以利戶的回答
1三人見約伯自以為義，便不再回答他。 2那時，蘭族的布西人巴拉迦的兒子以利戶對約伯很惱火，因為約伯自以為義，不承認上帝的公義。 3他對約伯的三個朋友也很惱火，因為他們說約伯有罪，卻無法回答約伯的質問32·3 「因為他們說約伯有罪，卻無法回答約伯的質問」有古卷作「因為他們無法回答約伯的質問，因而置上帝於不公」。。 4由於不及他們年長，以利戶便等他們說完才向約伯發言。 5他見三人無法回答約伯，很惱火， 6就說：
「我年紀輕，你們是長輩，
所以我畏懼，不敢陳明觀點。
7我想，前輩當先發言，
長者當傳授智慧。
8但只有人裡面的靈——
全能者的氣息賜人悟性。
9長者不一定有智慧，
年老不一定明白是非。
10因此，請聽我說，
我也要陳明觀點。
11看啊，我一直等候你們發言，
傾聽你們的理論，
等你們斟詞酌句。
12我仔細聆聽，
發現你們無人能駁倒約伯，
無人能答覆他。
13你們不要說，『我們找到了智慧，
使他折服的是上帝而非人。』
14約伯沒有與我辯論，
我也不會用你們的理論答覆他。
15「他們驚慌失措，無言以對，
再也說不出話來。
16難道他們不說話，站在那裡無言以對，
我就要等下去嗎？
17我也要作出答覆，
陳明我的觀點。
18因為我心裡積滿了話，
我裡面的靈催促我說出來。
19我裡面像盛滿了酒，卻沒有出口，
又如將要破裂的新酒袋。
20我要一吐為快，
我要開口答覆。
21我不看人的情面，
也不奉承人。
22我不善奉承，
否則，造物主會很快把我除掉。
Елијуј
1И тако су тројица људи престали да узвраћају Јову који је у својим очима био праведан. 2На то је на Јова у љутњи плануо Елијуј из Вуза, син Варахилов из Рамовог рода. Разљутио се, јер се овај чинио праведнијим од Бога. 3Разљутио се и на три пријатеља што нису имали одговор, а опет су осудили Јова. 4Наиме, Елијуј је чекао да узврати Јову, јер су остали били старији по годинама од њега. 5Разљутио се Елијуј када је видео да ова тројица људи немају шта да кажу и одговоре.
6Тада је овако одговорио Елијуј из Вуза, син Варахилов:
„Млађи сам од вас по годинама.
Ви сте старији,
па сам се зато склањао у страху
да вам кажем своје мишљење.
7Наиме, рекао сам себи:
’Старост нека говори
и године многе нек разгласе мудрост!’
8Јер је дух у људима
и дах Свемоћнога им даје разум.
9Године многе мудрост не дају
и стари праведност не схватају.
10Зато кажем: ’Послушајте ме,
па да вам и ја изнесем своје мишљење.’
11Ето, чекао сам беседе ваше,
саслушао мишљења ваша
док сте бирали речи.
12Да, пажљиво сам вас пратио.
Али – гле – нико није оповргнуо Јова
и ниједан од вас није узвратио на речи његове!
13И не говорите: ’Мудрост смо пронашли!
А њега нека Бог оповргне, а не човек.’
14Али, није он против мене говорио
па ни ја нећу да узвратим њему вашим доказима.
15А они су се смели и више не узвраћају,
сасвим су остали без речи.
16Зашто да чекам када не говоре,
само стоје и више не узвраћају?!
17А сада ћу ја своје да кажем,
мишљење ћу своје да изнесем.
18Јер препун сам речи,
из утробе моје дух ме на то тера.
19Ево, попут вина без одушка утроба је моја,
распукла би се ко мешина нова.
20Морам да говорим, да себи одушка дам;
отворићу усне своје да бих узвратио.
21Нећу да гледам ко је ко,
никоме да ласкам нећу.
22Па ја и не умем да ласкам,
јер би ме одмах узео Саздатељ мој!
