар и разуман међу вама? Нека добрим живљењем покаже своја дела у мудрој кроткости. 14Али ако у себи носите горку завист и себично истицање, онда се немојте поносити и говорити оно што се противи истини. 15Таква мудрост не долази одозго, него је земаљска, људска, од злог духа је. 16Јер, где је завист и себично истицање, онде је неред и свако зло.
17А мудрост која долази одозго, пре свега је чиста, затим миротворна, кротка, прилагодљива, пуна милосрђа и добрих плодова, непристрана, нелицемерна. 18А праведност је плод који ће убрати они који сеју у миру – они који чине мир.
