Mawu a Mulungu mu Chichewa Chalero

Maliro 1

1Haa! Mzinda uja wasiyidwa wokhawokha,
    umene kale unali wodzaza ndi anthu!
Kale unali wotchuka pakati pa mitundu ya anthu!
    Tsopano wasanduka ngati mkazi wamasiye.
Kale unali mfumukazi ya onse pa dziko lapansi,
    tsopano wasanduka kapolo.

Ukulira mowawidwa mtima usiku wonse,
    misozi ili pa masaya pake.
Mwa abwenzi ake onse,
    palibe ndi mmodzi yemwe womutonthoza.
Abwenzi ake onse amuchitira chiwembu;
    onse akhala adani ake.

Yuda watengedwa ku ukapolo,
    kukazunzika ndi kukagwira ntchito yolemetsa.
Iye akukhala pakati pa anthu a mitundu ina;
    ndipo alibe malo opumulira.
Onse omuthamangitsa iye amupitirira,
    ndipo alibe kwina kothawira.

Misewu yopita ku Ziyoni ikulira,
    chifukwa palibe ndi mmodzi yemwe akubwera ku maphwando ake.
Zipata zake zonse zili pululu,
    ansembe akubuwula.
Anamwali ake akulira,
    ndipo ali mʼmasautso woopsa.

Adani ake asanduka mabwana ake;
    odana naye akupeza bwino.
Yehova wamubweretsera mavuto
    chifukwa cha machimo ake ambiri.
Ana ake atengedwa ukapolo
    pamaso pa mdani.

Ulemerero wonse wa mwana wamkazi wa Ziyoni
    wachokeratu.
Akalonga ake ali ngati mbawala
    zosowa msipu;
alibe mphamvu zothawira
    owathamangitsa.

Pa masiku a masautso ndi kuzunzika kwake,
    Yerusalemu amakumbukira chuma chonse
    chimene mʼmasiku amakedzana chinali chake.
Anthu ake atagwidwa ndi adani ake,
    panalibe aliyense womuthandiza.
Adani ake ankamuyangʼana
    ndi kumuseka chifukwa cha kuwonongeka kwake.

Yerusalemu wachimwa kwambiri
    ndipo potero wakhala wodetsedwa.
Onse amene ankamulemekeza pano akumunyoza,
    chifukwa aona umaliseche wake.
Iye mwini akubuwula
    ndipo akubisa nkhope yake.

Uve wake umaonekera pa zovala zake;
    iye sanaganizire za tsogolo lake.
Nʼchifukwa chake kugwa kwake kunali kwakukulu;
    ndipo analibe womutonthoza.
“Inu Yehova, taonani masautso anga,
    pakuti mdani wapambana.”

10 Adani amulanda
    chuma chake chonse;
iye anaona mitundu ya anthu achikunja ikulowa mʼmalo ake opatulika,
    amene Inu Mulungu munawaletsa
    kulowa mu msonkhano wanu.

11 Anthu ake onse akubuwula
    pamene akufunafuna chakudya;
asinthanitsa chuma chawo ndi chakudya
    kuti akhale ndi moyo.
“Inu Yehova, taonani ndipo ganizirani,
    chifukwa ine ndanyozeka.”

12 “Kodi zimenezi mukuziyesa zachabe, inu nonse mukudutsa?
    Yangʼanani ndipo muone.
Kodi pali mavuto ofanana ndi
    amene andigwerawa,
amene Ambuye anandibweretsera
    pa tsiku la ukali wake?

13 “Anatumiza moto kuchokera kumwamba,
    unalowa mpaka mʼmafupa anga.
Anayala ukonde kuti ukole mapazi anga
    ndipo anandibweza.
Anandisiya wopanda chilichonse,
    wolefuka tsiku lonse.

14 “Wazindikira machimo anga onse
    ndipo ndi manja ake anawaluka pamodzi.
Machimowa afika pakhosi panga,
    ndipo Ambuye wandithetsa mphamvu.
Iye wandipereka
    kwa anthu amene sindingalimbane nawo.

15 “Ambuye wakana
    anthu anga onse amphamvu omwe ankakhala nane:
wasonkhanitsa gulu lankhondo kuti lilimbane nane,
    kuti litekedze anyamata anga;
mʼmalo ofinyira mphesa Ambuye wapondereza
    anamwali a Yuda.

16 “Chifukwa cha zimenezi ndikulira
    ndipo maso anga adzaza ndi misozi.
Palibe aliyense pafupi woti anditonthoze,
    palibe aliyense wondilimbitsa mtima.
Ana anga ali okhaokha
    chifukwa mdani watigonjetsa.

17 “Ziyoni wakweza manja ake,
    koma palibe aliyense womutonthoza.
Yehova walamula kuti abale ake
    a Yakobo akhale adani ake;
Yerusalemu wasanduka
    chinthu chodetsedwa pakati pawo.

18 “Yehova ndi wolungama,
    koma ndine ndinawukira malamulo ake.
Imvani inu anthu a mitundu yonse;
    onani masautso anga.
Anyamata ndi anamwali anga
    agwidwa ukapolo.

19 “Ndinayitana abwenzi anga
    koma anandinyenga.
Ansembe ndi akuluakulu anga
    anafa mu mzinda
pamene ankafunafuna chakudya
    kuti akhale ndi moyo.

20 “Inu Yehova, onani mmene ine ndavutikira!
    Ndikuzunzika mʼkati mwanga,
ndipo mu mtima mwanga ndasautsidwa
    chifukwa ndakhala osamvera.
Mʼmisewu anthu akuphedwa,
    ndipo ku mudzi kuli imfa yokhayokha.

21 “Anthu amva kubuwula kwanga,
    koma palibe wonditonthoza.
Adani anga onse amva masautso anga;
    iwo akusangalala pa zimene Inu mwachita.
Lifikitseni tsiku limene munalonjeza lija
    kuti iwonso adzakhale ngati ine.

22 “Lolani kuti ntchito zawo zoyipa zifike pamaso panu;
    muwalange
ngati mmene mwandilangira ine
    chifukwa cha machimo anga onse.
Ndikubuwula kwambiri
    ndipo mtima wanga walefuka.”

New Serbian Translation

Плач Јеремијин 1

Несрећни град

1Како седи престоница усамљена!
    А некад је пуна људи била.
Град постаде као удовица,
    а некад је свет га поштовао.
Та царица међу градовима
    робиња је сада потлачена.

Грозним плачем сву ноћ плаче,
    низ образе сузе рони.
Никог нема да је теши сада,
    а некада сви јој пријатељи беху.
Савезници сви је издадоше,
    постали су њени непријатељи.

Народ Јудин, робље беспомоћно,
    у невољи, у тешком прогонству,
по туђинским сад живе земљама.
    Нема места где би да почину.
Одасвуд их окружују гонитељи,
    из теснаца никуд да побегну.

Тужни су путеви ка сионском Дому,
    на празнике не долази нико.
Сва су врата разваљена,
    свештеници уздишу једнако,
уплакане су девојке које су некад певале.
    Сион је у горком ропцу.

Над њим сада господаре тлачитељи,
    због победе ликују непријатељи.
Многобројни су греси сионски,
    зато га је Господ изложио патњама.
Насилници заробише децу са Сиона
    и одведоше их у изгнанство.

Повукла се од ћерке сионске,
    повукла се сва слава његова.
Кнезови му постадоше као срне
    исцрпене од глади,
у бежању изгубише снагу
    испред ловаца који их гоне.

Јерусалим, рушевина усамљена,
    свог се сјаја опомиње,
а кад паде непријатељима у руке,
    никог нема да му помоћ пружи.
Гледају га тлачитељи,
    смеју му се зато што је пао.

Тешки греси и страдања тешка

Тешки ли су овог града греси!
    Гадан ли је, нечист ли је!
Ценише га, а сад га презиру:
    Град без части, го је у срамоти.
Само јечи, лице крије,
    осврће се, иза себе гледа.

Види му се да је нечист јако,
    али он не мари што га ово снађе.
Ужасно је како он пропада,
    а никога нема да га теши.
Погледај, Господе, његову невољу,
    јер непријатељи ликују ли, ликују.

10 Непријатељ граби, пљачка,
    све ризнице овог града.
Јерусалим гледа како странци
    проваљују Дому у Светилиште,
а њима си, Господе, забранио
    да ступају где ти збор ступа.

11 Цвили народ, како да не тугује!
    Траже хлеба, трампе драгоцености своје за храну,
не би ли живнули некако.
    „Смилуј ми се – плачу – о, Господе!
Смилуј ми се,
    јер падох у беду.“

Јерусалим у тузи

12 Погледајте ме, сви што пролазите
    – град довикује тужно
Има ли бола сличног овом болу
    што погоди мене?
Како ме је Господ ударио
    у дан кад се на ме разгневио.

13 Послао је огањ са висине,
    разгоре га по мојим костима.
Разапео мрежу испред мојих ногу
    и на земљу оборио.
Уцвилио ме је и ожалостио
    у мукама за сва времена.

14 Све моје грехе на мене навалио,
    руком их својом у бреме свезао,
на мој га је врат натоварио.
    Ослабих од овог терета.
Господ ме је предао мојим душманима,
    ја им се пак не могу супротставити.

15 Свим мојим јунацима
    Господ се наругао.
Дигао је ратнике против мене,
    да побије моје узданице младе.
Као грожђе у муљари
    изгазио је Господ лепу земљу Јудину.

16 Зато из мојих очију као поток лију сузе.
    Утешити не може ме нико;
охрабрити не може ме нико.
    Синови су моји побеђени,
непријатељ ништа народу не остави.

17 Сион руке своје пружа,
    али помоћ нико му не пружа.
Господ поста противник народу Јаковљеву,
    са свих страна наваљују тлачитељи;
с Јерусалимом поступају
    као да је гадост међу њима.

Реч о праведном Богу

18 Господ ме је праведно казнио,
    јер његову реч нисам послушао.
О, чујте ме, одасвуд народи,
    јаде моје гледајте, видите;
девојке моје, младиће моје,
    у прогонство отераше.

19 Позвах своје савезнике,
    а они ми помоћ ускратише.
Свештеници моји и старешине
    по градским улицама помреше,
а само су храну тражили
    не би ли у животу остали.

20 На мој ропац погледај, Господе,
    на измученост душе моје.
У грудима срце ми се грчи,
    жалостан сам због свога пркоса.
По улицама синове моје убијају,
    а унутра, по кућама, смрт коси.

21 Како цвилим, чуј ме.
    Нема никог да ме утеши.
За моју несрећу душмани су чули,
    те ликују зато што си ми је ти послао.
Дај да и мени сване!
    Нека слично мени и душмани пате.

22 Прокуни њихове опачине све,
    рачунај им зло за зло;
мене си већ за грехе казнио,
    и њих казни тако.
Само јечим ја у јаду сада,
    у мом је срцу туга.