詩篇 49 – CCBT & NSP

Chinese Contemporary Bible (Traditional)

詩篇 49:1-20

第 49 篇

財富的虛幻

可拉後裔的詩,交給樂長。

1萬民啊,你們要聽!

世人啊,

2不論貴賤貧富,都要留心聽!

3因為我口出智慧,心思明智。

4我要側耳聽箴言,

彈琴解釋人生之謎。

5危難來臨,四面被奸詐之徒包圍時,我何必懼怕?

6他們倚靠金錢、誇耀財富,

7卻不能救贖自己的生命,

也無法向上帝付生命的贖價。

8因為生命的贖價高昂,

無人付得起,

9以致可以永遠活著,不進墳墓。

10眾所周知,即使智者也要死去,

愚人和庸者也要滅亡,

將他們的財富留給別人。

11儘管他們用自己的名字來為產業命名,

墳墓卻是他們永遠的歸宿,

世代的住處。

12人不能長享富貴,

終必死去,與獸無異。

13這就是愚昧人及其追隨者的下場!(細拉)

14他們註定要死,與羊無異,

死亡是他們的牧者;

到了早晨,

他們必被正直人管轄,

他們的軀體必朽爛在墳墓裡,

遠離自己的豪宅。

15但上帝必救贖我的生命脫離死亡的權勢,

接我到祂身邊。(細拉)

16因此,見他人財富增多,

日益奢華,

不要害怕。

17因為他們死後什麼也帶不走,

再不能擁有榮華富貴。

18他們活著時自以為有福,

人們都讚揚他們的成就,

19到頭來他們還是要歸到祖先那裡,

再也看不見光明。

20人有財富,卻無明智的心,

無異於必死的獸類。

New Serbian Translation

Псалми 49:1-20

Псалам 49

Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.

1Чујте ово, о, сви народи;

послушајте, сви житељи света;

2потомци људи, потомци човекови; богати и сиромаси.

3Моја ће уста објавити мудрост

и размишљање срца мога биће разборито.

4Ухо своје приклонићу пословици,

загонетку своју изложићу уз харфу.

5Од злих дана зашто да страхујем,

кад кривица зликовачка опколи ме;

6баш оних што се у имање своје уздају,

и обиљем се свог богатства хвале?

7Не може човек брата свог да откупи,

не може за њега Богу накнаду да плати.

8Елем, висок је откуп за његов живот;

довека је неизмирив

9да би довека живео

и гроба не би видео.

10Јер човек види да мудар умире;

да и безумник и онај без памети пропадају,

да другима имања своја остављају.

11У себи мисле да им домови довека остају,

и њихова места од поколења до поколења;

именом својим земље називају.

12Тек, човек ни у раскоши не истрајава,

већ је попут стоке што угине.

13То је пут њихов – лудило –

али и оних што након њих

уживају у њиховим говорима. Села

14Попут оваца одређени су за Свет мртвих,

смрт ће их напасати.

Праведни ће јутром владати над њима.

Лик ће им прогутати Свет мртвих,

далеко од њиховог дома.

15Зацело ће Бог душу моју да откупи из руку Света мртвих,

јер он ће ме прихватити. Села

16Не плаши се кад се било ко богати,

када расте слава дома његовога.

17Јер кад умре, понети ништа неће;

слава његова за њим неће сићи.

18А он себе у животу благосиља –

и људи те хвале кад си себи добро учинио –

19али ће поћи поколењу својих предака,

где довека светло видети неће.

20Човек у раскоши, а без разума

је попут стоке што угине.