Božji ukor dokaz je njegove ljubavi
1Budući da smo okruženi tolikim mnoštvom svjedoka vjere, odbacimo svako breme i grijeh koji nam smetaju, osobito grijeh koji nas tako lako zavede. Ustrajno trčimo utrku koju nam je Bog odredio! 2Uprimo pogled u Isusa, Začetnika i Dovršitelja naše vjere. On je podnio smrt na križu ne mareći za sramotu, ali čekala ga je radost. Sada sjedi na najuzvišenijemu mjestu u nebu, zdesna Božjemu prijestolju. 3Razmišljajte o svemu onomu što je on podnio od grešnika, svojih protivnika, da ne sustanete i da ne klonete duhom.
4Još se nikad niste oduprli grijehu do krvi, 5pa zar ste već zaboravili Božje ohrabrujuće riječi upućene svojoj djeci. Rekao je:
“Sine moj, ne prezri opomenu Gospodnju
i ne obeshrabri se kad te Bog opomene,
6Jer Gospodin kori one koje voli
i kažnjava one koje prihvaća za svoju djecu.”12:5-6 Izreke 3:11-12.
7Trpite Božju stegu jer vas Bog njome odgaja—postupa s vama kao sa svojom djecom. A ima li djeteta kojega otac ne kori? 8Ako vas Bog ne kori, kao što čini sa svom svojom djecom, onda mu niste prava, nego nezakonita djeca. 9Kad su nas već naši tjelesni očevi korili i mi smo ih poštivali, nećemo li se još radije pokoriti stezi našega duhovnog Oca da postignemo vječni život?
10Jer zemaljski su nas očevi korili kratko vrijeme kako im se činilo najbolje. Ali Božja je stega uvijek za naše dobro—da postanemo dionicima njegove svetosti. 11Nijedan se ukor, doduše, ne čini radošću, nego žalošću dok ga trpimo. Ali onima koji se njime odgajaju poslije donosi plod pun mira: pravednost.
12Zato uspravite klonule ruke i klecava koljena. 13Poravnajte staze pred sobom da se hromi ud ne iščaši, nego da ozdravi.
Poziv na poslušnost Bogu
14Trudite se sa svima živjeti u miru, čistim i svetim životom, jer koji nisu sveti, neće vidjeti Gospodina. 15Pazite da tko od vas ne ostane bez Božje milosti, da ne proklija kakav korijen gorčine pa unese zabunu i mnoge zarazi.12:15 Ponovljeni zakon 29:18. 16Pazite da tko ne postane bludnikom ili bezbožnikom poput Ezava, koji je za jedan jedini obrok prodao pravo koje je imao kao prvorođeni sin. 17Kada je poslije htio da ga otac blagoslovi, on to nije učinio. Bilo je prekasno za kajanje premda je gorko plakao.
18Vi niste prišli opipljivoj gori, usplamtjelome ognju, tami ni oluji poput Izraelaca na gori Sinaju kad im je Bog dao Zakon. 19Oni su čuli takav zvuk trublje i takvu tutnjavu izgovorenih riječi da su molili Boga da više ne govori. 20Prestravila ih je Božja naredba: “Ako se makar i životinja dotakne gore, mora se kamenovati!”12:20 Izlazak 19:13. 21I sam se Mojsije tako prestrašio tog prizora da je rekao: “Strah me je i dršćem.”12:21 Ponovljeni zakon 9:19.
22Vi ste, naprotiv, pristupili gori Sionu i gradu živoga Boga, nebeskome Jeruzalemu, svečanome skupu bezbrojnih tisuća anđela. 23Pristupili ste skupu Božjih prvorođenaca kojih su imena zapisana na nebesima. Pristupili ste samome Bogu, koji je sudac svim ljudima. Pristupili ste duhovima otkupljenika na nebu, koji su učinjeni savršenima. 24Pristupili ste Isusu, posredniku novoga saveza između Boga i ljudi, škropljeničkoj krvi koja milostivo prašta, a ne traži osvetu poput Abelove.12:24 U grčkome: koja govori snažnije od Abelove.
25Pazite da budete poslušni Bogu, onomu koji vam govori. Jer ako Izraelci nisu umaknuli kad su odbili slušati glasnika na zemlji, kako da umaknemo mi ako odbijemo slušati kad nam govori s nebesa? 26Kad je Bog govorio sa Sinaja, njegov je glas uzdrmao zemlju. “Još jednom ću protresti ne samo zemlju nego i nebesa”,12:26 Hagaj 2:6. rekao je. 27To znači da će ono što je zemaljsko biti uzdrmano kako bi ostalo samo ono vječno.
28Budući da smo primili kraljevstvo koje se ne može uzdrmati, budimo zahvalni i ugađajmo Bogu služeći mu sa strahopoštovanjem i s predanjem. 29Jer naš je Bog oganj koji proždire!12:29 Ponovljeni zakon 4:24.
1Будући да смо окружени толиким облаком сведока, одбацимо сваки терет и грех који нас спутава, те постојано трчимо трку која нам предстоји. 2Уприте поглед на Исуса, зачетника и довршитеља наше вере! Он је због радости, која му је следовала, презрео срамоту и поднео патње на крсту, те сео с десне стране Божијег престола. 3Промислите само колико је непријатељство он поднео од стране грешника, да ви не будете обесхрабрени и да не клонете.
4Још се нисте успротивили до крви у борби против греха. 5А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци:
„Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,
и не клони када те он кори,
6јер Господ кори оног кога воли,
и туче сваког кога прихвата за сина.“
7Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? 8А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. 9Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели? 10Наши очеви су нас за кратко време одгајали како им се свидело, а Бог нас одгаја на добро, да учествујемо у његовој светости. 11Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин.
12Зато усправите клонуле руке и учврстите клецава колена. 13Поравнајте стазе за своје стопе, да се слабе ноге не ишчаше, већ да се исцеле.
Служите Богу са страхом и трепетом
14Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа. 15Гледајте да нико не буде лишен Божије милости, да не изникне какав корен горчине који ће изазвати невоље и заразити многе. 16Водите рачуна да се међу вама не нађе неки блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао своје првородство. 17Ви знате да је након тога хтео да добије очев благослов, али је био одбијен, јер му није пружена прилика да исправи оно што је учинио, иако ју је са сузама тражио.
18Ви, наиме, нисте приступили опипљивој гори зажареној од огња, свој у тами, помрчини и олуји, 19приликом чега се зачуо звук трубе и глас који је проговорио. Народ који је тај глас чуо, молио је да им се више не говори, 20јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће засута камењем.“ 21Тај призор је био тако страшан да је и сам Мојсије рекао: „Уплашен сам и дрхтим.“
22Приступили сте, наиме, гори Сион и граду живога Бога, небеском Јерусалиму, те хиљадама анђела и свечаном збору. 23Ви сте приступили Цркви првенаца чија су имена записана на небу, Богу који је судија свих људи, и духовима савршених праведника. 24Ви сте приступили посреднику Новог савеза, Исусу, и шкропљеној крви која говори речитије од Авељеве крви.
25Пазите да не ускратите послушност ономе који говори! Јер ако нису избегли казну они који су се оглушили о онога који их је опомињао на земљи, како ћемо избећи казну ми, ако се одвратимо од онога који нас опомиње с неба? 26Његов глас је тада потресао земљу, а сада обећава: „Још једном ћу уздрмати не само земљу, него и небо.“ 27А то „још једном“ указује на уклањање онога што је уздрмано, то јест, онога што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.
28И пошто примамо Царство које се не може уздрмати, захваљујмо Богу, те му са захвалношћу служимо да му угодимо, с поштовањем и страхом. 29Јер, „Бог твој, огањ је који спаљује.“
