香膏抹腳
1逾越節前六天，耶穌來到伯大尼，就是祂叫拉撒路從死裡復活的村子。 2村裡有人為耶穌預備了晚飯，拉撒路也與耶穌同席，瑪大在旁邊伺候。 3瑪麗亞拿出一瓶12·3 「一瓶」希臘文是「一羅馬磅」，約325克。珍貴的純哪噠香膏來抹耶穌的腳，又用自己的頭髮去擦，屋裡頓時充滿了香氣。
4有一個門徒，就是將要出賣耶穌的加略人猶大說： 5「為什麼不把香膏賣三百個銀幣12·5 「三百個銀幣」相當於當時一個人一年的工錢。去賙濟窮人呢？」 6他這樣說不是因為他真的關心窮人，其實他是個賊，常常藉管錢的機會中飽私囊。
7耶穌說：「由她吧！她這是為我安葬作預備。 8因為你們身邊總會有窮人，可是你們身邊不會總有我。」
9有許多猶太人知道耶穌在那裡，就來看祂，不單是為了看耶穌，也想看看從死裡復活的拉撒路。 10於是，祭司長計劃連拉撒路也殺掉， 11因為有許多猶太人因為拉撒路的緣故離開他們，去信了耶穌。
光榮進聖城
12第二天，很多上來過節的人聽見耶穌快到耶路撒冷了， 13就拿著棕樹枝出去迎接祂，並且高聲歡呼：
「和散那12·13 「和散那」原意是「拯救我們」，此處有「讚美」的意思。！
奉主名來的以色列王當受稱頌！」
14那時，耶穌找到一頭驢駒，就騎上牠，正如聖經記載：
15「錫安的居民啊，不要害怕！
你的君王騎著驢駒來了。」
16起初門徒不明白這些事，後來耶穌得了榮耀，他們才想起聖經上這些有關耶穌的記載果然在祂身上應驗了。 17那些親眼看見耶穌叫拉撒路復活、走出墳墓的人不斷傳揚這件事。 18許多聽過耶穌行這神蹟的人都去迎接祂。 19法利賽人彼此議論說：「我們真是枉費心思！你看，整個世界都跟著祂跑了。」
耶穌預言自己的死
20有幾個希臘人也上耶路撒冷過節。 21他們找到了加利利的伯賽大人腓力，請求說：「先生，我們想見見耶穌。」 22腓力把這件事告訴安得烈，二人去轉告耶穌。
23耶穌說：「人子得榮耀的時候到了。 24我實實在在地告訴你們，一粒麥子如果不落在地裡死了，仍是一粒，如果死了，就會結出許多麥粒來。 25愛惜自己生命的，必會失掉生命；憎惡自己今世生命的，才能保住生命，直到永生。 26誰要事奉我，就要跟從我。我在哪裡，事奉我的人也要在哪裡。我父必尊重事奉我的人。
27「我現在心裡憂傷，說什麼才好呢？求父救我離開這個時刻嗎？然而，我原是為這個時刻來的。 28父啊！願你使自己的名得榮耀！」
當時天上有聲音說：「我已使自己的名得了榮耀，並且還要得榮耀。」
29站在那裡的人群中有人聽見就說：「打雷了！」也有人說：「是天使在跟祂說話。」
30耶穌說：「這聲音不是為我發出的，是為你們發出的。 31現在是這世界受審判的時候，世界的王12·31 「世界的王」指「魔鬼，又名撒旦」，參見路加福音10·18；歌羅西書2·15；約翰一書3·8。要被趕出去了。 32至於我，當我從地上被舉起來時，必吸引萬人歸向我。」 33耶穌這句話指的是祂會怎樣死。
34眾人問：「我們從律法書上知道，基督是永遠長存的，你怎麼說『人子要被舉起來』呢？這人子是誰呢？」
35耶穌對他們說：「光在你們中間照耀的時候不多了，你們要趁著有光的時候走路，免得黑暗來臨後，走在黑暗裡的人不知道要往哪裡去。 36所以你們當趁著有光的時候信從光，好成為光明的兒女。」
耶穌說完後，便離開他們，隱藏起來。
猶太人不信祂
37耶穌雖然在他們面前行了許多神蹟，他們還是不信祂。 38這是要應驗以賽亞先知的話：
「主啊，誰相信我們所傳的呢？主的能力12·38 「主的能力」希臘文是「主的臂膀」，參見以賽亞書53·1。向誰顯現呢？」
39接著，以賽亞又說出他們不能信的緣故：
40「主使他們眼瞎、心硬，
免得他們眼睛看見，
心裡明白，回心轉意，
就得到我的醫治。」
41以賽亞看見了祂的榮耀，所以才這樣說。 42雖然這樣，仍有很多猶太的官員信了耶穌，只是在法利賽人面前不敢公開承認，因為害怕會被趕出會堂。 43因為他們愛從世人而來的榮耀，勝過愛從上帝而來的榮耀。
耶穌的道要審判人
44耶穌高聲說：「信我的，其實不只是信我，而是信差我來的那位。 45人看見了我，就是看見了差我來的那位。 46我來是要作世界的光，好叫信我的人脫離黑暗。 47聽了我的話卻不遵守的人，我不審判他，因為我來不是要審判世人，而是要拯救世人。 48棄絕我、不接受我話的人將受到審判，我講過的道在末日要審判他， 49因為我不是憑自己講的，我說什麼、講什麼都是差我來的父吩咐的。 50我知道祂的命令能帶來永生。所以祂怎麼告訴我，我就怎麼說。」
Исусово помазање у Витанији
1Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.
4Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5„Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.
7Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“
9Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. 10Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, 11јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.
Свечани улазак у Јерусалим
12Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. 13Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
Нека је благословен Цар израиљски!“
14Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:
15„Не бој се, ћерко сионска!
Ево, долази ти Цар твој
јашући на магарету.“
16Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.
17Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. 18Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. 19А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“
20Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.
23Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.
Исус говори о својој смрти
27Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! 28Оче, прослави своје име!“
Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ 29Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“
30Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. 31Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. 32А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ 33Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.
34Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“
35Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. 36Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.
Неверовање народа
37Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. 38Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:
„Господе, ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?“
39Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:
40„Бог им је очи ослепео
и срца им отврднуо;
да очима не виде
и да срцем не схвате,
да се не обрате
да их ја исцелим.“
41Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.
42Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. 43Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.
44Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. 45Ко мене види, види онога који ме је послао. 46Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.
47Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. 48Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. 49Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. 50А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“
