1「你知道野山羊何時生產嗎？
你看過母鹿產仔嗎？
2你能算出牠們懷胎的月數嗎？
你知道牠們分娩的日期嗎？
3牠們幾時屈身產仔，
結束分娩之痛？
4幼仔健壯，在荒野長大，
離群而去，不再回來。
5「誰讓野驢逍遙自在？
誰解開了牠的韁繩？
6我使牠以曠野為家，
以鹽地作居所。
7牠嗤笑城邑的喧鬧，
不聽趕牲口的吆喝。
8牠以群山作草場，
尋找青翠之物。
9「野牛豈肯為你效勞，
在你的槽旁過夜？
10你豈能用韁繩把野牛牽到犁溝？
牠豈肯跟著你在山谷耕地？
11你豈能倚靠牠的大力，
把你的重活交給牠？
12豈能靠牠運回糧食，
替你堆聚到麥場？
13「鴕鳥歡然拍動翅膀，
牠豈有白鸛的翎羽？
14牠將蛋產在地上，
使蛋得到沙土的溫暖，
15卻不知蛋會被踩碎，
或遭野獸踐踏。
16牠苛待雛鳥，好像牠們並非己出，
就算徒勞一場，牠也不怕。
17因為上帝未賜牠智慧，
沒有給牠悟性。
18然而，一旦牠展翅奔跑，
必嗤笑馬兒和騎士。
19「馬的力量豈是你賜的？
牠頸上的鬃毛豈是你披的？
20豈是你使牠跳躍如蝗蟲，
發出令人膽寒的長嘶？
21牠在谷中刨地，
炫耀力量，奮力衝向敵軍。
22牠嘲笑恐懼，毫不害怕，
不因刀劍而退縮。
23牠背上的箭袋錚錚作響，
長矛和投槍閃閃發光。
24角聲一響，牠便無法靜立，
狂烈地顫抖，急於馳騁大地。
25聽到角聲，牠就發出長嘶，
牠老遠便嗅到戰爭的氣味，
並聽見吶喊和將領的號令。
26「鷹隼展翅翱翔，飛往南方，
豈是靠你的智慧？
27禿鷹騰飛，在高處搭窩，
豈是奉你的命令？
28牠居住在懸崖上，
盤踞在山岩峭壁，
29牠從那裡搜尋獵物，
牠的目光直達遠方。
30牠的幼雛噬血，
哪裡有屍體，牠就在哪裡。」
1Хоћеш ли ти лаву плен да ловиш
и нахраниш лавиће,
2кад се примире у јазбинама,
кад из потаје вребају у жбуњу?
3Ко гаврану јело спрема,
када му птићи пиште Богу,
када за храном гегају се?
4А знаш ли време кад се дивокозе козе?
Јеси ли гледао кад кошуте коте младе?
5Да ли бројиш колико су месеци скотне?
Знаш ли када ће се омладити?
6Шћућуре се и окоте своје младе,
болова се ослободе.
7И млади им ојачају, расту у дивљини,
и кад оду више им се не враћају.
8Ко је дивљег магарца ослободио
и ко му је развезао ужад?
9Ја сам њему пустару за кућу дао
и слатину за пребивалиште.
10Он на градску вреву њаче
и не хаје за повик гонича.
11По брдима пашу своју тражи,
њуши за сваким зеленилом.
12Пристаје ли биво да ти служи,
да заноћи за твојим јаслама?
13Зар ћеш бивола ужетом у плуг да упрегнеш?
Хоће ли за тобом долове да дрља?
14Хоћеш ли се уздати у њега због његове поголеме снаге?
Хоћеш да му свој рад препустиш?
15Зар верујеш како ће ти довући летину,
на гумно ти скупити пшеницу?
16Ној поносно лепеће крилима,
али то нису ни крила ни перје роде!
17Своја јаја на земљи полаже,
у прашини, да им буде топло.
18Он не мари дал’ ће нога да их смрска,
дивља зверка да их згази.
19Нема сажаљења за птиће своје
као да нису његови,
не мари што труд му је узалудан.
20Бог га је мудрости лишио,
разума му није уделио.
21Кад се високо размаше,
и коњу и његовом јахачу се смеје.
22Даде ли ти коњу снагу?
Да ли си му гривом украсио врат?
23Ти ли му дајеш да ко скакавац скаче?
Ужасно је рзање његово поносно.
24Земљу копа, од снаге дрхти,
на оружје хрли!
25Страху се смеје, не да се смести
и пред мачем не узмиче.
26Тоболац над њим звечи,
севају сабља и копље.
27Од дрхтања и фрктања земљу гризе,
не мирује на позив рога.
28Он зањишти на звук рога
и нањуши издалека битку,
вику заповедника
и бојни поклич.
29Вине ли се крагуј по замисли твојој
и рашири крила према југу?
30По твојој ли се речи орао уздиже
и на висинама гнезди?
31На литици живи,
ноћ проводи на гребену
и на утврђењу.
32Одатле он храну вреба
и очи му надалеко виде.
33Његови птићи крв пију,
лешеви где су –
и он је тамо.“
34Тада је Господ узвратио Јову овим речима:
35„Зар ће свађалица Свемоћнога да исправља?
Нека Богу сад узврати тај што му замера!“
36И Јов је овим речима узвратио Господу:
37„Гле, ја никакав како бих теби узвратио?!
Руком својом затварам уста своја!
38Нећу да узвратим, већ једном сам говорио;
и још једном, али више нећу.“
