1Zato sam sebi rekao: “Neću ponovno doći tako da ih ražalostim.” 2Jer ako ja vas ražalostim, tko će mene razveseliti ako ne vi? 3Ovo sam vam i napisao zato da me, kad dođem, ne bi ožalostili oni koji bi me trebali razveseliti, jer sam uvjeren da ćete vi biti sretni ako sam i ja sretan. 4Pišem vam ovo shrvan žalošću, s bolom u srcu i sa suzama, ne da bih vas ražalostio, već da bih vam pokazao koliko vas silno volim.
Grešniku treba oprostiti
5Neću pretjerati ako kažem da čovjek koji mi je nanio zlo nije ražalostio samo mene već i sve vas. 6On je već dovoljno kažnjen time što ga je većina vas zbog toga osudila. 7Sada mu, naprotiv, oprostite i utješite ga, da ga prevelika žalost ne bi slomila. 8Molim vas, pokažite mu da ga još uvijek volite.
9Zato sam vam i pisao, da vidim hoćete li me u svemu poslušati. 10Kad vi nekome oprostite, i ja mu oprostim. A što sam oprostio, ako sam imao što oprostiti, učinio sam po Kristovu ovlaštenju i za vašu dobrobit, 11da nas ne bi nadmudrio Sotona jer njegove nakane dobro poznajemo!
U službi Novoga saveza
12Kad sam stigao u Troadu propovijedati Radosnu vijest o Kristu, Gospodin mi je za to otvorio vrata, 13ali nisam imao duševnog mira jer ondje nisam našao brata Tita. Zato sam se oprostio od druge braće i krenuo u Makedoniju.
14Ali hvala Bogu koji nas u Kristu uvijek vodi u pobjedonosnom slavlju i koji kroz nas, poput ugodna mirisa, posvuda širi spoznaju o sebi. 15Mi smo Bogu ugodan Kristov miris i među onima koji se spašavaju i među onima koji propadaju; 16prvima miris koji ih iz smrti vodi u život, a drugima koji ih iz života vodi u smrt. A tko je podoban za takav posao? 17Nismo mi kao varalice koji na Božjoj riječi nastoje zaraditi, već iz iskrenih pobuda, poslani od Boga, govorimo o Kristu. I znamo da nas Bog promatra.
1Одлучио сам, наиме, да вам мој долазак не приреди поново жалост. 2Јер ако ја вас ожалостим, ко ће мене да обрадује? Да неће онај кога ја ожалостим? 3Ово сам вам написао баш зато да ме не би, приликом мог доласка, ожалостили они који би требало да ми причине радост. Уверен сам, наиме, да је моја радост – радост свих вас. 4Писао сам вам ово уз многе сузе, из велике невоље и са стрепњом у срцу, не да вас ожалостим, него да вам дам до знања колико је обилна љубав коју имам за вас.
Ономе ко је сагрешио треба опростити
5Ако је неко коме нанео жалост, није је нанео мени, него донекле, да не претерам, свима вама. 6Том човеку је довољан укор већине. 7Зато му ви радије опростите и утешите га, да га не сломи превелика жалост. 8Стога вас молим да потврдите своју љубав за њега. 9Ово сам вам писао да проверим какви сте и да ли сте у свему послушни. 10Коме, дакле, ви опростите, томе опраштам и ја. Јер ако сам ја нешто коме опростио, опростио сам ради вас пред Христом, 11да нас Сатана не превари. Знамо, наиме, какве су му намере.
Павле образлаже своју службу
Апостолско служење
12Када сам дошао у Троаду да проповедам Радосну вест о Христу, Господ ми је отворио врата за рад. 13Но, и поред тога душа ми је била неспокојна што нисам нашао Тита, свога брата. Зато сам се опростио са њима и отишао у Македонију.
14Али хвала Богу који нас у Христу увек води у победничкој поворци, те преко нас свуда шири мирис знања о себи. 15Јер ми смо Христов угодни мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају. 16Онима који пропадају, ми смо задах смрти који убија, а онима који се спасавају, миомирис који доноси живот. И ко је за све ово подобан? 17Заиста, ми нисмо као многи који тргују речју Божијом, него као послани од Бога, искрено проповедамо пред Богом, као они који су у Христу.