Krist se žrtvovao jednom zauvijek
1Stari sustav Zakona bio je tek sjena budućega, a ne pravo obličje stvarnosti koju je Krist postignuo za nas. Žrtve se u starome sustavu neprestano prinose, godinu za godinom, ali ne mogu savršeno očistiti ljude koji pristupaju. 2Da su mogle, prestale bi se prinositi jer bi ljudi bili očišćeni jednom zauvijek i njihov bi osjećaj krivnje zbog grijeha nestao.
3Ali bilo je upravo suprotno. Te su ih žrtve iz godine u godinu podsjećale na grijehe. 4Jer krv bikova i jaraca ne može očistiti od grijeha. 5Zato je Krist, kad je došao na svijet, rekao:
“Nisi htio životinjsku žrtvu ni prinos,
nego si mi dao tijelo.
6Nisu ti bile ugodne žrtve paljenice ni okajnice.
7Tada sam rekao: ‘Evo, dolazim ispuniti tvoju volju, Bože,
položiti svoj život,
kao što u Svetome pismu piše za mene.’”10:5-7 Psalam 40:7-9.
8Pošto je rekao: “Nisi htio životinjsku žrtvu ni prinos… Nisu ti bile ugodne žrtve paljenice ni okajnice” (iako je Zakon zahtijevao takve žrtve), 9Krist je nastavio: “Evo, dolazim ispuniti tvoju volju,… kao što u Svetome pismu piše za mene.” On dokida prvi savez da bi uspostavio drugi. 10Božja je volja da postanemo svetima prihvaćajući žrtvu na koju je Isus Krist prinio svoje tijelo jednom zauvijek.
11Svaki svećenik stoji pred oltarom dan za danom prinoseći žrtve koje ne mogu očistiti od grijeha. 12Ali naš je Veliki svećenik, prinijevši sebe Bogu zauvijek kao jednu jedinu žrtvu za grijehe, sjeo na najuzvišenije mjesto u nebu, zdesna Bogu. 13Ondje čeka da mu svi neprijatelji budu bačeni pod noge. 14Tim jednim jedinim prinosom on je zauvijek učinio savršenima one koje posvećuje.
15I Sveti Duh svjedoči da je tako. Rekao je:
16“Ali tog dana učinit ću novi savez
s izraelskim narodom, veli Gospodin:
Stavit ću svoje zakone u njihovu pamet
da ih mogu razumjeti
i upisat ću ih u njihova srca
da ih mogu poštivati.”
17Dodaje zatim
“Oprostit ću njihova bezakonja
i nikada se više neću sjećati njihovih grijeha.”10:16-17 Jeremija 31:31-34.
18A gdje su grijesi oprošteni, ne treba više prinositi žrtve.
Poziv na ustrajnost
19Sada dakle, braćo, možemo ući u Svetinju nad svetinjama zbog Isusove krvi. 20To je nov put koji daje život što nam ga je Krist otvorio svojom smrću.10:20 U grčkome: kroz zavjesu, to jest kroz svoje tijelo. 21Budući da imamo Velikoga svećenika koji vlada Božjom kućom, 22pristupimo Bogu iskrena srca i čvrste vjere pošto smo svoje srce očistili škropeći ga Kristovom krvlju, a tijelo oprali čistom vodom. 23Držimo se čvrsto vjere koju ispovijedamo jer vjeran je onaj koji je dao obećanje. 24Pazimo da se međusobno potičemo na ljubav i na dobra djela 25te da ne zanemarujmo svojih sastanaka, kao što neki čine, nego da ohrabrujemo i upozoravamo jedni druge, posebice sada kad vidite da se približava dan njegova dolaska.
26Ako, naime, svojevoljno griješimo pošto smo spoznali istinu, ne postoji druga žrtva koja bi odnijela te grijehe, 27već samo strašno iščekivanje Božjega suda i silnoga ognja koji će proždrijeti njegove protivnike. 28Kad je tko prekršio Mojsijev zakon, na temelju iskaza dvojice ili trojice svjedoka bez samilosti su ga pogubili. 29Pomislite samo koliko će strašniju kaznu zavrijediti oni koji su pogazili Božjega Sina i koji se prema njegovoj krvi Saveza odnose kao da je nečista. Takvi su ljudi uvrijedili Svetoga Duha koji donosi Božju milost njegovu narodu!
30Jer poznajemo onoga koji je rekao:
“Osveta je moja; ja ću vratiti onima koji to zaslužuju.”10:30 Ponovljeni zakon 32:35-36.
Rekao je još:
“Bog će suditi svojemu narodu.”
31Strašno je upasti u ruke živoga Boga!
32Ne zaboravite one prve dane kad ste tek bili prosvijetljeni—kad ste tek čuli za Krista. Sjetite se kako ste ostali vjernima unatoč velikoj borbi i patnji. 33Pokatkad su vas javno izvrgavali ruglu i tukli vas, a pokatkad ste pomagali drugima koji su to isto trpjeli. 34Suosjećali ste s onima koje su zatvarali. Kad su vam oteli sve što ste imali, radosno ste to prihvatili znajući da vas u vječnosti čeka bolje i trajno.
35Ne gubite dakle čvrsto pouzdanje u Gospodina. Zbog njega ćete dobiti veliku nagradu. 36Trebate biti ustrajni u vršenju Božje volje. Tako ćete primiti sve što vam je Bog obećao.
37Kao što piše u Svetome pismu,
“Još malo, samo malo,
i doći će onaj koji ima doći; neće zakasniti!
38Moj će pravednik živjeti po vjeri,
a u onima koji otpadnu duša mi se neće radovati.”10:37-38 Habakuk 2:3-4.
39No mi nismo od onih koji se odmeću od Boga i odlaze u propast. Mi vjerujemo i naše su duše spašene.
1Наиме, пошто је Закон тек сенка будућих добара, а не и сам облик ствари, он не може једним те истим жртвама, које се сваке године изнова приносе, усавршити оне који приступају Богу. 2Ако, дакле, они који су једном очишћени од греха не би више имали осећање кривице за грех, онда се жртве не би више приносиле. 3Овако, жртве сваке године подсећају на грехе, 4зато што крв бикова и јараца не може да уклони грехе.
5Зато улазећи у свет, Христос говори:
„Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато тело приправио;
6у жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7Тада рекох: ’Ево, долазим,
да извршим вољу твоју, Боже,
јер је тако написано за мене у свитку.’“
8Горе каже: „Жртве и приносе ниси пожелео, нити си у свеспалницама и жртвама за грех уживао“ (ово је рекао иако се жртве приносе по Закону). 9Онда наставља: „Ево, долазим да извршим твоју вољу.“ Тиме укида прво да би увео друго. 10А ми смо посвећени тако што је Исус Христос принео своје тело једном за свагда.
11Сваки свештеник, додуше, свакодневно врши своју службу приносећи увек изнова исте жртве, које никада не могу потпуно уклонити грехе. 12А Христос је једном принео себе за грехе и заувек сео с десне стране Богу. 13Он тамо чека све док његови непријатељи не буду постављени за постоље његових ногу. 14Јер, он је једном жртвом заувек довео до савршенства оне који су посвећени. 15А и Свети Дух нам сведочи о томе пошто је рекао:
16„Ово је савез који ћу склопити са њима,
након тих дана, говори Господ:
ставићу своје законе у њихова срца,
и уписаћу их у њихов ум,
17и нећу се више сећати њихових греха и безакоња.“
18А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе.
Надмоћност вере
Подстицање на истрајност
19Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, 20који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. 21И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, 22приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. 23Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. 24Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. 25Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи.
26Наиме, ако својевољно грешимо и након што смо примили знање о истини, нема те жртве која ће уклонити грехе. 27За такве остаје само страшно ишчекивање Суда и јаросни огањ који ће прождрети противнике. 28Јер, кад неко преступи Мојсијев Закон, без милости умире на основу сведочења два или три сведока. 29А замислите само колико ће строжу казну примити онај који презре Сина Божијег и сматра нечистом крв савеза којом је посвећен, те увреди Духа милости? 30Ми, наиме, познајемо онога који је рекао: „Моја је освета, ја ћу узвратити“ и: „Господ ће судити своме народу.“ 31Страшно је пасти у руке живога Бога!
32Сећајте се прошлих дана, када сте, тек просветљени, постојано поднели многе невоље и патње. 33С једне стране сте били јавно изложени вређању и невољама, с друге сте се и сами придружили онима с којима се тако поступало. 34Ви сте, наиме, учествовали у патњама оних који су утамничени, и с радошћу прихватали када су вам отимали имовину, знајући да имате бољу и трајнију имовину. 35Зато не губите своје поуздање које доноси велику награду.
36Вама је, наиме, потребна истрајност да чините Божију вољу како бисте могли да примите оно што је Бог обећао.
37„Јер још мало, врло мало,
па ће доћи онај који долази,
и неће закаснити.
38А мој праведник ће живети од вере,
а ако ли одступи,
моја душа неће уживати у њему.“
39А ми нисмо они који одступају на сопствену пропаст, него они који верују да сачувају своју душу.
